Dečji brak predstavlja fundamentalno kršenje prava deteta, posebno devojčica, narušavajući celokupan napredak društva. Ovakvi brakovi često se pravdaju  kulturnim običajima i posmatraju kao deo tradicije najčešće Roma, a ne kršenje dečjih prava i rodno zasnovano nasilje. Iako dečji brakovi nisu isključivo odlika romske populacije, podaci jasno ukazuju na to da bi mere protiv dečjih brakova u Srbiji prvenstveno trebalo da budu usmerene ka tim zajednicama.

Iz navedenih razloga  Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, u saradnji sa Udruženjem romskih studenata, održao juče skup pod nazivom „Dečji brakovi – stav romske zajednice“.

Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović otvorio je skup, naglasivši da je ovo tema koja zaslužuje svakodnevnu pažnju, odnosno da razbijanje predrasuda i stereotipa zahteva multisektorski pristup i saradnju i zajedničko delovanje svih aktera, kako institucija tako i udruženja, zbog čega je i organizovan skup ove vrste upravo sa Udružem romskih studenata.

Prof. dr Ljiljana Gavrilović, jedna od autorki UNICEF-ovog etnografskog istraživanja „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ podsetila je prisutne da je praksa dečjih brakova prisutna ne samo u romskoj zajednici, već i u opštoj populaciji. Takođe, podvukla je da je neophodno aktivno delovanje mladih lidera i liderki, studenata i studentkinja i drugih postojećih aktera unutar romske zajednice u cilju prevencije prakse dečjih brakova.

Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu prisutne je upoznala sa normativno-pravnim okvirom od značaja za suzbijanje dečjih brakova. Prema podacima ove ustanove u 2021. godini  identifikovano je 235 dece koja su stupila u rane brakove - 219 devojčica i 16 dečaka, a  64-oro dece je bilo mlađe od 16 godina. Posebno su pogođena romska deca  njih 130 dece  ili  55,5% od ukupnog broja.  U slučaju čak 120-oro dece neko od bliskih srodnika ima je iskustvo dečjeg braka.

Pava Čabrilovski iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine predstavila je Deklaraciju o zabrani dečjih brakova u romskoj zajednici. Ovim dokumentom nacionalno predstavničko telo romske manjine u Srbiji poziva romske lidere, muškarce i žene, kao i romska udruženja, da preispitaju praksu i uverenje da je dečji brak deo kulturnog nasleđa Roma. Deklaracija jasno definiše dečji brak kao kršenje prava deteta koje ugrožava živote i budućnost devojčica i dečaka, uskraćuje im mogućnost da odlučuju o svom životu, ometa njihovo obrazovanje, i čini ih podložnim nasilju, diskriminaciji i zlostavljanju.

Ispred Udruženja romskih studenata govorio je Nenad Vladisavljev, sociolog,  koji je izneo zapažanja na osnovu istraživanja i stanja na terenu gde je  uočeno je da  su faktor čijoj promeni se  može dati najveći doprinos tradicija i prihvaćene, negativne prakse. Po njegovom mišljenju  treba targetirati one osobe koji donose važne odluke i koje bi mogle da utiču da se pojedine negativne prakse u romskoj zajednici iskorene - a to bi bili muškarci Romi.

Vinka Žunić, psihološkinja i aktivistkinja iz Udruženja romskih studenata, predstavila je publikaciju „Promena stavova muškaraca Roma o dečijim brakovima“. Kao neki od faktora koji utiču na stupanje u dečje brakove prepoznati su siromaštvo, nedostupnost i/ili prekid obrazovanja, tradicija i društveno prihvaćene prakse, socijalna isključenost, nesigurnost u kriznim područjima i patrijarhat kao dominanta socijalna organizacija života. Za suzbijanje ranih brakova značajni su i romski jezik i kultura – o čemu  je govorila Maja Jovanović, pedagoška asistentkinja i nastavnica romskog jezika koja kontinuirano radi na edukaciji romskih učenica.

Dečji brakovi su povezani sa ranim i čestim trudnoćama, visokim stopama mortaliteta i morbiditeta među majkama, većim rizikom od pojave komplikacija tokom trudnoće i porođaja, a osim toga, devojčice su pod većim rizikom od siromaštva zbog ograničenog pristupa obrazovanju i ekonomskim prilikama. Rezultate istraživanja Pokrajinskog ombudsmana o maloletničkim trudnoćama i porođajima u AP Vojvodini predstavila je savetnica, Svetlana Nešić Bajgo, dok je o rizicima i posledicama ranih trudnoća govorila specijalista ginekologije i akušerstva u Domu zdravlja Novi Sad, dr Jovana Paunković.

Na kraju skupa, formulisane su sledeće preporuke:

- U zakonodavnom okviru zemlje,institucionalnoj praksi i prilikom izveštavanja medija termin “rani brakovi” treba u potpunosti zameniti terminom “dečji brakovi”;

- Dečji brakovi nisu običajno pravo i nisu deo romske tradicije – s tim u vezi, potrebno je raditi na edukaciji i senzibilizaciji zaposlenih u policijskim upravama, centrima za socijalni rad, tužilaštvima i sudovima, u cilju njihovog podsticanja na punu primenu zakona u ovoj oblasti i ukazivanja na to da se gonjenjem lica koja su počinioci ili podstiču dečje brakove ne ulazi u sferu narušavanja romskog nacionalnog nasleđa i tradicije;

- Pored osnaživanja devojčica romske nacionalnosti potreban je kontinuiran rad i sa dečacima Romima na sprečavanju dečjih brakova - generalno fokus u prevenciji fenomena dečjih brakova treba proširiti i na mušku populaciju;

- Potrebno je razviti i akreditovati program rada sa učenicima na sprečavanju dečjih brakova koji bi bio deo redovnog programa kojeg bi pedagoški asistenti i/ ili nastavnici fakultativne nastave na romskom jeziku sprovodili u svojim odeljenjima sa učenicima i učenicama;

- Sigurne kuće za žene žrtve porodičnog nasilja treba da razviju poseban program za devojčice koje su žrtve dečjih brakova;

- Izmeniti Porodični zakon i ukloniti izuzetke koji omogućavaju brak licima mlađim od 18 godina i uspostaviti sistem za praćenje svih slučajeva koji uključuju dečje brakove među etničkim grupama, posebno među romskim devojčicama, u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta;

- Kreirati programe koji će biti usmereni ka smanjenju socijalne distance.