Вести
Извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за 2015. годину, али и посете мањим насељеним местима на територији АП Војводине и разговори са грађанкама и грађанима указују на то да су њихова права везана за рад једна од најугроженијих.
Незапосленошћу је у Србији непосредно угрожено око 10 одсто од укупног становништва. Упркос увреженом мишљењу да су данас они који имају било какав посао на неки начин „повлашћени”, њихове могућности избора такође су веома ограничене. Велики број грађана једва да има утицаја на то да ли ће обављати ону врсту посла која одговара њиховој стручној спреми, жељама и способностима. Још мање утицаја запослени имају на то колико и да ли ће за обављени посао уопште бити плаћени, као и на то да ли ће им послодавац уплаћивати порезе и доприносе по основу радног односа.
Запослени у великом броју случајева раде под нехуманим условима, често прековремено, без права на дневни, недељни и годишњи одмор. Накнада за прековремени рад или рад у дане празника такође им се ретко исплаћујуе. Постоји чак и пракса да се, пре ступања у рад, будући запослени приморавају да потпишу тзв. бланко отказе, а које касније послодавци користе да би се решили радника које из било ког разлога сматрају сувишнима или непожељнима. Примање младих жена у радни однос изузетно је отежано из страха послодаваца да ће оне постати мајке и користити породиљско одсуство. Труднице и породиље бивају отпуштене упркос законској гаранцији да радни однос не сме да им престане до повратка са породиљског одсуства. Инспекцијски органи, упркос свему поменутом, не врше контролу послодаваца, синдикати су немоћни. Обесхрабрени оваквом ситуацијом, грађани се ретко и нерадо обраћају надлежним инспекцијама, страхујући да ће изгубити и оно мало прихода које остварјују.
Поводом 1. маја, Међународног дана рада, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да кршење права по основу радног односа са собом повлачи и кршење, односно онемогућавање остваривања читавог низа других Уставом гарантованих права грађана. Кршење права запослених по основу рада, али и оних из области пензијског осигурања, заштите физичког и психичког здравља, као и права на здравствену и социјалну заштиту, посредно угрожава и припаднике свих оних друштвених група које, у данашње време можда више него икада раније, највише зависе од прихода радно способних чланова породице - децу, старије, оболеле и друге особе које нису способне за рад.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица посетиле су данас Дом за старија лица „Гала” у Новом Сланкамену. Ова посета део је редовних активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области општих надлежности институције, а циљ јој је да се стекне увид у могућности остваривања и заштите људских права корисница и корисница установа социјалне заштите тзв. затвореног типа. Активности попут ове важне су због тога што се у оваквим установама неретко налазе и лица којима је за обављање свакодневних активности потребна помоћ других, као и лица којима је одузета пословна способност, па о њиховим правима уместо њих одлучује неко други.
Дом за стара лица „Гала” у Новом Сланкамену је у приватном власништву и основан је 2013. године. Капацитет му је 40 особа, а у њему тренутно борави 15 корисника. Зграда дома је нова, са двокреветеним и трокреветним собама. Неке од њих имају сопствено купатило, док се поједини корисници, најчешће они којима је потребна помоћ особља, упућени на коришћење заједничких купатила. Уз власника и директора дома, дому су запослене једна социјална радница, четири медицинске сестре и једна сервирка. Дом има своје двориште, башту и терасе за боравак на отвореном, а грејање у њему је етажно, на гас или чврсто гориво, у зависности од потребе. Исхрана корисника организована је тако да дом по основу уговора користи услуге једног ресторана.
Током обиласка дома, као и у разговору са корисницима и особљем, заменица Ширкова се уверила у то да су услови смештаја и живота корисника, као и остале услуге које дом пружа на задовољавајућем нивоу. У циљу унапређења рада дома и услова боравка корисника у њему, руководству је препоручено да се организује више креативних активности за кориснике, попут дружења са људима изван дома или излета, као и то да услуге лекара опште праксе треба корисницима да буду редовно доступне у самом дому, макар и у недељним интервалима, а не само од случаја до случаја, како је то до сада организовано.
Посете установама социјалне заштите у којима бораве старија лица, које се спроводе у циљу стицања увида у могућности остваривања и заштите људских права њихових корисница и корисника, као и указивања овим установама на начине њиховог унапређења, једна су од активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области општих надлежности институције. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица посетиле су данас прву у овогодишњем низу установа овог типа чији рад Покрајински омбудсман прати већ годинама - Геронтолошки центар у Руми.
Најзначајније промене у центру тичу се инфраструктуре и опреме у центру. Уз обновљени асфалтни пут у дворишту, у згради дома функционише и нови велики лифт за превоз лежећих корисника, који њиме могу да буду превезени заједно са креветом. Центар је недавно прибавио и 33 нова специјална кревета за непокретне кориснике, а нове просторије добиле су и фризерка, психолог и служба рачуноводства. Вишемилионска средства за обнову центра обезђена су, уз она из сопственог буџета, и од стране Минситарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију. У дому раде два стално запослена лекара који се, заједно са укупно 91 запосленим, старају о здравственом стању и добробити 281 корисника, а редовне прегледе у овој установи обављају и лекари специјалисти, попут психијатра, физијатра, интернисте и стоматолога.
Примена нове стандардизације приликом пријема корисника у центар почела је пре десетак дана, а увидом у насумично изабрани досије корисника заменица Ширкова констатовала је да се документација о корисницима, њиховом здравственом и општем стању, као и о другим аспектима њиховог живота у дому и ван њега, води уредно и у складу са прописима. Корисницима ни на који начин није ограничена слобода кретања, а физичком спутавању узнемирених корисника се у овом дому не прибегава. Осим физичких активности у терапијске сврхе у најсавременије опремљеној сали за физикалну и кинезитерапију, корисницима су свакодневно доступне и разне друштвене активности, радна терапија и разни креативни садржаји: од еколошке и глумачке секције до ручног рада.
У Темишвару је 14. априла одржана конференција под називом: „Жене у вандредним ситуацијама - Европска искуства, решења и регионалне перспективе” на иницијативу Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине и потпредседнице Скупштине европских региона, највеће регионалне мреже у Европи која окупља више од 200 чланица. На скупу је учествовала и заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Даница Тодоров, а представила је резултате пројекта „Родна равноправност и ванредне ситуације” чију реализацију је подржала Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.
Конференција је организована у оквиру редовних пленарних заседања Комитета Скупштине европских региона посвећених комуникацији и активностима у кризним временима. Полазећи од наведене теме, идеја је била да представници региона на једном месту кроз стручну анализу, дијалог, размену мишљења и искустава, сагледају улогу и положај жена у кризним ситуацијама, последице, као и значај активног учешћа жена у креирању политика у кризним ситуацијама, истакла је организаторка скупа Ана Томанова Маканова, која је као потпредседница Скупштине европских регија задужена за једнаке могућности.
Потреба за укључивањем родне равноправности у политике управљања ризицима је произашла из препознавања чињенице да жене нису само једна од најугроженијих група које погађају природне и антропогене катастрофе, него њихове капацитете и вештине треба имати у виду и приликом креирања процена и планова, у превентивним активностима, али и након настанка катастрофе. Оне имају последице на целу заједницу, али је њихов утицај на жене и децу већи, јер инфраструктурне тешкоће, премештање и изолација, недостатак породичне и друштвене подршке због одсуства мушкараца, падају на терет жена, наглашено је на скупу.
У формалном смислу, родне улоге се огледају у заступљености жена на руководећим местима у управљању ванредним ситуацијама, односно невидљивости њиховог доприноса. Истраживање Покрајинског омбудсмана је показало да у локалним штабовима за ванредне ситуације има 20 одсто жена, али је њихов допринос невидљив, рекла је заменица Тодоров и нагласила да жене сагледавају ризике у својој заједници које мушкарци не виде, као и да систем заштите није прилагођен потребама жена које остају саме с децом и другим члановима породице о којима се старају. Родно условљене разлике највише се испољавају у начину информисања о ванредној ситуацији, али и вештинама које су најпотребније током ванредне ситуације. Женске организације треба да буду препознате у локалним документима и ангажоване у јединицама заштите и спасавања – што би допринело спремности локалних заједница за реаговање у ванредним ситуацијама. Локалним самоуправама је препоручено да укључе грађане и грађанке у све, а посебно у фазу превенције и креирања локалних политика, анализирају локалнекапацитетеи рањивости становништва, повећају знање и вештине чланица женских удружења за учешће у управљању ризицима и успоставе јединице цивилне заштите опште намене у којима ће жене бити равноправно заступљене, рекла је, између осталог Даница Тодоров на конференцији у Темишвару.
Представнице/представници европских региона представиле су на скупу постојеће стање у области родне равноправности са акцентом на кризне ситуације, своје регионалне стратегије и акционе планове, а усвојени су закључци чији је смисао да помогну регионима да што боље приступе процени ризика истовремено примењујући принципе родне равноправности. На стручном скупу су говориле представнице Европског института за родну равноправност, регије Вестерботен из Шведске и регије Алба Јулиа из Румуније.
Тема овогодишњег дана Међународног дана деце која живе и раде на улици је идентитет. Деца која живе и раде на улици представљају једну од најрањивијих и вишеструко дискриминисаних друштвених група. Уколико им друштво не помогне, таква деца често постају лица без формалноправног идентитета, чиме им се ускраћује приступ образовном, здравственом и систему социјалне заштите, а касније тржишту рада, тако да она за друштво као и да не постоје. Уз то, ова деца неретко су у ситуацији да буду изложена и интервенцијама полиције, нападима од стране одраслих грађана и вршњака, а чак и после интервенције надлежних велики број њих се, уколико не добије одговарајућу подршку, враћа животу и раду на улици. Овакво стање коси се са основним начелима остваривања, заштите и унапређења људских и дечјих права.
Порајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на то да су деца која живе и раде на улици најмање одговорна за свој положај. То, међутим, не значи да њихов глас не треба да се чује, нити да она немају чиме да допринесу друштву у којем живе. Истраживање Покрајинског омбудсмана о дечјем просјачењу спроведено 2011. године показало је да ова деца најчешће долазе из породица у којима их родитељи запостављају, занемарују, па чак и злостављају, а неретко су, заједно са родитељима и вршњацима, укључена и у рад организованих група које свој рад заснивају на њиховој експлоатацији. Добар пример настојања да се омогући остваривање њихових права и промовише њихова социјална инклузија представља рад свратишта за децу која живе и раде на улици.
Међународни дан деце која живе и раде на улици обележава се од 2011. године на иницијативу међународне организације ЦСЦ са седиштем у Великој Британији. Конзорцијум за заштиту права детета је светска мрежа покренута са циљем да се деци која живе и раде на улици пружи прилика да се и њихов глас чује, да се промивишу њихова права и унапреде њихови услови живота. Мрежу чине међународне, државне или локалне организације, појединке и појединци из преко 80 земаља који се залажу за то да Уједињене Нације овај дан уврсте у свој званични календар међународних дана, а до сада је ову иницијативу подржало преко 3.000 људи.
