Vesti
Migracije kao bezbednosni izazovi duž zapadno-balkanske rute bile su tema trodnevne međunarodne naučna konferencije koja je juče završena na Paliću. Namera njenih organizatora - beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu, fondacije Hans Zajdel (Hanns Seidel Stiftung) i Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, bila je da njeni učesnici sa naučnog, pravnog i bezbednosnog aspekta razmotre izazove sa kojima je migrantska kriza suočila nadležne državne organe, ali institucije za zaštitu njudksih prava, medije i akademsku zajednicu u zemljama regiona.
Konferencija je okupila nekoliko desetina predstavnika zainteresovane javnosti. Više od trideset izlagača na konferenciji bilo je iz visokoškolskih ustanova, instituta, institucija za zaštitu ljudskih prava, međunarodnih organizacija, organa nadležnih za postupanje prema izbeglicama i migrantima i medija iz Bugarske, Makedonije, Republike Srpske, Rumunije, Rusije Mađarske i Srbije. Uz organizatore, svoj doprinos konferenciji dali su i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, kao i predstavnici pravosudnih organa sa iskustvom u postupanju prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u Republici Srbiji. Svoje radove na temu migracija i bezbednosti na konferenciji su predstavili učesnici iz Ruske akademije nauka iz Moskve, Pravnog fakulteta Univerziteta u Temišvaru, Jugozapadnog univerziteta „Neofit Rilski” iz Bugarske, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski” iz Makedonije, Univerziteta u Pečuju u Mađarskoj, beogradskog Filološkog, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta bezbednosti, Vojne akademije, Kriminalistiko-policijske i Akademije ekonomskih nauka, Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Instituta za evrospke studije, Visoke poslovne škole, RTV Vojvodine, kao i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.
Teme konferencije bile su uzroci migracija, pravni izazovi migrantske krize i njihova rešenja, socio-ekonomske posledice migrantske krize, bezbednost i ljudska prava u kontekstu migracija, statusna pitanja i bezbednost migranata, medijsko izveštavanje o migrantskoj krizi, kao i reagovanja na nju. Na kraju konferencije formulisani su zaključci i preporuke koje bi nadležnim organima, ali i drugim interesnim grupama (akademskoj zajednici, organizacijama civilnog društva i medijima) trebalo da posluže kao smernice za bavljenje pitanjima migracija, izbeglištva i azila.
Preporuke vladama zemalja u regionu, donatorima i međunarodnoj zajednici usmerene su prevashodno na unapređenje procesa saradnje u regionu Zapadnog Balkana. Osim intenziviranja dijaloga i saradnje sa susednim i drugim zemljama Balkana koje su pogođene migrantskom krizom, poštujući Ustav i zakone Republike Srbije, a u cilju efikasnijeg odgovora na migrantsku krizu, Srbija bi u sklopu svojih odnosa sa Evropskom unijom trebalo i sa njom da ostvari korisnu saradnju na polju usaglašavanja aktivnosti i mera za rešavanje migrantske krize. Nadalje, zemlje duž balkanske rute trebalo bi da migrantima efikasniji pristup postupku traženja azila i puno poštovanje načela o zabrani proterivanja ili prisiljavanja na boravak.
Zbog trajnosti i obima migrantske krize, te sada već trajnijeg zadržavanje lica koja kao izbeglice, ili iregularni migranti borave na teritoriji Republike Srbije, kao i zbog rastućeg ekonomskog opterećivanja državnog budžeta i budžeta lokalnih samouprava, prevencije narušavanja javnog reda i mira, te obezbeđivanja pravne i druge zakonima zagarantovane pomoći državljanima Republike Srbije, izbeglicama i iregularnim migrantima, potrebno jeanalizirati postojeći pravni okvir zakonodavstva Republike Srbije kako bi se razmotrilo da li je potrebno promeniti ili dopuniti postojeća ili usvojiti nova zakonska rešenja, i druge pravne norme.
Srednjoročne preporuke ranije pomenutim akterima su da je potrebno posvetiti više pažnje prevenciji sekundarnih kretanja migranata, uskladiti granične propise, proveriti statuse tzv. sigurnih trećih zemlja, omogućiti prostor, forume i platforme za uključivanje zainteresovanih aktera u ove procese.
Dugoročno gledano, uputno bi bilo vratiti se praksi integrisanog upravljanja granicom. Migrante i izbeglice potrebno je posmatrati kao osobe koje mogu doprineti lokalnoj ekonomiji, a ne isključivo kao socijalni teret. Ove osobe potrebno je konsultovati, u meri u kojoj je to moguće i izvodljivo i u koordinaciji sa organima jedinica lokalne samouprave, u vezi sa njihovom integracijom u određenu sredinu. Svi akteri trebalo bi da ulože maksimalne napore u nastojanja da migrantska kriza u regionu ne postane kamen spoticanja u svetlu procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Ove preporuke potrebno je razmotriti imajući u vidu i potrebe i očekivanja građana zemalja duž migrantske rute, kao i pravednu i pravičnu potrebu ukazivanja humanitarne i druge pomoći migrantima, u srazmeri sa mogućnostima.
Godišnji izveštaj institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za 2016. godinu predstavljen je na današnjem zasedanju Skupštine APV. Nakon uvodnog izlaganja prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, poslanici Skupštine AP Vojvodine raspravljali su o sadržini navedenog izveštaja.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom o zaštitniku građana – ombudsmanu propisano je da zaštitnik građana Skupštini AP Vojvodine svake godine do 31. marta podnosi redovan Godišnji izveštaj za prethodnu godinu. Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima institucije u prethodnoj godini i podatke o uočenim nedostacima u radu organa uprave. Uz to, u Izveštaju se daje opšta ocena rada organa uprave sa stanovišta primene propisa, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave. Izveštaj sadrži podatke o broju i strukturi pritužbi, uočene propuste u radu pomenutih organa i preporuke za njihovo otklanjanje, kao i kritike i pohvale pojedinim organima i njihovim starešinama.
Fotografija: preuzeta sa veb-stranice Skupštine APV
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman započeo je realizaciju edukativnih radionica o pravima deteta u četvrtim razredima osnovnih škola na teritoriji AP Vojvodine.
Prve radionice održane su u O. Š. „23. oktobar” u Sremskim Karlovcima i O. Š. „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu. Do kraja školske 2016/2017 godine planirano je ukupno 18 radionica u devet škola u isto toliko vojvođanskih jedinica lokalne samouprave.
Učenici na radionicama imaju priliku da se upoznaju sa pravima deteta i prodube znanja o njima, kao i da razmene svoja mišljenja i iskustva u vezi sa ostvarivanjem i poštovanjem njihovih prava, ali i ispunjavanjem svojih dužnosti u pogledu konkretnih prava. Učesnici radionica po njihovom završetku imaju zadatak da, uz podršku svojih učiteljica i učitelja, zajedno sa ostalim đacima iz njihovih odeljenja izrade postere ili plakate, likovne i literarne radove na teme iz oblasti prava deteta. Nakon završetka ciklusa edukativnih radionica u svih devet škola, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman će organizovati izložbe i prezentacije odabranih učeničkih radova.
Edukativne radionice Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana o pravima deteta sprovode se u skladu sa godišnjim planom rada institucije i ovlašćenjem da organizuje savetovanja i kampanje u oblasti obrazovanja o ljudskim pravima.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je krajem 2016. godine u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina sproveo istraživanje o primeni afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2006. do 2016. godine.
Istoimeni izveštaj o istraživanju, objavljen danas, uoči 8. aprila, Svetskog dana Roma, bavi se procenom efikasnosti afirmativnih mera na osnovu povratne informacije o njihovoj primeni dobijene iz ukupno 43 jedinice lokalne samouprave u Vojvodini. Istraživanjem je obuhvaćeno i 14 koordinatora za romska pitanja iz jedinica lokalne samouprave u kojima pripadnici romske zajednice žive u značajnijem broju. Uz 36 pedagoških asistenata iz osnovnih škola sa najvećim brojem romskih učenika iz ukupno 24 naseljena mesta, odnosno 18 vojvođanskih gradova i opština, informacije i podaci o učenicima romske nacionalnosti iz Vojvodine koji su obuhvaćeni afirmativnim merama prikupljeni su i od Kancelarije za inkluziju Roma Pokrajinske vlade.
Zaključci istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” su da afirmativne mere, primenjene od strane vojvođanskih jedinica lokalne samouprave, doprinose većoj zastupljenosti romske dece u sistemu obrazovanja. Primena ovih mera usporila je, u izvesnoj meri, i osipanje romske dece iz sistema obrazovanja, doprinela je većoj vidljivosti Roma u lokalnoj zajednici, a indirektno i povećanju svesti pripadnika većinske zajednice o potrebi da se unapredi njihov položaj, kao ipromovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije. Međutim, njihova primena ipak nije doprinela povećanju svesti o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u sistemu obrazovanja. O primeni afirmativnih mera ne vodi se odgovarajuća evidencija, a što onemogućava kvalitetnu (pravovremenu, efikasnu i svrsishodnu) procenu njihovihefekata. Koordinatori za romska pitanja i pedagoški asistenti, koji primenu afirmativnih mera ocenjuju kao efikasnu, imaju presudnu ulogu u njihovoj primeni. Uprkos tome, radnopravni položaj većine ovih koordinatora i pedagoških asistenata, kao okosnice sprovođenja afirmativnih mera, i dalje je neadekvatno regulisan.
Neke od preporuka Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana su da je potrebno nastaviti sa primenom afirmativnih mera, odnosno osmisliti aktivnosti koje se nadovezuju na njih, a koje će doprineti povećanju broja dece upisane u predškolski program i osnovnu školu, obezbediti nastavak njihovog školovanja u petom razredu osnovne škole i njeno završavanje, kao i upis u srednju školu i njeno završavanje. Sa primenom afirmativnih mera potrebno je nastaviti i zbog toga što one doprinose promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u okviru sistema obrazovanja.
Potrebno je nastaviti i sa aktivnostima usvajanja, odnosno sprovođenja aktivnosti lokalnih akcionih planovau okviru kojih će romska zajednica biti vidljiva i koji će unapređenju njenog položaja, uključujući i oblast obrazovanja, pristupiti na afirmativan i nediskriminatoran način.
Jedinstveni sistem vođenja evidencije o primeni afirmativnih mera u jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, odnosno Republike Srbije omogućio bi kvalitetnu procenu njihovih efekata. Odgovarajuća evidencija omogućila bi i dugoročno praćenje romske dece u sistemu obrazovanja, od njihovog upisa u predškolsku ustanovu, do završetka školovanja na univerzitetskom nivou.
Pedagoškim asistentima i koordinatorima za romska pitanja potrebno je obezbediti kontinuiranu podršku u vidu mogućnosti za stručno usavršavanje i razmenu iskustava, pristup resursima potrebnim za obavljanje njihovog posla i ostvarivanje prava po osnovu radnog odnosa pod istim uslovima kao ostalim zaposlenima u obrazovnim ustanovama, odnosno jedinicama lokalne samouprave.
Naposletku, potrebno je preispitati, odnosno sagledati primenu afirmativnih mera i sprovođenja aktivnosti koje proizlaze iz njih sa aspekta povećanja stepena svesti pripadnika većinske zajednice, ali i samih Roma, o diskriminisanosti i društvenoj marginalizaciji učenika romske nacionalne pripadnosti u obrazovnom sistemu, kao i sa stanovišta suštinske pristupačnosti ovog sistema deci iz romske zajednice.
Budući da se iz istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” stiče utisak da se o diskriminaciji romskih učenika nerado govori, potrebno je istražiti šta sami romski učenici, njihovi roditelji, vršnjaci iz većinske zajednice i nastavnici misle o položaju romskih učenika u sistemu obrazovanja. Na osnovu dobijenih rezultata potrebno je osmisliti nove edukativne i informativne aktivnosti usmerene ka promovisanju vrednosti uvažavanja različitosti i inkluzije u obrazovanju, nediskriminacije, kao i ka smanjivanju socijalne isključenosti, odnosno društvene marginalizacije učenika obuhvaćenih afirmativnim merama.
Tekst istraživanja „Primena afirmativnih mera u oblasti osnovnog obrazovanja Roma i Romkinja na teritoriji AP Vojvodine” dostupan je na veb-stranici Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana.
Svoju jednonedeljnu praksu u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu danas su započeli studenti i studentkinje Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, Univerziteta „Privredna akademija” u Novom Sadu.
Nakon što ih je po dolasku pozdravio prof. Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, studenti su se upoznali sa zamenicima ombudsmana i zaposlenima u stručnoj službi institucije, sa kojima su razgovarali o nadležnostima i načinu rada institucije. Kako je profesor Pavlović istakao, ovakav vid saradnje sa fakultetima trebalo bi da unapredi stepen povezivanja teorijskog znanja studenata sa njegovom primenom u stvarnim situacijama, a koja nalaže kreativno razmišljanje, diplomatičnost, istrajnost u postupanju, kao i suštinsko razumevanje načina i mehanizama kršenja ljudskih prava, ali i njihove zaštite.
Studenti će se narednih dana, uz podršku zaposlenih u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, baviti razmatranjem karakterističnih i pravno najzanimljivijih pritužbi građana u oblastima opštih nadležnosti institucije, zaštite prava deteta, nacionalnih manjina i rodne ravnopravnosti, kao i drugim aspektima rada institucije, u koje spadaju saradnja sa drugim institucijama, međunarodnim i domaćim organizacijama, odnosi sa javnošću, naučno-istraživačka i izdavačka delatnost.
