Поводом 8. априла, Светског дана Рома: Видљиви резултати примене афирмативних мера у Војводини

Покрајински заштитник грађана - омбудсман је крајем 2016. године у области заштите права националних мањина спровео истраживање о примени афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине у периоду од 2006. до 2016. године.

Истоимени извештај о истраживању, објављен данас, уочи 8. априла, Светског дана Рома, бави се проценом ефикасности афирмативних мера на основу повратне информације о њиховој примени добијене из укупно 43 јединице локалне самоуправе у Војводини. Истраживањем је обухваћено и 14 координатора за ромска питања из јединица локалне самоуправе у којима припадници ромске заједнице живе у значајнијем броју. Уз 36 педагошких асистената из основних школа са највећим бројем ромских ученика из укупно 24 насељена места, односно 18 војвођанских градова и општина, информације и подаци о ученицима ромске националности из Војводине који су обухваћени афирмативним мерама прикупљени су и од Канцеларије за инклузију Рома Покрајинске владе.

Закључци истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” су да афирмативне мере, примењене од стране војвођанских јединица локалне самоуправе, доприносе већој заступљености ромске деце у систему образовања. Примена ових мера успорила је, у извесној мери, и осипање ромске деце из система образовања, допринела је већој видљивости Рома у локалној заједници, а индиректно и повећању свести припадника већинске заједнице о потреби да се унапреди њихов положај, као ипромовисању вредности уважавања различитости и инклузије. Међутим, њихова примена ипак није допринела повећању свести о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у систему образовања. О примени афирмативних мера не води се одговарајућа евиденција, а што онемогућава квалитетну (правовремену, ефикасну и сврсисходну) процену њиховихефеката. Координатори за ромска питања и педагошки асистенти, који примену афирмативних мера оцењују као ефикасну, имају пресудну улогу у њиховој примени. Упркос томе, радноправни положај већине ових координатора и педагошких асистената, као окоснице спровођења афирмативних мера, и даље је неадекватно регулисан.

Неке од препорука Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана су да је потребно наставити са применом афирмативних мера, односно осмислити активности које се надовезују на њих, а које ће допринети повећању броја деце уписане у предшколски програм и основну школу, обезбедити наставак њиховог школовања у петом разреду основне школе и њено завршавање, као и упис у средњу школу и њено завршавање. Са применом афирмативних мера потребно је наставити и због тога што оне доприносе промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у оквиру система образовања.

Потребно је наставити и са активностима усвајања, односно спровођења активности локалних акционих плановау оквиру којих ће ромска заједница бити видљива и који ће унапређењу њеног положаја, укључујући и област образовања, приступити на афирмативан и недискриминаторан начин.

Јединствени систем вођења евиденције о примени афирмативних мера у јединицама локалне самоуправе на територији АП Војводине, односно Републике Србије омогућио би квалитетну процену њихових ефеката. Одговарајућа евиденција омогућила би и дугорочно праћење ромске деце у систему образовања, од њиховог уписа у предшколску установу, до завршетка школовања на универзитетском нивоу.

Педагошким асистентима и координаторима за ромска питања потребно је обезбедити континуирану подршку у виду могућности за стручно усавршавање и размену искустава, приступ ресурсима потребним за обављање њиховог посла и остваривање права по основу радног односа под истим условима као осталим запосленима у образовним установама, односно јединицама локалне самоуправе.

Напослетку, потребно је преиспитати, односно сагледати примену афирмативних мера и спровођења активности које произлазе из њих са аспекта повећања степена свести припадника већинске заједнице, али и самих Рома, о дискриминисаности и друштвеној маргинализацији ученика ромске националне припадности у образовном систему, као и са становишта суштинске приступачности овог система деци из ромске заједнице.

Будући да се из истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” стиче утисак да се о дискриминацији ромских ученика нерадо говори, потребно је истражити шта сами ромски ученици, њихови родитељи, вршњаци из већинске заједнице и наставници мисле о положају ромских ученика у систему образовања. На основу добијених резултата потребно је осмислити нове едукативне и информативне активности усмерене ка промовисању вредности уважавања различитости и инклузије у образовању, недискриминације, као и ка смањивању социјалне искључености, односно друштвене маргинализације ученика обухваћених афирмативним мерама.

Текст истраживања „Примена афирмативних мера у области основног образовања Рома и Ромкиња на територији АП Војводине” доступан је на веб-страници Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.