Vesti
Pokrajinski zaštitnik građana organizovao je danas onlajn Okrugli sto „Prevencija seksualnog zlostavljanja dece – seksualno obrazovanje“. Skup je organizovan s ciljem sveobuhvatnijeg sagledavanja problema seksualnog zlostavljanja dece, potreba i mera za obezbeđivanjem adekvatne prevencije i zaštite dece od seksualnog zlostavljanja.
Kontinuiranim sticanjem uvida u stanje prava deteta, radi praćenja primene međunarodnih standarda u ovoj oblasti, a na osnovu obraćanja građana, istraživanja, medijskih izveštaja, te drugih izvora saznanja, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman tokom 2020. godine, a u odnosu na ranije godine, zabeležio je veći broj slučajeva nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja dece od strane odraslih, pre svega roditelja i staratelja dece. Seksualno nasilje prema deci, kao oblik najgrubljeg kršenja prava deteta, uočeno je u većem broju slučajeva nego ranijih godina, a nerazvijene procedure, nedovoljna i neadekvatna saradnja između nadležnih institucija (socijalnog, zdravstvenog, obrazovnog i sistema pravosuđa) prepoznata je kao značajan problem u obezbeđivanju blagovremene i potpune zaštite dece od seksualnog zlostavljanja. Iskustvo Pokrajinskog ombudsmana ukazuje i na to da je preventivna zaštita reproduktivnog zdravlja mladih nedovoljno zastupljena, da nedostaju edukativne i savetodavne aktivnosti u radu s decom u ovoj oblasti, kao i da su lokalne usluge u ovoj oblasti takođe nedovoljno razvijene ili ne postoje.
Na početku skupa, učesnike su pozdravili prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Anamarija Viček, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Svoja iskustva, izazove, dileme, ideje i uočene probleme u trenutnoj situaciji, na pomenutom okruglom stolu, pored prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, izneli su i dr Nikolina Grbić Pavlović iz Republike Srpske, prof. dr Jasmina Klemenović – redovna profesorka na Odseku za pedagogiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Marija Zotović - redovna profesorka na Odseku za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Bojana Tankosić – specijalistkinja za prava deteta, Olga Dević - članica Dečjeg informacionog i kulturnog centra – Klub DX, Danijela Korać Mandić – predstavnica Novosadskog humanitarnog centra, Elvira Stefanović – predstavnica Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije i Katarina Jonev – edukatorka za bezbednost dece na internetu.
Učesnici okruglog stola usaglasili su se oko zaključka da je potrebno obezbediti sticanje odgovarajućeg znanja o pravima deteta i njihovoj zaštiti od seksualnog zlostavljanja za sva lica koja su redovno u kontaktu sa decom u oblasti obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, pravosuđa, sporta, kulture, medija i svim ostalim područjima koja podrazumevaju rad sa decom. Isto tako, neophodno je obezbediti da deca, tokom predškolskog, osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, dobiju informacije o opasnostima od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja, kao i o mogućnostima da se sama zaštite, čemu bi svakako trebalo da prethodi kreiranje programa seksualnog obrazovanja – u skladu s analizom postojećeg stanja i procenom potreba, uz participaciju dece i mladih prilikom donošenja programa, te obaveznog učešća roditelja.
Podizanje nivoa informisanosti i menjanje stavova šire javnosti o pojavi i prepoznavanju seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja dece i o preventivnim merama koje mogu biti preduzete, prepoznato je kao važan korak u nastojanju da se spreči seksualno zlostavljanje dece.
Učesnici skupa složili su se u pogledu potrebe obezbeđivanja efikasnih postupaka za donošenje programa za pružanje neophodne podrške detetu i onima koji se o detetu staraju, kao i drugih oblika zaštite i sprečavanja, utvrđivanja, prijavljivanja, prosleđivanja, istrage, postupanja i praćenja slučajeva zlostavljanja deteta i, po potrebi, obraćanja sudu.
Posebno je istaknuta važnost adekvatne kontinuirane saradnje i umreženosti nadležnih institucija (socijalnog, zdravstvenog, obrazovnog i sistema pravosuđa) i dosledno pridržavanje propisanih protokola za zaštitu dece, s ciljem obezbeđivanja blagovremene i potpune zaštite dece od seksualnog zlostavljanja, imajući u vidu najbolji interes i dobrobit deteta. Svako dete žrtva nasilja zahteva kontinuiranu psihološku pomoć i podršku, posebno imajući u vidu specifičnost okolnosti u kojima se našlo, a sve s ciljem njegovog osnaživanja radi lakšeg prevazilaženja kako aktuelnog, tako i eventualnih problema u budućnosti, a korak ka obezbeđivanju potpunije podrške jeste i razvijanje i jačanje usluga u lokalnoj zajednici.
Imajući u vidu važnu ulogu medija, učesnici skupa složili su se u stavu da je nužno obezbediti sticanje odgovarajućeg znanja medija o pravima deteta i njihovoj zaštiti, te ih na taj način podsticati da pružaju odgovarajuće informacije i u vezi sa svim aspektima seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja dece. Neophodno je obezbediti odgovorno izveštavanje i sprečavanje retraumatizacije i sekundarne viktimizacije žrtve, a pre svega osigurati doslednu kontrolu medija i poštovanje propisanih profesionalnih standarda, zakonskih odredaba i etičkih normi.
Organizacijom i ovog okruglog stola Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman nastoji da doprinese ostvarivanju, zaštiti i unapređenju prava i dobrobiti deteta.
Primena propisa obezbeđuje eliminaciju rasizma i vladavinu prava
Primena propisa obezbeđuje eliminaciju rasizma i vladavinu prava21. marta 1960. godine policija je u Šaprvilu, u Južnoafričkoj Republici, ubila 69 osoba koje su učestvovale na mirnim demonstracijama protiv zakona o aparthejdu. Šest godina kasnije Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 21. mart proglasila Međunarodnim danom suzbijanja rasne diskriminacije i pozvala države da povećaju napore u cilju eliminisanja rasizma. U skladu sa tim, nedelja od 21. marta do 28. marta se svake godine obeležava kao nedelja solidarnosti naroda i borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije.
U međuvremenu je izgrađen međunarodnopravni okvir za borbu protiv rasizma i doneta Konvencija Ujedinjenih nacija o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Prema ovoj konvenciji, izraz ‘rasna diskriminacija’ podrazumeva svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili davanje prednosti na osnovu rase, boje kože, predaka, nacionalnog ili etničkog porekla koji imaju za cilj ili rezultat da se naruši ili ugrozi priznavanje, uživanje ili vršenje, pod jednakim uslovima, ljudskih prava i fundamentalnih sloboda na političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom planu ili u bilo kojoj drugoj oblasti javnog života .
Konvenciju su ratifikovale skoro sve države. Uprkos tome, milioni širom sveta suočavaju se svakodnevno sa raznim oblicima diskriminacije najčešće po osnovu boje kože i etničke pripadnosti. Rasna diskriminacija može imati različite vidove, od negiranja prava pojedinaca na ravnopravno postupanje do podsticanja etničke mržnje koja može da dovede čak do genocida. Sve ovo se negativno odražava kako na kvalitet života građana, tako i na život zajednice. Stoga su suzbijanje i sprečavanje rasne diskriminacije prioriteti država i međunarodne zajednice. Zabrana rasne diskriminacije je u srži ključnih međunarodnih instrumenata za zaštitu ljudskih prava. Konvencija UN obavezuje države da preduzimaju sve neophodne mere radi suzbijanja diskriminacije u javnoj i privatnoj sferi. Poštovanje načela ravnopravnosti takođe zahteva da države usvajaju i primenjuju posebne mere za eliminisanje uslova koji uzrokuju ili podstiču rasnu diskriminaciju.
Republika Srbija je takođe ratifikovala Konvenciju o eliminaciji svih vidova rasne diskriminacije. Usvojena Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja do 2025. godine treba da ojača efikasnost antidiskriminacionih mera države i lokalnih samouprava na unapređenju položaja romske nacionalne manjine. Vlada Republike Srbije je formirala i Koordinaciono telo sa ciljem efikasnog i koordinisanog sprovođenja svih mera i aktivnosti utvrđenih Strategijom.
Kroz podnošenje periodičnih izveštaja i cikluse monitoringa Komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope (EKRI) je konstatovano da je Republika Srbija unapredila zakonodavni okvir za zaštitu od govora mržnje kroz odredbu u Krivičnom zakoniku, kojom se podsticanje na rasističko, homofobično i transfobično ponašanje smatra otežavajućom okolnošću, a pohvaljeni su i napori nadležnih vlasti usmereni ka poboljšanju položaja romske zajednice.
Aktuelne migracije, priliv azilanata i migranata su povećale rizik od porasta diskriminacije ljudi poreklom iz Afrike i Azije. Međutim, za građane Republike Srbije nije karakterističan odbojan i diskriminatorski stav prema njima, već visok stepen tolerancije i solidarnosti.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman smatra važnim da se počinioci krivičnog dela izazivanja rasne, nacionalne, etničke i verske netrpeljivosti efikasno procesuiraju, i izražava zadovoljstvo što je u Srbiji stvorena pozitivna klima i adekvatan pravni i institucionalni okvir za sprovođenje Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija. Pokrajinski ombudsman u isto vreme ističe da je obrazovanje i dosledna primena antidiskriminacionih propisa najbolji način za eliminaciju rasne diskriminacije i sličnih negativnih pojava u društvu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i lokalni ombudsman grada Sombora, kao i ostali lokalni ombudsmani u Vojvodini, moraju u cilju zaštite i unapređenja ljudskih prava potpunije sarađivati, ukazivati na primere dobre prakse i zajednički organizovati stručne skupove na kojima će se raspravljati o najvažnijim aktualnim problemima i preduzimati konkretni koraci u njihovom rešavanju – istaknuto je na proširenom kolegijumu Pokrajinskog ombudsmana koji je, krajem prošle nedelje, održan u Somboru.
Pored pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića i njegovih zamenika, na kolegijumu je učestvovala i lokalna ombudsmanka grada Sombora Čarna Petričević, koja je učesnike kolegijuma upoznala sa radom lokalnog ombudsmana i podnetim pritužbama u 2020. godini. Na kolegijumu je istaknuto da je rad i pokrajinskog i lokalnog ombudsmana obeležilo vanredno stanje i borba protiv pandemije korona virusa.
Na kolegijumu je lokalnoj ombudsmanki grada Sombora predloženo da na ulazu u Gradsku kuću treba istaći tablu sa nazivom loklanog ombudsmana na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi u gradu Somboru, kao i na potrebu izrade veb sajta, za koji je rečeno da bi mogao unaprediti rad lokalnog ombudsmana, a građanima pružiti informacije od značaja za ostvarivanje njihovih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svim građankama Osmi mart – Međunarodni dan žena.
Postizanje rodne ravnopravnosti i stvaranje jednakih mogućnosti za žene i muškarace od suštinskog je značaja za razvoj demokratskog društva, pa se borba za ljudska prava žena smatra borbom za dobrobit celog društva.
Ekonomski položaj ogromnog broja žena je loš, a pandemija koronavirusa pogodila je ekonomske aktivnosti i sektore u kojima uglavnom rade žene, pa su usled toga mnoge od njih izgubile posao ili su u tom riziku. Pojačan je rad žena na brizi o deci, starima i osobama sa invaliditetom, usled čega je došlo do povećanja jaza između neplaćenog rada muškaraca i žena u obavljanju kućnih poslova. Žene imaju slabiju kontrolu nad vlasništvom i resursima društva i češće su zastupljene u neformalnim vidovima zapošljavanja sa nižim zaradama, a više vremena troše na neplaćenim poslovima. Diskriminacija je naročito izražena prema trudnicama i porodiljama, koje se teže zapošljavaju i lakše ostaju bez posla.
Budući da se broj femicida na godišnjem nivou ne smanjuje, i da su mnoge devojke i žene mete nasilja u porodici, seksualnog i drugih oblika nasilja koje opterećuju ne samo pojedinke, već prete da ugroze stabilnost čitavog društva, Pokrajinski ombudsman je u više navrata ukazivao na potrebu za uspostavljanjem jedinstvene statistike femicida, kao i na neophodnost edukacije na svim obrazovnim nivoima u cilju promovisanja nenasilnog ponašanja i rodne ravnopravnosti.
Obeležavanje 8. marta, Međunarodnog dana žena kao praznika kojim se slavi emancipacija žena u savremenom društvu prilika je za podsećanje, ne samo na to za šta su se žene borile i izborile, nego i na to šta mora da se učini danas kako bi žene uživale u pravima i dostojanstvu. Ulaganjem u rodnu ravnopravnost biće obezbeđen ekonomski napredak, socijalna i politička inkluzija koje će podstaći stabilnost i poštovanje ljudskog dostojanstva.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će i ubuduće, kao što je to činio i do sada, insistirati na ostvarivanju i efikasnoj zaštiti prava žena uvek kada su ona ugrožena, na jednakosti, njihovoj većoj vidljivosti u javnom prostoru, na prisustvu u politici i učešću u procesima odlučivanja, kao i na uspostavljanju nulte tolerancije na sve oblike nasilja nad ženama.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uručio je danas korisnicima Gerontološkog centra „Novi Sad“ dva paketa knjiga. Knjige su obezbeđene u saradnji sa Gradskom bibliotekom u Novom Sadu i predstavljaju mali doprinos Pokrajinskog ombudsmana lakšem prevazilaženju restrikcija koje su korisnicima ustanova socijalne zaštite nametnute u borbi protiv pandemije koronavirusa.
U svom radu, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman naročitu pažnju poklanja ostvarivanju prava starijih sugrađana. U svetu zahvaćenom pandemijom položaj starijih osoba je postao veoma rovit. Izloženi većem riziku od zaražavanja, stariji su i teže od drugih kategorija stanovništva podnosili mere fizičke distance. Psihološke posledice distanciranja se mogu na različite načine relaksirati, a jedan od tih načina je, po savetu stručnjaka, čitanje knjiga. Pored toga što može da nas zabavi, opusti i smanji stres, čitanje knjiga uvećava fond našeg znanja, jača koncentraciju, podiže samopouzdanje i obogaćuje naš rečnik.
Svojim aktivnostima Pokrajinski zaštitnik građana ombudsman nastoji da podigne svet građana o pravima starijih osoba, a starijim osobama pomogne u ostvarivanju i zaštiti njihovih prava.