Највећи број ученика ромске националности постиже добар успех у нижим разредима основне школе. У петом и шестом разреду долази до промена у образовним постигнућима, па расте број ученика са лошим резултатима и великим бројем изостанака – истакнуто је на скупу у Новом Саду на којем су представљени резултати истраживања Заштитника грађана Новог Сада „Образовање деце ромске националности на територији града Новог Сада“.

Представљајући резултате истраживања, председница Удружења „Ромена“ Љиљана Михајловић навела је два разлога којима се може објаснити слабији успех ромских ученика – први је слабија сарадња школе са родитељима ученика,  други је сложеност самог градива.

У основношколско образовање на територији града Новог Сада укључено је 1099 ученика ромске националности, којима у савладавању језика и лакшој интеграцији у школску заједницу помажу четири педагошка асистента. Највећи број ромских ученика имају основне школе које се налазе у близини ромских насеља Адице, Велики рит, Бангладеш и Шангај.  Највећи проценат ученика ромске националности похађа ОШ „Вељко Влаховић“ (34 % од укупног броја ученика), док у осталим школама тај проценат опада.

Према резултатима истраживања, 9% ученика ромске националности на крају другог полугодишта 2018/2019 године није оцењено због оправданог, односно, неоправданог изостајање са наставе. Када се проценат неоцењених ученика ромске националности упореди са процентом неоцењених ученика друге или других националности лако се уочава надзаступљеност ромских ученика. У укупном броју ученика, Роми учествују са 6,0 %, а у укупном броју неоцењених ученика њихов постотак је неколико пута већи и износи 21%. 

Интересантан је и истраживачки налаз који говори да су девојчице у укупном броју ромских ученика заступљене са 49%, а у укупној неоцењености са 58 %. Овај податак, по речима Љиљане Михајловић, можемо повезати са и изазовима са којима се суочавају ученици/е ромске националности, али и са традиционалним обрасцима понашања унутар ромске заједнице, као што су раније напуштање образовања ради удаје, улоге девојчица у чувању млађе деце у породици или у обављања кућних послова.

Три четвртине ученика ромске националности (76%) који су обухваћени истраживањем долазило је из породица које су користиле новчану социјалну помоћ и међу тим ученицима је три пута већи проценат (12,3%) оних који нису оцењени у односу на ученике из породица које нису користиле ову врсту помоћи (3,9%).

Када се упореде подаци о броју ученика ромске националности који су школовање започели 2011/12 године са бројем ученика који су 2018/19 години  завршили осми разред долазимо до поражавајућег податка да основну школу заврши само 63,4% ученика ромске националности.

Било би веома корисно, нагласила је Љиљана Михајловић, када би се пратило школовање једне генерација ученика, јер би се тада прецизније утврдили и разлози ранијег напуштања школе, али и дефинисале мере подршке које су потребне да би спречило осипање ученика.

На потребу да се пажљивије прате процеси школовања упућују и појаве сегрегације,  јер родитељи уписују своју децу у удаљеније и школе у којима има мање ученика ромске националности, под изговором да се у тим школама ученицима омогућује квалитетнија настава.

Учеснике скупа поздравио је проф. др Зоран Павловић, Покрајински омбудсман који је нагласио важност сарадње родитеља, школе и институција социјалну заштите. Он је указао и на потребу да негујемо заједничке вредности, да се пажљивије односимо према осетљивим друштвеним групама и инсистирамо на равноправности свих чланова друштва, а чему образовне активности доприносе у значајној мери.

Скупом је модерирао Милан Дакић, заменик покрајинског омбудсмана за права детета, који је и овом приликом истакао важност инклузије са становишта остваривања, заштите и унапређења права детета. Примером укључивања деце миграната у редован образовни систем и њихове успешне интеграције у вршњачке групе деце опште популације у Војводини, илустровао је ефикасност остваривања свих аспеката инклузивног образовања. Милан Дакић нагласио је да ћемо једино заједничким деловањем свих друштвено - одговорних актера, уз промовисање и развијање позитивних ставова према инклузији, допринети унапређењу положаја деце ромске националности, те приоритетима и изазовима у погледу њиховог укључивања  у образовни систем.

На скупу је било речи и о мерама које потребно предузети да би унапредило образовање припадника ромске мањине. Потребно је систематски прикупљати и анализирати податке о образовању Рома, подстицати веће учешће ромске деце у наставним, ваннаставним, спортским, културним, рекреативним и другим активностима у заједници и вршњачкој групи, треба унапредити систем ране идентификације ученика под ризиком од напуштања образовања, са планом мера за спречавање осипања како на нивоу школе, тако и за појединачног ученика;  треба унапредити сарадњу са родитељима и радити на стручном усавршавању запослених у образовању.

Посебно је апострофирана улога града Новог Сада у пружању подршке образовању ромских ученика и који, у сарадњи са школама и школским управама, мора трагати за решењима како би се смањила оптерећеност појединих школа, а ученици уписивали у друге школе.

Скуп је одржан у оквиру Фестивала права детета чији иницијатор је Покрајински заштитник грађана – омбудсман.