Дана 10. октобра 2022. године у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана одржан је састанак на ком су присуствовале представнице Удружења „Храбриша“ са циљем информисања о резултатима и циљевима пројекта који реализују „Унапређење механизма здравствене заштите деце са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним обољењима у предшколским установама“.

Пројекат се бави заговарањем за унапређење и развијање политика према осетљивим групама деце са ретким неуротрансмитерским болестима, потешкоћама у развоју и хроничним незаразним обољењима у области превентивно здравствене заштите. Представнице Удружења „Храбриша“ су покрајинског заштитника грађана, проф. др Зорана Павловића, као и заменика омбудсмана за заштиту права детета, Милана Дакића информисале о до сада реализованим активностима, састанцима које су претходно организовале у својој кампањи јавног заговарања, као и плановима до краја реализације поменутог пројекта.

Саговорнице и саговорници су се сложили да значај теме тражи заједничку акцију, због чега је договорена организација округлог стола почетком новембра, на који ће бити позвани сви релевантни саговорници.

Циљ овог округлог стола је замишљен како би се пронашли предлози решења у смислу боље примене општих правних аката, али и интерних процедура приликом уписа деце у објекте предшколских установа на територији Републике Србије.

План је да у реализацији овог округлог стола буду позвани доносиоци одлука на нивоу јединица локалних самоуправа и покрајинских органа, као и други доносиоци одлука који утичу на поступање у најбољем интересу деце.

Основна мисија Удружења „Храбриша“ је да деца са ретким неурометаболичким и неуротрансмитерским болестима добију највећи ниво здравствене заштите, те остваре права из домена социјалне заштите и образовања.

О свим активностима у будућности Удружење „Храбриша“ ће благовремено обавештавати јавност.

Остваривање права детета у пуној мери, те развој личности детета и развој обдарености и менталних и физичких способности до крајњих граница онако како то подразумевају стандарди општеприхваћених правних правила, захтева холистички приступ и то истовремено као принцип интерсекторске сарадње и мултидисциплинарног рада те као поштовање начела недељивости и међусобне зависности свих права детета. Зато су и право детета на највиши ниво здравствене и медицинске заштите и право детета на образовање неодвојиви, те сваком детету морају бити обезбеђена под једнаким условима, у његовом најбољем интересу, без дискриминације и уз поштовање достојанства детета те његову партиципацију у највећој могућој мери.

Девојчице широм света и даље се суочавају са изазовима у приступу образовању, заштити њиховог физичког и менталног здравља, посебно заштити која је потребна за живот без насиља. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро једна од четири девојчице узраста од 15 до 19 година не ради и не школује се, у поређењу са једним од десет дечака истог узраста. У временима мира и сукоба, девојчице адолесцентског узраста суочавају се са највећим ризиком од родно заснованог насиља и дечјих бракова, са којима су повезане ране и честе трудноће које осим последица по здравље носе и економске и социјалне последице - велики број девојчица прекида школовање након порођаја чиме им је ускраћено право на образовање. Истраживање Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима на територији АП Војводине показало је да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих недовољно заступљена, да је потребно развијати едукативне и саветодавне активности у раду са децом, као и локалне услуге у овој области.

Како би се усмерила пажња на специфичне изазове са којима се девојчице широм света суочавају, Уједињене нације су 2011. године усвојиле 11. октобар као Међународни дан девојчица. На овај дан промовише се оснаживање девојчица и напори да се, у партнерству са њима, задовоље њихове потребе и остваре њихова права. Тема овогодишњег Међународног дана девојчица  је „Наше време је сада – наша права, наша будућност“.

Препознавање потенцијала девојчица и промовисање родне равноправности су од кључног значаја за изгадњу истински инклузивног друштва једнаких могућности за све, у чему одлучујућу улогу има образовање, заговарање родне равноправности и искорењивање родних стереотипа.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман је данас, на Међународни дан девојчица, присуствовао презентацији Малих научних радова и свечаном уручењу награда ученицама основних школа у организацији Удружења научница Србије „Срна“ и Покрајинског секретаријата за привреду и туризам . Конкурс за израду Малог научног рада расписан је за ученице основних школа с циљем популаризације науке међу децом.

Поводом Дечје недеље која је у току и која се ове године обележава под слоганом „Шта детету треба да расте до неба?“, Покрајински заштитник грађана – омбудсман подсећа на то да су љубав, стабилан и брижан однос са родитељима/старатељима неопходни састојци здравог развоја сваког детета. Родитељ који адекватно одговара на дететове потребе, обезбеђује подстицајно окружење, штити дете од већег, те хроничног дуготрајног стреса, обезбеђује предуслове за здрав развој детета и његово благостање током целог живота. Ипак, друштвено-економске прилике у којима породице живе и бројни изазови са којима се родитељи и старатељи суочавају у данашње време, отежавају и онемогућавају многе родитеље да пруже потребан подстицај и негу детету. Да би свако дете љубав оних који се о њему старају доживљавало тако да осећа да је виђено, уважено, да га чују, да се осећа сигурно и да верује одраслима, потребна је најшира друштвена подршка родитељима и породицама, потребан је систем који сваком детету и свакој породици омогућава правилан развој и здравље.

Конвенција Уједињених нација о правима детета управо највећу одговорност за заштиту, развој и добробит детета, као и за подршку родитељима и старатељима у испуњавању њиховог права да се примарно старају о својој деци, поклања државама потписницама, њиховим институцијама и механизмима. Последњих година све је више научних доказа да су улагања у рани развој и ране интервенције инвестиција у људски капитал који пружа далеко боље и дуготрајније позитивне ефекте на индивидуални и друштвени развој потенцијала и целокупно здравље, него било које интервенције и облици подршке који се нуде касније у животу.

Данас поуздано знамо и то да су неке праксе васпитавања и одгајања деце које генерацијама опстају у многим друштвима, штетне и неефикасне. Последице телесног и психолошког кажњавања детета некада нису одмах уочљиве, али сваки пут када се примени оваква казна, она нарушава телесни и психички интегритет и достојанство детета и дугорочно се одражава на развој самосвести и осећај самопоштовања детета, као и на његово ментално и физичко здравље. Истовремено, деци је потребно да у одраслима виде ауторитет и да верују у њихово вођство и због тога ауторитет не сме да се гради на страху и неповерењу, већ на узајамном поштовању, разумевању, стрпљењу, кроз постављање и поштовање личних граница и преузимање личне одговорности одраслих за квалитет односа који успостављају и негују са децом.

Погрешно је уверење у јавности да све више права, а мало обавеза квари децу. Конвенција о правима детета не каже да је деци све дозвољено и да детету треба испуњавати сваку жељу, већ управо одговора на питање шта је потребно детету да би расло до неба. На нама одраслима је да заједно са децом учимо, промишљамо и унапређујемо вештине како и на који начин да им пружимо потребно и да преузмемо одговорност и одлучно се успротивимо вредностима и праксама које штете деци.

Дечја недеља је национална манифестација која повезује све важне актере заштите права детета и реализује се сваке године, прве недеље октобра, у циљу побољшања положаја детета у Србији. У току је и Национална кампања за промоцију ненасилног васпитавања деце коју је подржао УНИЦЕФ у Србији, а која носи назив „Буди рука која воли и реч која соколи“ и у оквиру које су израђени материјали доступни родитељима, старатељима и свима онима који раде са децом и за децу.