„Човечанство дугује Детету оно најбоље што може да му пружи“
Уочи обележавања Међународног дана детета (установила Генерална скупштина Уједињених нација, 20. новембра 1954. године) и једног века од Прве декларације о правима детета (усвојила Генерална скупштина Лиге народа 1924. године) и почетка борбе за права детета, Покрајински заштитник грађана - омбудсман подсећа на лик и дело жене која је утемељила овај пут и која је и данас пример неустрашиве борбе за универзалне људске вредности и енергичне вере да је могуће изградити праведнији свет и „цивилизацију немерљиво срећнију и сигурнију од данашње“.
Енглентин Џеб (Eglantyne Jebb) рођена је у Великој Британији, кратак период радила је као учитељица, а дуже као социјална радница и активисткиња за људска права. Заједно са својом сестром Дороти (Dorothy) основала је међународну организацију „Save The Children” која је и дан данас активна и препознатљива по свом залагању у заштити и унапређењу права детета. Још за време њеног живота овој организацији упућивани су коментари да су њени циљеви неоствариви, да је патње деце увек било и увек ће је бити. Одговор Енглентин Џеб на ове коментаре био је: „Знамо за то. Немогуће је само ако тако учинимо. Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“. Почетак борбе Енглентин Џеб за добробит сваког детета на свету везује се за њено учешће у хуманитарној мисији на Балкану почетком 1913. године. Сведочивши неправдама и последицама ратова на Балкану, а потом и Првог светског рата, посебно њиховом разарајућем дејству на децу, усмерила је свој активизам у визију у којој су сва деца света заштићена и остварују своја права.
Бескомпромисно и непоколебљиво залагање Енглентин Џеб за добробит сваког детета, без обзира на нацију, верску и било коју другу припадност, можда се најбоље очитава у њеној акцији на Трафалгар скверу када је делила флајере и летке које је сама креирала, а на којима је писало „Ово је изазвала наша блокада - милиони деце умиру од глади“. Наиме, након Првог светског рата, савезничке трупе нису дозвољавале снабдевање Немачке и Аустрије, а у новинама су објављиване фотографије изгладнеле деце, што је било последица овакве одлуке. Људи су одбијали да узму летке и затварали су очи пред узнемирујућим фотографијама, а Енглентин Џеб је ухапшена и кажњена због протеста. Судија пред којим се Енглентин изјаснила о свом случају био је толико импресиониран њеном енергијом и одлучношћу да помогне деци, да се придружио њеном циљу и платио је казну у њено име. Чин овог судије неки сматрају и првом донацијом организацији „Save The Children”.
Енглентин Џеб сматрала је да „Свака генерација деце нуди човечанству могућност да поново изгради оно што је у свету срушено“ и у том ставу се огледа њена нада и вера у људски потенцијал. Истовремено, у уводном делу Женевске декларације, чија је управо она иницијаторка и ауторка, пише: „Човечанство дугује Детету оно најбоље што може да му пружи“ и тиме нам указује да су генерације нас одраслих, оних који живимо сада и овде, оне које су одговорне за то какав свет остављамо деци.
Ових дана када сведочимо трагичним последицама угрожавања и кршења људских права имамо избор и одговорност, али и обавезу у складу са међународним уговорима о људским правима, да већ данас почнемо да градимо оно што је срушено, уместо да такав свет остављамо будућим генерацијама. „Немогуће је само ако одбијемо да покушамо“.
Извор:
https://www.savethechildren.org/us/about-ус/wхy-саве-тхе-цхилдрен/еглантyне-јебб
