Vesti
U decembru 1990. godine, Generalna skupština UN usvojila je Međunarodnu konvenciju o zaštiti prava migranata i članova njihovih porodica, da bi deset godina kasnije 18. decembar bio proglašen Međunarodnim danom migranata.
Danas se o migracijama govori na raznim stranama i često u povišenom tonu. Migracije, međutim, nisu nikakva novost, jer ljudi od davnina migriraju u potrazi na novim šansama i boljim životom. Pored želje za boljim životom, na migraciona kretanja danas utiču klimatske promene i nestabilnost u pojedinim delovima sveta.
Srbija je jedna od tačaka na migracionoj ruti. Za najveći broj migranata iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih zemalja Srbija je samo tranzitna stanica na putu ka zemljama u EU, veoma retko je njihova krajnja destinacija. No, pored „spoljašnjih“ migracija, Srbija se iz godine u godinu suočava, kako sa „unutrašnjim“ migracijama, tako i sa emigracionim kretanjima, jer mladi i obrazovani ljudi, pre svega, napuštaju zemlju u nameri da svoju karijeru i budućnost grade na nekom drugom mestu.
Izrazitija migraciona kretanja preko Srbije traju od 2015. godine i karakterišu ih masovnost i kratak boravak migranata na teritoriji naše države. Za razliku od nekih država u susedstvu, Srbija je pokazala da poštuje evropske standarde i pruža organizovanu pomoć migrantima dok se nalaze na njenoj teritoriji, kako u pogledu smeštaja i ishrane u prihvatnim centrima, tako i pogledu zdravstvenih usluga. Posebna pažnja je posvećena deci migranata i deci bez roditeljske pratnje kojima je, za vreme boravka u Srbiji, organizovano školovanje.
Unutrašnje migracije prisutne su već decenijama, sporijeg su intenziteta i ne suočavaju društvo sa naglim promenama. Pošto je reč o inertnim i dugotrajnim procesima koji, jednom ustanovljeni, teško menjaju pravac i njihove posledice su veoma složene i dalekosežne. Pojedine sredine se demografski prazne, stanovništvo stari, lokalne zajednice ekonomski nazaduju i kulturno siromaše, a pojavljuju se i problemi regionalnih dispariteta.
Mogućnosti Srbije da utiče na migraciona kretanja su veće kada je reč o „unutrašnjim“ migracijama, nego kada su u pitanju migracije koje su podstaknute ratovima u drugim delovima sveta. U slučaju ovih drugih migracija, Srbija se pokazala kao pouzdan faktor i kooperativan saradnik evropskih partnera. Unutrašnje migracije zahtevaju diferenciranu politiku koja, po mišljenju Pokrajinskog ombudsmana, mora biti fokusirana na dva cilja: prvi je sprečiti odlazak (mladih) ljudi iz zemlje, a drugi vratiti one koji već otišli.
Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman posvećuje pažnju zaštiti ljudskih prava migranata koji se nalaze na teritoriji AP Vojvodine. Obilazeći prihvatne centre, Pokrajinski ombudsman ostvaruje uvid u ostvarivanje prava migranata, dok posetama školama ombudsman stiče saznanja o položaju dece migranata i stepenu ostvarivanja njihovih prava, o čemu redovno obaveštava javnost.
Pored toga, saradnjom sa prominentnim institucijama, organizovanjem konferencija i naročito svojom izdavačkom delatnošću, Pokrajinski ombudsman donosiocima odluka, stručnoj i građanskoj javnosti ukazuje na svu važnost zaštite ljudskih prava migranata.
Kao institucija zadužena za zaštitu ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će se i dalje uporno zalagati da se prava migranata efikasno štite, a postojeći institucionalni okvir za praćenje i upravljanje migracijama kontinuirano unapređuje. U tom pogledu, Pokrajinski ombudsman apeluje da se ojačaju kapaciteti institucija koje se na pokrajinskom i lokalnom nivou svakodnevno susreću sa različitim kategorijama migranata.
Pokrajinski zaštinik građana-ombudsman sa saradnicima posetio je juče radnu jedinicu Gerontološkog centra „Novi Sad“ – Dom Liman.
Sa upravom Doma i korisnicima njegovih usluga saradnici Pokrajinskog ombudsmana su razgovarali o radu doma, uslugama koje pruža i aktivnostima koje se u njemu organizuju, kako bi život u domu bio ispunjen, aktivan i kvalitetan.
Poseta je organizovana povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava.
Biblioteci Doma Liman Pokrajinski ombudsman je poklonio deo knjiga iz svoje izdavačke produkcije.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman organizovao je juče, u okviru kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ predavanje za učenike i učenice srednjoškolskog doma „Brankovo kolo“ u Novom Sadu, na temu „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema?“.
Pre početka predavanja učenicima i učenicama obratili su se ispred Pokrajinskog ombudsmana zamenica za ravnopravnost polova, Snežana Knežević i zamenik za prava deteta, Milan Dakić.
Zamenica za ravnopravnost polova je upoznala prisutne učenike/ce sa međunarodnom kampanjom „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na problem nasilja nad ženama i devojčicama širom sveta, koje predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Ona je naglasila da žene i muškarci treba da budu ravnopravni i da niko ne treba da bude ni jači, ni slabiji pol, kao i da, iako žene i muškarci nisu jednaki, moramo da izgradimo društvo u kojem ćemo biti ravnopravni.
Zamenik za prava deteta je, uoči 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava, istakao značaj razvijanja empatije, solidarnosti i humanosti, podsetio da su sva ljudska prava nedeljiva i da je važno nastaviti sa edukacijom mladih ljudi o konceptu ljudskih prava uopšte.
Predavanje na temu „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema? održale su doktor rodnih studija Zorana Antonijević i Kosana Beker, doktorandkinja na rodnim studijama.
U jednoipočasovnom predavanju predavačice su upoznale učenike/ce sa osnovnim pojmovima u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i sa različitim oblicima diskriminacije, a zatim su u interaktivnom razgovoru učenici/ce isticali prepoznate primere rodne diskiminacije.
U srednjoškolskom domu „Brankovo kolo“ smešteno je 423 učenika i učenica sa teritorije Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji pohađaju različite srednje stručne škole i gimnazije na teritoriji Novog Sada.
U životu ljudi strah je prisutan kao emocija, ali i kao stanje duha. Pošto strah utiče na uživanje ljudskih prava, naš interes je da ga u društvu ima što manje, kako bi ljudi mogli nesputano da se koriste pravima koja su im garantovana ustavom, izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, na konferenciji koja je juče, na Međunarodni dan ljudskih prava, organizovana u Beogradu. Prof. Pavlović je naglasio da nijedan sistem zaštite ljudskih prava ne može efikasno funkcionisati ako u njega nisu uključeni oni čija bi dobra taj sistem morao da štiti, dakle građani.
Pored profesora Pavlovića, na konferenciji su učestvovali i Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Nj.E. Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nj.E. Andrea Oricio, ambasador, Misija OEBS u Srbiji, Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Učesnici konferencije su ukazali na značaj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je Generalna skupština UN usvojila 1948. godine, uz ocenu da je u prethodnom periodu u Srbiji ostvaren određen napredak na tom polju.
Konferenciju pod nazivom „U pravu si!“ je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.
Sutra je deseti decembar - Međunarodni dan ljudskih prava.
Tim povodom, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman poziva sve nosioce javnih funkcija da ljudskim pravima pristupaju sa istom onom posvećenošću, ozbiljnošću i odgovornošću sa kojom su tvorci Univerzalne deklaracije stvarali taj dokument.
Kao institucija zadužena za zaštitu i unapređenje ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman zahteva od organa uprave, javnih preduzeća i ustanova koje vrše upravna i javna ovlašćenja da o pravima, interesima i obavezama građana odlučuju brzo, efikasno, stručno, zakonito i transparentno.
Podsećajući na reči iz Univerzalne deklaracije da se svi ljudi rađaju slobodni i jednaki u dostojanstvu i pravima, Pokrajinski ombudsman apeluje na građane da se jedni prema drugima odnose u duhu bratstva, posebno kada su u pitanju ranjive grupe poput dece, starih, osoba sa invaliditetom, bolesnih, socijalno ugroženih, manjina, pripadnika LGBT populacije….
U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman se oslanja na uticaj javnosti. Da bi kritički i emancipatorski potencijali javnosti mogli da dođu do izražaja, mediji moraju biti objektivni, jer samo takvi mogu, po dubokom uverenju Pokrajinskog ombudsmana, doprineti ostvarenju prava navedenih u Univerzalnoj deklaraciji.
Čestitajući građanima i građankama Međunarodni dan ljudskih prava, Pokrajinski ombudsman će i dalje biti solidaran sa svim žrtvama kršenja ljudskih prava i energičan u osudi onih koji ta prava krše.
