Вести
Уочи обележавања 4. јуна, Међународног дана деце невиних жртава агресије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман жели да подсети стручну и целокупну јавност на чињеницу на то да су деца у нашем друштву изложена насиљу у превеликој мери и да укаже на потребу за континуираном и системском приступу решавања проблема насиља према деци.
Више од 60 одсто укупног броја поступака које Покрајински заштитник грађана – омбудсман води у области заштите права детета у вези је с појавом насиља. Реч је о појави која је заступљена у свим контекстима почев од породице, школе, различитих институција и установа, све до шире заједнице и дигиталног простора. Пракса у поступању Покрајинског омбудсмана потврђује да се насиље према деци прелива из једног контекста у други и да нема адекватне заштите детета од насиља без интерсекторског повезивања и јачања међуинситиуционалне сарадње у одговору на насиље. Ставови, вредности и културни обрасци које карактерише толеранција према физичком кажњавању деце и насилним методама васпитања, предрасуде и стереотипи према деци из осетљивих група становништва, деци с инвалидитетом, припадницима ромске националности, другачије сексуалне оријентације, мигрантима, уткани су у све структуре друштва што повећава ризике од насиља према појединим групама деце и штети свој деци.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман указује на алармантне податке који произлазе из истраживања о поступању институција у спречавању и заштити од насиља у породици, које спроводи континуирано десет година, а који указују на то да су деца као жртве породичног насиља невидљива за систем. Деца чине 15 одсто жртава породичног насиља по евиденцијама центара за социјални рад, девет одсто жртава према подацима судова по Породичном закону, шест одсто жртава према полицијским евиденцијама, пет одсто у евиденцијама тужилаштава и четири одсто према евиденцијама судова у кривичном поступку. Уједно, деца су и једина старосна група код које су оба пола подједнако изложена ризику од насиља у породици.
Законски оквир у области спречавања и заштите деце од насиља могуће је и потребно даље унапређивати, а пракса Покрајинског заштитника грађана показује да је примена постојећег оквира далеко од довољне и адекватне. Уз унапређивање поступања институција у примени конкретних мера и активности у заштити деце под ризиком и изложене насиљу, њихове међусобне сарадње и координације, потребно је повезивати и умрежавати различите политике и стратегије у различитим областима – социјална политика, здравље, образовање, запошљавање. Напослетку, важно је да као друштво успоставимо односе засноване на узајамним поштовању и равноправном људском достојанству између деце и одраслих.
Резолуцијом Уједињених Нација из 1982. године, 4. јун проглашен је за Међународни дан деце невиних жртава агресије. Сврха обележавања овог дана је да се јавности укаже на патњу деце широм света узроковану њиховим физичким, менталним и емоционалним злостављањем. Конвенција Уједињених нација о правима детета обавезује државе уговорнице да предузимају све одговарајуће мере да обезбеде заштиту и бригу о деци која су погођена оружаним сукобом, као и да подстичу физички и психички опоравак и друштвену реинтеграцију деце жртава. Сходно томе, Покрајински заштитник грађана наставио је и ове године да обилази прихватне центре за избеглице и мигранте у АП Војводини, као и школе које похађају деца мигранти, како би стекао увид у остваривање њихових права, процеса њиховог укључивања у систем образовања и васпитања и остваривање психосоцијалне, здравствене и других видова подршке.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас, у Скупштини АП Војводине, округли сто на тему разумевања породичног и партнерског насиља у налазима и мишљењима вештака.
Поступајући по притужбама, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у више наврата до сада уочио да се у мишљењима и налазима судских вештака недовољно разуме феномен породичног и партнерског насиља, као и стања и потреба жртава, најчешће жена и деце.
Округли сто је организован у циљу што потпунијег разумевања феномена породичног и партнерског насиља, а у његовом раду су учествовали адвокати, судије Основног, Вишег и Апелационог суда у Новом Саду, представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине и Центра за подршку женама из Кикинде.
Организацију округлог стола је подржала Организација за европску безбедност и сарадњу - Мисија у Србији.
У оквиру активности праћења процеса укључивања деце миграната на територији АП Војводине у образовни систем Републике Србије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, заменик за права детета Милан Дакић и виша саветница Јагода Вјештица, обишли су Прихватни центар за мигранте у Кикинди, као и основне школе „Ђура Јакшић“ и „Жарко Зрењанин“ у овом граду.
На основу овлашћења да надгледа примену међународних прописа и стандарда у области људских права, а имајући у виду обавезе наше државе као чланице Конвенције УН о правима детета, омбудсман посебно прати предузимање одговарајућих мера којима се детету које се сматра избеглицом омогућава да добије одговарајућу заштиту у остваривању права садржаних у овој конвенцији, међу којима се посебно издваја право на образовање.
На основу затеченог стања, омбудсман истиче задовољство до сада постигнутим резултатима пружања помоћи ради остваривања права деце миграната на образовање, коју у оквиру својих овлашћења и могућности пружају представници Комесаријата за избеглице и миграције, територијално надлежне школске управе, основних школа које ова деца похађају, установа здравствене и социјалне заштите и органа јединице локалне самоуправе, али и бројних хуманитарних организација.
Њиховим заједничким радом настоји се омогућити деци мигрантима да дани које проводе у прихватном центру што више личе оним најбезбрижнијим у којима треба да протекне свачије детињство, као и да право на образовање, које је у најбољем интересу детета, адекватно буде остварено: у школској згради, у учионицама са другом децом.
Охрабрује да су ово препознали и одговорни субјекти у нашој земљи, као и да су ове активности пре свега окренуте ка социјализацији деце, укључивању у школски живот, дружењу са својим вршњацима, како би макар донекле заборавили ужасе рата које су преживели и ублажили тугу за својим домовима које су напустили. По завршетку свих планираних активности које се односе на праћење процеса укључивања деце миграната у образовни систем, Покрајински заштитник грађана ће о овоме израдити посебан извештај у којем ће на основу прикупљених информација предложити мере за даље унапређење стања у овој области.
Студенти Правног факултета за привреду и правосуђе из Новог Сада посетом Скупштини АП Војводине привели су крају своју петодневну практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
У великој сали Скупштине АП Војводине, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, одржао је студентима предавање о значају територијалне аутономије, статуту и важности службене употребе језика, док је Зоран Јанковић, из скупштинског протокола, студентима говорио о историји самог скупштинског здања, његовој архитектури, организацији рада скупштине, распореду седења у сали, структури руководећих тела, покрајинским обележјима, као и о другим питањима важним за функционисање скупштине АП Војводине.
Практична настава је трајала пет радних дана и у оквиру ње студенти су могли да се упознају са надлежностима, организацијом и радом Покрајинског заштитника грађана – омбудсманом.
Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова, и Стефан Тодоровић, сарадник, учествовали су на конференцији „Насиље над женама и девојчицама у Србији – између обавеза и реалности“, која је јуче, уз подршку шведске владе, организована у Београду.
Конференција је организована у оквиру заједничког пројеката агенција Уједињених нација и Владе Републике Србије „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији“ са намером да отвори дебату о ефектима примене међународног и националног нормативног оквира на животе жена и девојчица које су преживеле насиље, изазовима у пракси и начинима на који се може унапредити превенција и заштита од насиља. Општи циљ заједничког пројекта је стварање нулте толеранције и елиминисање насиља над женама и девојчицама у Србији.
Чињеница да је у Србији од почетка године убијено, према званичним подацима, 18 жена, отвара питање да ли је нормативан довољан да би се одговорило на сложени феномен родно заснованог насиља или је потребан шири оквир и стратешки приступ овом питању, који би се фокусирао на превенцију, заштиту, гоњење починилаца, интегрисане политике и партнерство.
Насиље над женама је сложен друштвени проблем, дубоко укорењен у патријархалним нормама и свакодневно потврђиван асиметријом моћи у односима мушкараца и жена. Модернизован нормативни оквир је нужан, али не и довољан одговор на насиље над женама, да би се оно елиминисало потребан је шире утемељен, стратешки приступ.
Поред представника покрајинског омбудсмана, на конференцији су учествовали и представници других независних институција, владе, невладиних организација које заступају интересе и права жена, као и представници медија и међународних организација.
