Изградимо заједно друштво без насиља
Насиље над женама манифестује се у свим областима друштва и у свакој старосној доби. Оно има дубоке корене у патријархалној структури друштва, обичајима и традицији, као и неједнаким економским односима међу половима. Последице насиља над женама превазилазе саме жртве и директно утичу на њихово окружење, посебно на њихову децу, а затим и на друштво у целини.
У Србији се последњих година улажу повећани напори за побољшање система превенције и заштите од насиља, али насиље над женама остаје и даље присутно и распрострањено. Иако је свеприсутно, родно засновано насиље није неизбежно - оно се може и мора спречити. За превенцију и заустављање насиља кључно је, најпре, веровати жртвама, оснажити девојке и девојчице, и трансформисати штетне друштвене норме којима се нормализује насиље.
У сусрет 25. новембру, Међународном дану борбе против насиља над женама, покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица за равноправност полова Снежана Кнежевић посетили су данас Сигурну женску кућу у Новом Саду, која је део Центра за социјални рад Града Новог Сада и представља целовит облик друштвене заштите жена и деце који су угрожени насиљем у породици. У циљу прекидања круга породичног насиља, и пружања услова да жена ојача, Сигурна женска кућа обезбеђује женама и деци угроженим насиљем физичку и егзистенцијалну сигурност, психосоцијалну подршку и правну помоћ. О функционисању Сигурне женске куће у Новом Саду која ове године обележава 15 година постојања, о актуелним и будућим активностима и изазовима у раду, разговорало се са руководитељком др Надом Падејски Шећеровић.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман апелује на све жене које су претрпеле или још увек трпе насиље да га пријаве, да имају поверење у институције, које су дужне да одговоре на сваки случај насиља, и пруже неопходну заштиту и подршку.
Едукације младих о родно заснованом насиљу, јавне кампање, одговорно медијско извештавање, сарадња и правовремено реаговање институција на сваки вид насиља и адекватна заштита и подршка женама које су жртве насиља нужни су за стварање ненасилног друштва и слања поруке да у том друштву постоји нулта толеранција на насиље над женама.
Отпор насиљу не може да буде сведен на појединачан напор, већ мора бити плод колективног настојања да се изгради друштво у коме ће свако насиље бити санкционисано, насилници стигматизовани, а жртве ефикасно заштићене.
Уједињене Нације прогласиле су 1999. године резолуцијом 54/134 25. новембар као Међународни дан борбе против насиља над женама, како би се подигла свест о чињеници да су жене широм света жртве сексуалног, психичког, физичког, породичног насиља, злостављања и многих других видова насиља. Овај дан уједно представља и почетак глобалне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“, коју обележава преко 1.700 организација широм света, а која траје до 10. децембра, Међународног дана људских права. Циљ кампање је подизање свести јавности и предузимање активности за сузбијање насиља над женама.
