Вести
На новосадском универзитету јуче је представљена књига Анкице Драгин, стручне сараднице за односе са јавношћу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, „Животна прича као метод бележења родних аспеката историје жена - Мађарица са Телепа“. У сали испуњеној колегиницама и колегама са родних студија, запослених у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману и медија, о књизи Анкице Драгин говориле су Весна Шијачки, директорица Завода за равноправност полова, Свенка Савић, координаторка Центра за родне студије и Биљана Сикимић, виша научна сарадница са Балканолошког института САНУ, која је истакла да монографија Анкице Драгин представља важну карику у низу монографија о женама из мањинских заједница Војводине. У књизи је испричана животна прича Вероне, Мађарице са Телепа, која је надживела неколико држава, мењајући своје место боравка само утолико што се приликом удаје преселила, у неколико улица удаљену, кућу породице свог супруга. Комбинацијом метода усмене животне приче са етнолошким и методом антрополошке лингвистике и феминистичким приступом захваћени су кључни родни аспекти у животу Вероне, од одрастања, образовања и рада, преко брака, ауторитета и ставова према интеркултуралном дијалогу до поимања модерног женског идиолекта.
Промоцију књиге Анкице Драгин је организовао Завод за равноправност полова у својству издавача и УНС – АЦИМСИ Центар за родне студије.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у оквиру својих редовних активности посећује установе социјалне заштите у којима бораве старија лица ради стицања увида у остваривање људских права корисника услуга ових установа. Заменица покрајинског омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица су јуче посетиле Геронтолошки центар Бачка Паланка.
Геронтолошки центар Бачка Паланка је установа социјалне заштите отвореног типа, тренутно има 104 корисника домског смештаја. Корисницима услуга обезбеђено је становање и задовољење животних потреба тако да су обухваћени сви аспекти живота. О здравственој заштити, у Геронтолошком центру Бачка Паланка, брине се лекар, медицински техничари и физиотерапеут. За одлазак на специјалистичке прегледе корисници се организовано одвозе возилом установе по потреби или у договору са родбином сами обављају ову врсту прегледа. Примењује се и радна и окупациона терапија у којима корисници радо учествују и врло су креативни. У дворишту Геронтолошког центра изграђене су четири салетле где корисници у време топлих дана проводе време уз организоване културно-забавне, рекреативне и радно-окупационе садржаје.
Завршена је изградња два објекта Прихватилишта и Дневног боравка. Капацитет Прихватилишта је 10 корисника и Дневног боравка 10 корисника. Такође су постављена два нова лифта која омогућавају лакшу комуникацију и кретање корисника унутар установе поштујући потребне стандарде. Ове инвестиције су остварене уз подршку Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и Покрајинске владе.
Током обиласка дома, као и у разговору са корисницима и особљем, заменица Ширкова се уверила у то да су услови смештаја и живота корисника, као и остале услуге које дом пружа на задовољавајућем нивоу.
Овогодишњи Међународни дан породице посвећен је обезбеђивању услова за здрав живот и промовисању добробити свих чланова породице, укључујући и старије особе.
Протеклих година, на нивоу државе, АП Војводине и јединица локалне самоуправе на њеној територији, уведене су различите подстицајне мере за побољшање материјалног положаја породица с децом. Предвиђене мере помоћи породици, између осталог, обухватају палијативну негу, посебну здравствену заштиту деце, трудница и породиља, обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику у области социјалне заштите. Уз то, у области радних односа жене имају право и на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета. Међутим, искуства грађана који се Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману обраћају својим притужбама, као и анализе и истраживања која је институција спровела у надлежним органима управе и службама, сведоче о томе да ове мере нису значајније допринеле оснаживању породице, нити ублажиле економску и психолошку цену родитељства.
У Годишњем извештају за 2015. годину, Покрајински заштитник грађана - омбудсман указује на то да је у Републици Србији дошло до погоршања целокупне социјалне ситуације становништва и повећања сиромаштва, што за собом повлачи низ других проблема, те напослетку и угрожавање људских права. Породица у оваквим друштвеним околностима изложена је низу ризика, почевши од потешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе. Ове околности погађају све чланове породице, а нарочито децу, жене и старије особе. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, као и старачким домаћинствима.
Узајамни однос породице и друштва је динамичан, а промене које се дешавају у њима функционишу по принципу повратне спреге. Развијена друштвена заједница налаже креирање и унапређење програма и прописа по мери породице и интересу добробити свих њених чланова појединачно. То подразумева и јачање капацитета локалних заједница за пружање подршке породици, али и конкретне и корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице.
Насиље и дискриминација најзначајнији су проблеми ЛГБТ особа иако је дошло до одређених помака у статусу њихових људских права, као што је могућност окупљања, односно одржавања Параде поноса. Међутим, хомофобијаи трансфобија још су изузетновисокиу Србији. Сва истраживања потврђују да скоро две трећине грађана сматра даје хомосексуалностболест, више од половине да је товелика опасностза друштво, а петина их поистовећује с криминалцима које треба кажњавати. У поређењу са ранијим годинама, у истраживању спроведеном 2015. повећан је проценат грађана који не подржавају насиље над припадницима ЛГБТ популације, али и даље се око 60 одсто њих не слажуса тим да сухомосексуалцигрупакоја трпикршењеосновнихљудскихправа, укључујући правона живот, физички ипсихо-социјални интегритет, на правну заштиту, слободу окупљања, здравствену заштиту и образовање.
Упркос томе што истраживања јавног мњења показују да је ЛГБТ популација једна од најугроженијих и највише дискриминисаних друштвених група, њени припадници и припаднице недовољно користе могућност заштите посредством независних институција за заштиту људских права. Поводом 17. маја, Међународног дана против хомофобије и трансфобије, Покрајински заштитник грађана - омбудсман упозорава да има примера дискриминације ових особа и институционалне дискриминације на основу личног својства од стране органа управе чија пракса доводи до кршења начела једнакости, односно неједнаког поступања у чијој основи су предрасуде и стереотипи. Зато је у друштву које тешко прихвата различитости значајно што је донета Стратегија превенције и заштите од дискриминације и Акциони план који омогућава реализацију циљева и мера за системску изградњу институционалног и законодавног оквира као и механизама за борбу против дискриминације.
Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије обележава се сваке године 17. маја, а треба да нас подсети и опомене да свакоме припадају људска права без обзира на сексуалну оријентацију. Њиме се обележава дан када је 1990. године Светска здравствена организација хомосексуалност као болест уклонила из Међународне класификације болести.
Фотографија: Интернет
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица задужена за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима Делегације Европске уније Луком Бјанконијем, шефом политичког одељења и Горданом Арацкић, саветницом за питања демократизације.
У разговору су дотакнуте бројне теме које се тичу остваривања права националних мањина, као што су питања билингвалног образовања, службене употребе језика, финансирања медија, рада националних савета, акционих планова, разлика у остваривању права између појединих мањина, примене и измене Закона о заштити права и слобода националних мањина, те националних савета националних мањина.
Саговорницима из Делегације Европске уније предочен је и став покрајинског омбудсмана у вези иницијативе за формирањем министарства за људска и мањинска права, потребе да се питања националних мањина уреде уставним законом, као и искуства омбудсмана стечена током разговора са припадницима националних мањина у срединама у којима живе и остварују своја права.
Састанак је одржан у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у Новом Саду.
