Данас је у Новом Саду, у организацији недељника „Време” и Фондације за отворено друштво у Србији (ФОС-а), одржана конференција „Војвођански регион и добро управљање у светлу Агенде УН до 2030.” на којој је говорила заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић.

Агенда УН 2015-2030. је документ који се надовезује на Миленијумске циљеве УН 2000-2015, са том разликом да Агенда садржи и циљеве одрживог развоја до 2030. године и обавезујућа је за све чланице УН, а не само за земље у развоју. Данашња конференција бавила се циљем број 16 Агенде, а који се односи на на једнак приступ правди за све и на добро управљање и чија начела би требало да се примењују у свим гранама и на свим нивоима власти. 

Конференција се бавила положајем јединог признатог региона у Србији у односу на остале делове земље. Значење појмова аутономије и регионализма разматрано је у садашњем историјском тренутку, наглашавајући важност регионализма и међурегионалне сарадње за добро управљање у држави и са посебним освртом на положај националних мањина у Војводини.  На конференцији је указано и на узрочно-последичну повезаност и утицај доброг, односно лошег управљања овим процесима на социјални положај грађанки и грађана који произилази из сиромаштва, незапослености и актуелних начина производње хране.

Уз заменицу Вукашиновић, која је говорила о активностима институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, на конференцији су говорили још и Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Срђан Ђуровић из Фондације за отворено друштво, Саша Попов из новосадског Центра за регионализам и Снежана Илић из зрењанинског Центра за развој цивилног друштва.  Модераторка конференције била је Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника недељника „Време”. 

Представнице и представници Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) су прошлог четвртка и петка боравили у Суботици, где су посетили неколико институција којима јавност иначе нема приступа.

НПМ је механизам за заштиту и унапређење људских права у Републици Србији установљен 2011. године, а чине га представници Заштитника грађана Републике Србије, Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и организација цивилног друштва. Као надзорно тело, НПМ постоји у приближно 70 земаља у свету ради унапређења услова живота и могућности остваривања  људских права особа које бораве у институцијама, односно установама затвореног типа. Стручни тимови у оквиру НПМ-а посећују затворе, полицијске станице, психијатријске болнице, домове за старе и друге установе са циљем да се у њима предупреди појава тортуре и других сурових, нехуманих и понижавајућих казни или поступака.

Заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић, који је предводио тим НПМ-а, и заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова овом приликом су са својим сарадницама, као и представницима Београдског центра за људска права, Хелсиншког одбора за људска права и Комитета правника за људска права (YUCOM-a), посетили суботички Окружни затвор, Полицијску управу, Регионални центар граничне полиције и Прихватни центар за избеглице и мигранте. У циљу унапређења остваривања и заштите људских права особа које бораве у овим институцијама, али и унапређења услова рада запослених у њима, НПМ ће о овој посети сачинити извештај о уоченим недостацима и дати препоруке како да се они отклоне.

Агенција Уједињених нација за развој УНДП организовала је 22. и 23. марта у Београду Конференцију под називом "Род и смањење ризика од елементарних непогода". На Конференцији су представљени и резултати пројекта Покрајинског омбудсмана “Родна равноправност и ванредне ситуације” који је подржала Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена.

Учесници ове конференције били су стручњаци из области смањења ризика од елементарних непогода из Европе и Заједнице независних држава и представници медија.

Обраћајући се присутнима, посебна саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић рекла је да само неколико јединица локалне самоуправе у Србији има жене на челу штабова за ванредне ситуације, док их на позицији команданта штаба нема, јер оне углавном "припадају" мушкарцима. Она је нагласила да су жене развојни потенцијал друштва и да би требало да буду више укључене у креирање политика, као и управљање у ванредним ситуацијама. Елементарне непогоде погађају све категорије становништва, али оне имају различите друштвене последице на мушкарце и жене. Иако су често невидљиве, жене активно доприносе животу локалне заједнице и могу да имају одлучујућу улогу у управљању ванредним ситуацијама.

Стална координаторка Уједињених нација Ирена Војацкова Солорано указала је на то да одговор на катастрофе захтева заједнички приступ у планирању и доношењу одлука, ради јачања отпорности целе заједнице, веће ефикасности у обнови, у краћем року.

Присутнима се обратио и Амбасадор Јапана у Србији Ђуићи Такахара који је рекао да је Јапан и сам често суочен са непогодама те да су зато постоји свест о томе колико је важно да се помогне у таквим ситуацијама. Он је казао и то да је важно и потребно да се више активирају жене у процесу ванредних ситуација, као и да се превентивно делује

На конференцији су представљени и резултати пројеката неколико удружења које је подржао УНДП с циљем повећања учешћа жена у ванредним ситуацијама и јачања њихових капацитета за одговор на ванредне ситуације.

Покрајински омбудсман је током спровођења пројекта “Родна равноправност и ванредне ситуације” (уз подршку Међународне организације UN Women) на основу анализе локалних планских докумената у области ванредних ситуација закључио да је улога жена у процени ризика и планирању одговора на ванредне ситуације немерљива због њиховог знања, вештина и доприноса. Ово је рекла заменица за равноправност полова Даница Тодоров и нагласила да жене не смеју бити посматране као жртве, него као значајан људски ресурс. Због тога је локалним самоуправама на територији Војводине  препоручено да приликом процене ризика и управљања ванредним ситуацијама анализирају капацитете и рањивост становништва, да укључе жене И женска удружења у обуку становништа и да међу повереницима јединица цивилне заштите омогуће њихову равноправну заступљеност.

Даница Тодоров је указала и на то да је Град Панчево у оквиру пројекта Покрајинског омбудсмана осмислио кораке за увођење родне перспективе у управљање ванредним ситуацијама. Наиме, у овом граду ће се одржавати консултативни састанци са женама у месним заједницама о систему управљања ванредним ситуацијама, као и о ризицима и рањивости у њиховој заједници. Планирано је увођење квота за учешће жена у водовима цивилне заштите, израда модела родно осетљиве евиденције реаговања, збрињавања и извештавања, родна анализа услуга ситуационог центра и организовање обука за жене о управљању ванредним ситуацијама.

Фотографија: www.rs.undp.org