Izgradimo zajedno društvo bez nasilja
Nasilje nad ženama manifestuje se u svim oblastima društva i u svakoj starosnoj dobi. Ono ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva, običajima i tradiciji, kao i nejednakim ekonomskim odnosima među polovima. Posledice nasilja nad ženama prevazilaze same žrtve i direktno utiču na njihovo okruženje, posebno na njihovu decu, a zatim i na društvo u celini.
U Srbiji se poslednjih godina ulažu povećani napori za poboljšanje sistema prevencije i zaštite od nasilja, ali nasilje nad ženama ostaje i dalje prisutno i rasprostranjeno. Iako je sveprisutno, rodno zasnovano nasilje nije neizbežno - ono se može i mora sprečiti. Za prevenciju i zaustavljanje nasilja ključno je, najpre, verovati žrtvama, osnažiti devojke i devojčice, i transformisati štetne društvene norme kojima se normalizuje nasilje.
U susret 25. novembru, Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica za ravnopravnost polova Snežana Knežević posetili su danas Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu, koja je deo Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i predstavlja celovit oblik društvene zaštite žena i dece koji su ugroženi nasiljem u porodici. U cilju prekidanja kruga porodičnog nasilja, i pružanja uslova da žena ojača, Sigurna ženska kuća obezbeđuje ženama i deci ugroženim nasiljem fizičku i egzistencijalnu sigurnost, psihosocijalnu podršku i pravnu pomoć. O funkcionisanju Sigurne ženske kuće u Novom Sadu koja ove godine obeležava 15 godina postojanja, o aktuelnim i budućim aktivnostima i izazovima u radu, razgovoralo se sa rukovoditeljkom dr Nadom Padejski Šećerović.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman apeluje na sve žene koje su pretrpele ili još uvek trpe nasilje da ga prijave, da imaju poverenje u institucije, koje su dužne da odgovore na svaki slučaj nasilja, i pruže neophodnu zaštitu i podršku.
Edukacije mladih o rodno zasnovanom nasilju, javne kampanje, odgovorno medijsko izveštavanje, saradnja i pravovremeno reagovanje institucija na svaki vid nasilja i adekvatna zaštita i podrška ženama koje su žrtve nasilja nužni su za stvaranje nenasilnog društva i slanja poruke da u tom društvu postoji nulta tolerancija na nasilje nad ženama.
Otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene.
Ujedinjene Nacije proglasile su 1999. godine rezolucijom 54/134 25. novembar kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. Ovaj dan ujedno predstavlja i početak globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Cilj kampanje je podizanje svesti javnosti i preduzimanje aktivnosti za suzbijanje nasilja nad ženama.
