Вести
Овонедељна посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима била је данас у Куцури и Ловћенцу. Запослени у овим месним заједницама, као и директорке школа у њима, једногласне су у оцени да су највећи проблеми са којима се ова места суочавају немаштина услед велике незапослености, а која је последица затварања или приватизације великих предузећа у којима је већина мештана некада радила.
„Сви одоше за послом, ђеце све мање, за 10 година нико неће да остане у село. Јако тешко народ живи, вође има гладни у село,” наводе мештани Ловћенца осврћући се на ситуацију у селу након што је 2008. године у овом месту затворен Агроиндустријски комбинат „Његош”.
Директорка основне школе Оливера Раут слаже се са мештанима, оцењујући да се ни у просвети не чини довољно како би се брачни парови са децом и млади мотивисали да остану на селу. Администрација у школама је све захтевнија, а број запослених се стално смањује, па је и већина наставника растрзана између две-три школе како би имала пуну норму. То се, по њеним речима, изузетно негативно одражава на целокупни образовни систем јер се запослени у просвети тиме заправо своде на раднике који јуре за платом, а не на чланове једног васпитно-образовног колектива. Завршавајући обилазак школске зграде са заменицом покрајинког заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, директорка је при уласку у зборницу са жаљењем констатовала:
„Зборница нам је из времена када је у школи било скоро 600 ђака. Сада их имамо 234, па у зборници обично има тек двоје-троје наставника.”
Грађанке и грађани Куцуре често се обраћају Месној заједници у вези са комуналним проблемима, а које потом у највећем броју случајева успешно решавају јер у овом месту постоји и тзв. комунални редар. Грађани овог места који сматрају да имају неки проблем навикли су да се прво обрате Месној заједници, а потом другим инстанцама:
„И нормално је да се нама прво обраћају, ми смо овде са њима и због њих,” закључила је секретарка Месне заједнице Куцура Јелена Бесермењи.
Док су у основној школи проблеми у вези са организовањем наставе такође повезани са смањењем броја деце, нарочито оне која би наставу похађала на русинском језику, проблеми Куцурана који су се данас обратили заменици омбудсмана односили су се на поступање царинарнице у Новом Саду, повреду права на правично суђење, односно суђење у разумном року, као и на остваривање права на надокнаду коју Општина Врбас исплаћује за треће дете.
У вези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у четвртак, 10. марта у Кулпину и Гложану.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина, учествовале су данас на Округлом столу под називом „Анализа спровођења Билатералног споразума између Републике Србије и Румуније” одржаном у Новом Саду у организацији Центра за регионализам.
Учесници Округлог стола били су представници Националног савета румунске националне мањине, Јавне медијске установе Радио-телевизија Војводине, Покрајинског заштитника грађана, Заштитник грађана Новог Сада, као и представници покрајинских секретаријата и медија.
На скупу је разматран прелиминарни извештај о спровођењу споразума између влада Србије и Румуније о сарадњи у области заштите националних мањина. 
Сагледани са аспекта глобализације, језици као друштвени феномен у 21. веку имају посебну културолошко-политичку и друштвену димензију. Данас се у свету говори око 6.000 језика, а прогнозе стручњака су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети. У светлу савремених језичких кретања, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика. Тиме је један локални празник, који се од 1952. године у Бангладешу обележавао у знак сећања на борбу студената у тадашњем Иточном Пакистану за право на образовање и информисање на њиховом матерњем, бенгалском језику и његово увођење у службену употребу, прерастао у глобалну иницијативу за очување језика као једног од симбола културне особености и шароликости светске баштине, али и средства за учење, унапређење образовања и развој човечанства.
Овогодишњи Међународни дан матерњег језика обележава се под слоганом „Квалитетно образовање, језици наставе и резултати образовања”. Имајући у виду значај матерњег језика у образовању, као и чињеницу да је припадницама и припадницима националних мањина у Републици Србији омогућено да на свим нивоима образовања и васпитања наставу похађају на свом матерњем језику, Покрајински заштитник грађана - омбудсман скреће пажњу на то да, са друге стране, изучавање српског језика као нематерњег у нашој земљи још увек није адекватно решено. Овакво стање, заједно са чињеницом да се у АП Војводини, односно Републици Србији изузетно ретко воде управни, а још ређе или готово никада судски поступци на језицима у службеној употреби, посебно је погубно у срединама у којима припадници националних мањина живе у већем броју. Под таквим околностима, матерњи језици се, уместо да подстичу и унапређују језичку и културну разноликост и вишејезичност, што је основна порука и намера резолуције Генералне скупштине УН којом је 21. фебруар успостављен као међународни празник, претварају у своју супротност - средство отуђења и подвајања међу културама и народима.
Пета и шеста овогодишња посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима на територији јединица локалне самоуправе у којима нема локалног заштитника грађана биле су у Банату. Заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту пава националних мањина и права детета, Ева Вукашиновић и Марија Кордић, су том приликом разговарале са десетак грађанки и грађана, као и са директором школе у Белом Блату и учитељицом у Јанковом Мосту.
„Ако се изузму социјални и економски проблеми и сиромаштво, које је исто за све, село је доста активно и има доста организација у њему,” започео је свој осврт на стање у Белом Блату председник Савета Месне заједнице Мирослав Маркуш. „Све се некако смањило, уситнило, па су и људи почели да се више окрећу себи и ономе што мисле да је само њихово. На пример, некада је у селу био један КУД, звао се 'Јединство', који је имао приходе из буџета и од грађана, а сада има три КУД-а који се сналазе како знају, свако из својих извора.”
Једнако као и у другим местима које је институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана већ посетила ове године, живот у местима попут Белог Блата и Јанковог Моста, по речима Маркуша и Виорела Бесуа, председника Савета МЗ Јанков Мост, захтева много више ангажовања појединаца јер су ресурси оскудни, а потребе велике и разнолике. Међутим, услед све интензивнијег исељавања становништва из ових места због потраге за новим и стабилнијим изворима прихода, они који остају су све инертнији и апатичнији, а све је мање и појединаца који су спремни да на себе преузму одговорност организовања живота у овим местима, чије се благостање у највећој мери везује за пословање рибњака Ечка и парка природе Царска Бара.
На питање о етничкој и верској шароликости, саговорници су јединственог става да у основи било каквих подела у овим местима леже сиромаштво и немаштина, а да се грађани поносе тиме што говоре по два или више језика јер потичу из ових места. По речима Милана Недељкова, директора О.Ш. „Братство јединство” у Белом Блату, вишејезичност и мултикултуралност су и даље препознатњиве одлике овог места у ком је раније преко 400 становника, од укупно око 1300, било запослено у рибњаку у Ечкој. Мештани су посебно поносни на тзв. Бугарску кућу у којој припадници ове националне мањине, али и сви други заинтересовани могу да уче бугарски језик и упознају културу овог народа.
Лија Петри, учитељица у Јанковом Мосту, скептична је по питању будућности наставе на румунском језику, односно бројности деце у овим разредима.
„Старија деца од локалне самоуправе добију месечну карту да путују у град у школу. То је лепо јер су јако сиромашни. Са друге стране, можда би у супротном више њих ишло у школу у селу. Родитељи не подстичу децу да факултативно иду на румунски, него их радије дају на информатику, јер не разумеју зашто је за децу корисно да као мала добро науче још један језик,” са неодобравањем закључује Петри.
Притужбе грађана у овим местима односиле су се на рад пољочуварске службе, а у вези са најездом дивљих животиња које им уништавају летину и угрожавају безбедност, као и на нереаговање комуналне полиције на притужбе због ремећења јавног реда и мира од стране угоститељских објеката. Група грађана жалила се и на поступак експропријације земљишта у сврху изградње система одбране од поплава 2006. године и неисплаћивање одштете. Међутим, решења о утврђивању пореза на имовину уредно стижу већ готово 10 година, упркос томе што нити користе ово земљиште, нити су за њега добили било какву компензацију. Грађанима чије притужбе нису у надлежности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана заменице су дале савет у вези са тим како да поступе у вези са својим проблемом и коме да се обрате.„Старија деца од локалне самоуправе добију месечну карту да путују у град у школу. То је лепо јер су јако сиромашни. Са друге стране, можда би у супротном више њих ишло у школу у селу. Родитељи не подстичу децу да факултативно иду на румунски, него их радије дају на информатику, јер не разумеју зашто је за децу корисно да као мала добро науче још један језик,” са неодобравањем закључује Петри.
Поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције биће покренути увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетила. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 1. марта у Куцури и Ловћенцу.
У Културном центру Зрењанина јуче је промовисан зборник „Национални савети националних мањина и култура 2”, у издању Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Зрењанинској публици обратиле су се ауторке радова мр Снежана Илић и Ксенија Марковић и уредница зборника Ева Вукашиновић.Као ауторка рада о политичкој култури националних мањина у контексту избора за мањинске националне савете, мр Снежана Илић говорила је о мониторингу избора за националне саветенационалних мањина иразлозима за релативно малуизлазност на њих, о апстиненцији мањинских бирача и о политичкој култури на протеклим изборима за националне савете.Ксенија Марковић, ауторка рада о улози националних савета националних мањина у интегративној мањинској политици, у свом излагању се осврнула на политкуи интеркултуралности, последицесегрегације националних мањина, условекојетреба испунити како би се националне мањине интегрисале у друштво, како у политичкој, тако и у другим сферама живота.
Уз поменуте радове, у зборнику сеналазе и занимљиви текстови о политичком представљању и сразмерној заступљености националних мањина, департизацији и транспарентности рада националних савета, о медијима на језицима националних мањина, стању службене вишејезичности, промени имиџа Рома и Ромкиња, те одговор на питање да ли смо у епохи после мултикултурализма.
Говорећи са аспекта уреднице зборника, Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за заштиту права националних мањина, упознала је пристне са идејом његовог објављивања, ау намери да се питање културе националних мањина и рад националних савета сагледа са различитих аспеката и приближи заинтересованој јавности, нарочито у светлу доношења Акционог плана за националне мањине.
„Сматрам да је потребно да закључке изведемо како са теоријског аспекта, тако и са аспекта праксе. Потребно је указати на недостатке одређених решења и дати одговор на то како проблеме можемо решити,” истакла је Вукашиновић.
Зрењанинска промоција закључена је живом расправом пристуних, који су у разговору са ауторкама радова и уредницом зборника износили своје ставове и виђења о питањима мањинске политике у Србији.
