„Čovečanstvo duguje Detetu ono najbolje što može da mu pruži“
Uoči obeležavanja Međunarodnog dana deteta (ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 20. novembra 1954. godine) i jednog veka od Prve deklaracije o pravima deteta (usvojila Generalna skupština Lige naroda 1924. godine) i početka borbe za prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman podseća na lik i delo žene koja je utemeljila ovaj put i koja je i danas primer neustrašive borbe za univerzalne ljudske vrednosti i energične vere da je moguće izgraditi pravedniji svet i „civilizaciju nemerljivo srećniju i sigurniju od današnje“.
Englentin Džeb (Eglantyne Jebb) rođena je u Velikoj Britaniji, kratak period radila je kao učiteljica, a duže kao socijalna radnica i aktivistkinja za ljudska prava. Zajedno sa svojom sestrom Doroti (Dorothy) osnovala je međunarodnu organizaciju „Save The Children” koja je i dan danas aktivna i prepoznatljiva po svom zalaganju u zaštiti i unapređenju prava deteta. Još za vreme njenog života ovoj organizaciji upućivani su komentari da su njeni ciljevi neostvarivi, da je patnje dece uvek bilo i uvek će je biti. Odgovor Englentin Džeb na ove komentare bio je: „Znamo za to. Nemoguće je samo ako tako učinimo. Nemoguće je samo ako odbijemo da pokušamo“. Početak borbe Englentin Džeb za dobrobit svakog deteta na svetu vezuje se za njeno učešće u humanitarnoj misiji na Balkanu početkom 1913. godine. Svedočivši nepravdama i posledicama ratova na Balkanu, a potom i Prvog svetskog rata, posebno njihovom razarajućem dejstvu na decu, usmerila je svoj aktivizam u viziju u kojoj su sva deca sveta zaštićena i ostvaruju svoja prava.
Beskompromisno i nepokolebljivo zalaganje Englentin Džeb za dobrobit svakog deteta, bez obzira na naciju, versku i bilo koju drugu pripadnost, možda se najbolje očitava u njenoj akciji na Trafalgar skveru kada je delila flajere i letke koje je sama kreirala, a na kojima je pisalo „Ovo je izazvala naša blokada - milioni dece umiru od gladi“. Naime, nakon Prvog svetskog rata, savezničke trupe nisu dozvoljavale snabdevanje Nemačke i Austrije, a u novinama su objavljivane fotografije izgladnele dece, što je bilo posledica ovakve odluke. Ljudi su odbijali da uzmu letke i zatvarali su oči pred uznemirujućim fotografijama, a Englentin Džeb je uhapšena i kažnjena zbog protesta. Sudija pred kojim se Englentin izjasnila o svom slučaju bio je toliko impresioniran njenom energijom i odlučnošću da pomogne deci, da se pridružio njenom cilju i platio je kaznu u njeno ime. Čin ovog sudije neki smatraju i prvom donacijom organizaciji „Save The Children”.
Englentin Džeb smatrala je da „Svaka generacija dece nudi čovečanstvu mogućnost da ponovo izgradi ono što je u svetu srušeno“ i u tom stavu se ogleda njena nada i vera u ljudski potencijal. Istovremeno, u uvodnom delu Ženevske deklaracije, čija je upravo ona inicijatorka i autorka, piše: „Čovečanstvo duguje Detetu ono najbolje što može da mu pruži“ i time nam ukazuje da su generacije nas odraslih, onih koji živimo sada i ovde, one koje su odgovorne za to kakav svet ostavljamo deci.
Ovih dana kada svedočimo tragičnim posledicama ugrožavanja i kršenja ljudskih prava imamo izbor i odgovornost, ali i obavezu u skladu sa međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, da već danas počnemo da gradimo ono što je srušeno, umesto da takav svet ostavljamo budućim generacijama. „Nemoguće je samo ako odbijemo da pokušamo“.
Izvor:
https://www.savethechildren.org/us/about-us/why-save-the-children/eglantyne-jebb
