Please select your page

Вести

Семинар „Родна равноправност у раду националних савета националних мањина” у организацији Центра за подршку женама из Кикинде одржаће се током наредна три дана на Андревљу.
Након обраћања саветнице у Мисији ОЕБС у Србији Лесли Хес, која је данас отворила семинар, уследило је уводно излагање заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Еве Вукашиновић, која је говорила о законском и стратешком оквиру примењивања принципа родне равноправности у односу на остваривање права националних мањина. Посебан нагласак у свом излагању заменица Вукашиновић ставила је на могућности које национални савети имају за уродњавање политика како у оквиру самих савета, тако и у односу на институције извршне и законодавне власти. Осим недоследног или арбитрерног примењивања прописа, посебан проблем представља неусклађеност релевантних стратегија и акционих планова. Жене у националним саветима у предстојећем периоду имају велику одговорност јер морају да се залажу не само за унапређење сопственог положаја у оквиру националних савета, него и за то да се питање родне равноправности почне препознавати као стратешки важно и са аспекта заштите права националних мањина, закључила је заменица Вукашиновић.
Излагања донедавне заменице Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за равноправност полова Данице Тодоров и Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине, председнице скупштинског Одбора за равноправност полова и председнице Националног савета словачке националне мањине, која су потом уследила завршена су дискусијом током које су учеснице и учесници највише занимања исказали за питање већег укључивања мушкараца у активности у обасти родне равноправности, нарочито едукације, као и за предности прописивања могућности, па чак и обавезе, формирања одбора за равноправност полова од стране националних савета као једног од његових радних тела.
Током наредна два дана учесници и учеснице семинара бавиће се темом женских људских права, уродњавањем политика, јавним заговарањем политика родне равноправности, као и планирањем активности на ову тему које ће спровести у националним саветима чије су чланице.
Семинар „Родна равноправност у раду националних савета националних мањина” још један је у низу едукација за жене и мушкарце активне у националним саветима националних мањина у Србији, а чије одржавање већ неколико година подржава Мисија ОЕБС у Србији.


Тим Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) посетио је данас Радну јединицу Ново Насеље Геронтолошког центра у Новом Саду. Редовне посете НПМ-а установама социјалне заштите у којима бораве старија лица спроводе се у циљу стицања увида у могућности остваривања и заштите људских права њихових корисница и корисника. Увид у услове живота корисника, међу којима је значајан број особа које зависе од туђе бриге и помоћи, омогућава то да се овим установама укаже на начине унапређења њиховог рада и услова под којима њихови корисници остварују своја права.

Један од кључних аспеката живота корисника на које НПМ обраћа пажњу су поштовање приватности особа смештених у Центру, како у њиховим собама и просторијама за одржавање личне хигијене, тако и приликом обављања прегледа и пружања свакодневне неге од стране особља. Посебна пажња посвећује се питању прибављања пристанка корисника Центра на медицинске и друге прописане третмане, а које је понекад, услед хитности узроковане неким акутним здравственим стањем, потребно спровести без претходне могућности да се корисници са њима сагласе. Са тим у вези изузетно важно је и питање ограничавања слободе кретања корисника и њихове комуникације са члановима породице и околином. Чланови тима НПМ-а о овоме су разговарали са особљем Центра, али и са корисницима, који су изразили велико задовољство начином на који се према њима у овој установи поступа и условима живота у њој.

У Радној јединици Геронтолошког центра Нови Сад на Новом Насељу борави 285 корисника о којима се стара укупно 107 запослених у овом објекту, као и два лекара опште праксе и по један стоматолог, психолог и психијатар чије услуге су на располагању свим корисницима Геронтолошког центра. Тиму НПМ-а - који су данас чинили заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова са сарадницом Јагодом Вјештицом, Јелена Самарџић из институције Заштитника грађана Републике Србије и др Мира Петровић и Милан Марковић из међународне организације МДРИ - као највећи проблем у функционисању Центра предочен је недовољан број запослених. Забрана запошљавања у јавном сектору онемогућава ангажовање новог, односно додатног особља чиме се би се, са једне стране, растеретили запослени, а са друге стране унапредио квалитет услуга и живота корисника Геронтолошког центра Нови Сад. 


Најновије истраживање институције Покрајинског заштитиника грађана - омбудсмана у области равноправности полова односи се на примену принципа родне равноправности у Војводини на локалном нивоу у 2015. години. 

Нажалост, локални органи управе не придају овом питању довољан значај, о чему сведочи податак да безмало половина - 42 одсто јединица локалне самоуправе није ни доставило тражене податке. У преосталим градовима и општинама родном равноправношћу формално се баве стална радна тела, најчешће комисија и савета, а у 52 одсто од укупно 27 јединица локалне самоуправе које су доставили податке, осим радних тела постоји особа запослена у локалној управи задужена, између осталог, и за област родне равноправности. Само у четири јединице локалне самоуправе обухваћене истраживањем постоје запослени који се баве искључиво овом облашћу.

Родно осетљив буџет усвојен је у свега 13 одсто градова и општина које су доставиле податке, док у 38 одсто њих није усвојен, а девет одсто се припрема да га усвоји. На то колико је овај аспект примене принципа родне равноправности и стварања једнаких могућности за жене и мушкарце запостављен на локалном нивоу говори и податак да на ово питање није одговорило чак 40 одсто општина и градова обухваћених истраживањем.

Само пет јединица локалне самоуправе је навело да приликом усвајања планова и других аката, након претходно спроведене родне анализе, разматра утицај мера и активности на жене и мушкарце. Поређења ради, у истраживању 2012. године, 42 одсто локалних самоуправа одговорило је да органи управе током усвајања развојних планова и других аката разматрају утицај мера и активности на остваривање једнаких могућности.   

У више од четвртине градова/општина примењују се квоте за мање заступљени пол у случају несразмерне заступљености припадника и припадница оба пола на руководећим положајима, али у истом проценту сматрају да за тим не постоји потреба, док су у девет одсто свесни те потребе, али ову меру не примењују. Стога не изненађују подаци да је, на пример, међу директорима јавних предузећа двоструко више мушкараца него жена. Међу члановима градских и општинских већа било је пре последњих избора готово четири пута више мушкараца. Градоначелнице или председнице општина имале су свега четири јединице локалне самоуправе, а само две жене биле су председнице скупштине града или општине. 

На основу података из 2015. године у поређењу са 2012. годином намеће се закључак да се поштовању принципа родне равноправности придаје све мање значаја, не само у погледу остваривања законских одредби, него и стварног унапређења равноправности жена и мушкараца. Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да јединице локалне самоуправе имају обавезу да обезбеђују равноправност полова и стварају једнаке могућности, што према Закону о равноправности полова, подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим фазама планирања, доношења и спровођења одлука које су од утицаја на њихов положај. Тим законом прописана је и обавеза органа управе да развијају политику једнаких могућности у свим областима друштвеног живота и предузимање посебних мера за спречавање и отклањање дискриминације засноване на полу и роду.


„Као и претходних година, и током 2015. године Покрајински заштитник грађана - омбудсман у свом раду није се превасходно бавио контролом и надзором рада органа управе, него је у фокусу деловања био и остао грађанин,“ истакла је у свом уводном излагању заменица покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Анико Широкова, која је јуче посланицима Скупштине АП Војводине представила Извештај Покрајинског омбудсмана за 2015. годину. „Покрајински омбудсман је и 2015. године настојао да увек када је то било могуће помогне грађанима, да укаже органима на пропусте у време када није касно за њихово отклањање, да спречи кршење прописа, да отклони последице кршења, ако не другачије, онда саветом о томе како грађанин да заштити своје право.“

У вишечасовној расправи која је уследила након уводног излагања учествовало је преко 20 посланица и посланика, који су се у својим обраћањима осврнули на различите делове Извештаја. Посланици опозиције, нарочито из редова посланичких група које су по први пут заступљене у Скупштини АПВ, похвалили су улогу и допринос Покрајинског омбудсмана праћењу стања људских права у Војводини и њиховом унапређењу, подсећајући на то да је ова институција пре више од 12 година основана као прва институција за заштиту људских права у Републици Србији на нивоу вишем од локалног. По мишљењу посланика опозиције, посебан допринос институције у том периоду уочен је у областима родне равноправности и заштите права националних мањина, а рад Покрајинског омбудсмана допринео је и успостављању и примени ефикасних и сврсисходних модела поступања органа управе на локалном нивоу.

Са друге стране, посланици владајуће већине у покрајинској Скупштини као мањкаве су наводили управо оне сегменте извештаја који притужбе грађана стављају у актуелни друштвени контекст. Освртање на проблеме сиве економије и одсељавања младих, образованих људи у репродуктивном периоду у годишњем Извештају окарактерисано је као излажење из оквира надлежности институције. Покрајинском омбудсману замерено је и то што се у Извештају бави контролом поштовања прописа од стране покрајинских органа управе. Као пример за то наведен је део о поштовању законске обавезе о сразмерној заступљености припадника националних мањина у њима, питању које је, упркос томе што представља законску обавезу, са скупштинске говорнице оцењено као споредно. Годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, као документ који указује на квалитет рада извршне власти на територији АП Војводине, поново је остао у сенци покушаја да се ова независна и самостална институција задужена за заштиту и унапређење људских права дискредитује.


фб САОПСТЕЊЕ ЦИРИзражена забринутост грађана за будућност насељених места у сеоским срединама, у којима се број становника убрзано смањује због одсељавања радно способног становништва, нарочито младих у репродуктивном периоду, обележила је овогодишње посете институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана насељеним местима на територији АП Војводине. Притужбе грађана на лош материјални положај услед изузетно ограничених могућности запошљавања и остваривања прихода указују на један о кључних разлога због којих се становници мањих места у Војводини одлучују да живе у градовима или, још чешће, да се одселе у иностранство и са собом поведу целу породицу.

Током ових посета, грађани су указивали и на то да се у Републици Србији, односно на територији АП Војводине питању популационе политике не приступа стратешки чак ни на локалном нивоу, упркос томе што у Програму демографског развоја АП Војводине значајно место заузима део који се односи на подстицање јединица локалне самоуправе на већу активност у овој области. Покрајински заштитник грађана – омбудсман је још 2014. године, у истраживању о локалним популационим политикама, указао на то да ни две трећине војвођанских локалних самоуправа тада није имало усвојену локалну стратегију социјалне заштите, док око трећина њих није имала нити овај, нити друге стратешке документе у области популационе политике. Усвајање и - што је најважније - спровођење мера садржаних у оваквим документима ублажило би негативна демографска кретања, уз спровођење одговарајућих мера и у области запошљавања и образовања.

Имајући у виду, међутим, смањивање буџетских средстава на свим нивоима током протекле две године, сасвим је извесно да се ситуација вези са пружањем подршке породицама са децом и другим мерама популационе политике није битно променила. На то указују и информације добијене од грађана, који су током разговора са заменицама покрајинског заштитника грађана - омбудсмана истицали нарочито тежак положај појединих категорија становништва у сеоским срединама - младих, жена свих узраста, незапослених и издржаваних лица, као и особа које услед нарушеног здравственог стања често или стално користе услуге установа здравствене и социјалне заштите, а које су им тешко доступне због удаљености од њиховог места становања или због тога што услед сиромаштва те услуге не могу себи да приуште.

Препоруке које су јединицама локалне самоуправе упућене 2014. године релевантне су и данас. Потребно је анализирати демографску слику локалне средине, идентификовати ресурсе који у њој постоје, успоставити институционални оквир за спровођење локалне популационе политике и међусекторску сарадњу. Локалне мере популационе политике потребно је дефинисати имајући у виду и њену родну димензију и обезбедити средства за спровођење ових мера. Родној димензији популационе политике посвећен је и овогодишњи Светски дан становништва, који се бавидруштвеним улагањем у развој свести девојчица у тинејџерском узрасту, међу којима је још увек значајан број оних којима је ускраћена могућност остваривања основних људских права, попут права на информисаност о сопственим правима, на здрав живот или на образовање.

Према подацима УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику из 2014. године, око 4 процента младих жена у Србији узраста 15-19 година су тренутно удате или живе у ванбрачној заједници. Код жена из најсиромашнијих домаћинстава тај проценат је 9 посто. Међу женама старости 20–49 година, 7 процената се удало пре навршене 18. године живота. Међу младим женама старости 15–19 година из ромских насеља, скоро половина су тренутно удате, али тај показатељ је још већи (52 процента) код жена из најсиромашнијих домаћинстава и са основним образовањем. Пре навршене 15. године удала се готово петина девојака и жена узраста 15–49 година, док се готово две трећине жена старости 20–49 година удало пре навршене 18. године.

Светски дан становништва, 11. јул установљен је 1989. године на иницијативу Фонда за развој Уједињених нација (UNDP), чији програми су одувек били усмерении ка пружању подршке девојчицама - ка укидању праксе склапања дечјих бракова и смањењу број трудноћа међу малолетницама, а посебно ка томе да се оне довољно оснаже како би на основу поузданих и научно заснованих информација могле одлучивати о свом здрављу и животу.