Vesti
MATERNjI JEZIK JE BLAGO SVAKOG POJEDINCA
Na predlog UNESKO-a, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 21. februar za Dan maternjeg jezika, uvažavajući taj datum koji se od 1952. godine obeležava u Bangladešu, kada je nekoliko studenata izgubilo živote u sukobima sa policijom tadašnjeg Istočnog Pakistana, jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.
Pravo na upotrebu maternjeg jezika spada u osnovna ljudska prava. Maternji jezik je opredeljujući deo kulture svakog pojedinca i predstavlja jedan od presudnih elemenata za izgradnju ličnog identiteta. Zato je važna i njegova javna i službena upotreba, kao i zastupljenost u oblasti obrazovanja i javnog informisanja. Autonomna pokrajina Vojvodina kao jedan od etnički najšarolikijih regiona u Republici Srbiji i Evropi čini sve da očuva ovu raznolikost koja i ubuduće treba sve nas da motiviše i zbližava. Ovde se ne radi o dužnosti na koju nas obavezuju propisi, nego o prirodnom osećanju za poštovanje drugog i drugačijeg.
Maternji jezik je najdragocenije blago svakog pojedinca. To je jezik na kojem izgovaramo prve reči, jezik na kojem sanjamo, jezik koji presudno utiče na formiranje naše ličnosti. Ponosito čuvajmo i negujmo svoje, ali poštujmo i tuđe da bi i to postalo naše zajedničko. Tako ćemo svi postati bogatiji.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se u svom radu zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava i bori protiv diskriminacije svake vrste, pa tako i protiv diskriminacije ljudi na osnovu jezičke pripadnosti.. Stoga je posebno bitna dosledna primena propisa koji obezbeđuju efikasno ostvarivanje ovog ustavom zagarantovanog prava.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman kao član tima Nacionalnog preventivnog mehanizma za prevenciju torture, zajedno sa Zaštitnikom građana, posetio je u petak 05. februara 2020. godine Okružni zatvor u Zrenjaninu, kao i policijske stanice Žitište i Nova Crnja.
Deo tima Nacionalnog preventivnog mehanizma koji je posetio OZ u Zrenjaninu imao je za cilj da proveri kako je zatvor postupao po preporukama iz 2018. godine kada je Nacionalni preventivni mehanizam obišao zatvor i utvrdio stanje i dostavio preporuke radi poboljšanja uslova lica lišenih slobode. Takođe, obavljeni su i invidualni razgovori sa pritvorenim licima, a u vezi sa stanjem i uslovima u pritvoru OZ Zrenjanin, kao i o samom postupanju policijskih službenika prilikom njihovog lišavanja slobode.
Ostatak tima Nacionalnog preventivnog mehanizma je posetio policijske stanice u Žitištu i u Novoj Crnji, sa ciljem da utvrdi materijalno stanje prostorija za zadržavanje lica, obavi razgovor sa zatečenim licima kao i da proveri sam postupak policijskih službenika prilikom lišavanja slobode i stekne uvid u dokumentaciju pomenutog postupanja.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana Aniko Širkova i mlađi savetnik Stefan Todorović posetili su juče kao članovi tima Nacionalnog mehanizma protiv torture, Okružni zatvor u Novom Sadu.
U razgovoru sa pritvorenim licima članovi tima su želeli da dođu do odgovora na pitanje da li se i u kojoj meri policijski službenici prilikom hapšenja i privođenja lica, pridržavaju propisa. Članovi tima obišli su i zatvorske prostorije kako bi stekli uvid u materijalne uslove u pritvorskom odeljenju.
Ovom posetom Nacionalni mehanizam protiv torture prati postupanje po preporukama Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, koje su formulisane prilikom posete te organizacije Okružnom zatvoru u Novom Sadu.
Suočen sa problemom prenaseljenosti zatvora, Evropski komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja insistira na primeni mimimalnih standarda životnog prostora koji mora biti omogućen svakom zatvoreniku. Prenaseljenost zatvora proizvodi brojne negativne posledice, od narušavanja privatnosti do tenzija i nasilja, kojima se narušava dostojanstvo lica na izdržavanju zatvorske kazne.
Deo Tima Nacionalnog mehanizma protiv torture posetio je juče i Policijsku stanicu u Bačkom Petrovcu.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Fond „Evropski poslovi“ Autonmne pokrajine Vojvodine zaključili su danas Sporazum o saradnji. Sporazum su potpisali prof. dr Zoran Pavlović, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman i Aleksandar Simurdić, direktor Fonda "Evropski poslovi" AP Vojvodine.
Pomenutim Sporazumom strane potpisnice su se obavezale na saradnju u svim oblastima od značaja za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, kao i u oblastima istraživačke, projektne i edukativne delatnosti.
Saradnja Pokrajinskog ombudsmana i Fonda „Evropski poslovi“ zasnivaće se na principima međusobnog poverenja, uvažavanja i doprinosa zaštiti prava građana. Kada za to postoje zajednički interesi, strane potpisnice će zajedničkim istraživačkim radom participirati u projektima od opšteg i regionalnog značaja, učestvovati na konfrencijama, okruglim stolovima i drugim oblicima stručnih skupova koje se odnose na oblast ljudskih prava. Zajednički će organizovati seminare, tribine i promocije publikacija. Pored toga, uspostaviće i saradnju u oblasti izdavačke delatnosti, kao i međusobnu razmenu naučnih i stručnih publikacija.
Potpisivanjem ovog sporazuma proširen je krug saradnika sa kojima Pokrajinski ombudsman sarađuje na promociji, unapređenju i zaštiti ljudskih prava.
Povodom najnovijih, uznemirujućih medijskih napisa o seksualnom nasilju nad više mladih žena u Beogradu, Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman želi da i ovom prilikom pruži bezrezervnu podršku žrtvama nasilja i posebno želi da ohrabri devojčice, devojke, žene i dečake da prijave seksualne zloupotrebe, ali i svaki drugi vid nasilja nad njima, jer samo tako počinioci mogu biti otkriveni, a nasilje zaustavljeno.
Poslednji događaji nedvosmisleno pokazuju da počinioci nasilja neretko zloupotrebljavaju poverenje žrtava, računajući da ih žrtve zbog nedostatka hrabrosti, ili osećaja stida, ili nametnute im odgovornosti za počinjeno nasilje, neće prijaviti. U konkretnom slučaju žrtve su pokazale veliku hrabrost i javno su progovorile o seksualnom nasilju koje su preživljavale, neke od njih i duži niz godina.
Pravovremena reakcija nadležnih državnih organa u ovom slučaju (ali i u svim drugim) doprinosi poverenju žrtava da će aktivnostima nadležnih institucija nasilnici biti zaustavljeni i kažnjeni u skladu sa zakonom. Država, kao i društvo u celini moraju žrtvama nasilja poslati snažne poruke podrške i ohrabrenja, a insistiranjem na pravdi pokazati da je Srbija bezbedno okruženje za sve ljude koji svoj uspeh u profesiji i položaj u društvu zasnivaju na talentu, trudu i svakodnevnom, istrajnom i mukotrpnom radu!
