Вести
Породица дели судбину друштва. Периоди криза, нарочито тако дуготрајних криза, као у случају наше земље, директно се одражавају на функционисање породице. Борба за оскудне ресурсе, какво је запослење, одражава се и на односе унутар породице, у којој онда, уместо односа заснованих на узајамном поштовању и равноправном достојанству, уместо сигурног уточишта и простора добробити (економске, социјалне, културне, личне…), породица постаје несигурно и небезбедно место у ком јачају ауторитарни обрасци у односима у чијој је основи неравноправна расподела моћи. Широко распрострањено насиље у породици и у друштву најбоље илуструје наведено. Подаци које Покрајински заштитник грађана већ 10 година прикупља од институција надлежних за поступање у случајевима породичног насиља, потврђују, из године у годину, да су жене и деца у 90 одсто случајева жртве. Настојања државе и институција да решавају проблем насиља у породици, приметна су, али далеко од тога да дају задовољавајуће резултате. На основу података институција, Покрајински омбудсман уочио је да сам почетак примене Закона о спречавању насиља у породици допринео видљивости и заштити жена жртава насиља у породици, а да су деца она која су невидљива и незаштићена. Истовремено, у поступцима Покрајинског омбудсмана у вези са заштитом деце од вршњачког насиља, најчешће буду утврђени пропусти у поступању надлежних органа, а неретко се дешава да родитељи, незадовољни и разочарани у институције, објаве случај у медијима, чиме сами доприносе даљем ризику детета од насиља и излажу га ретрауматизацији.
У друштвеним околностима у којима влада несигурност, а сам систем није кројен по мери породице, ова важна друштвена заједница изложена је и другим ризицима, почев од тешкоћа у вези са задовољавањем основних егзистенцијалних потреба својих чланова, преко проблема у остваривању права на квалитетну здравствену и социјалну заштиту, образовање и рад, па све до тога да и запослени родитељи тешко успевају да ускладе своје породичне и професионалне обавезе, а млади одрасли чланови одлажу заснивање своје породице. Изазови су утолико већи уколико је реч о самохраним и једнородитељским породицама, старачким домаћинствима, материјално и социјално угроженим породицама, мигрантским и избегличким породицама.
Данас је у нашем друштву посебна пажња посвећена демографском паду становништва, а држава је прошле године усвојила нов Закон о подршци породици са децом. Усклађивање рада и родитељства, односно породичног и професионалног живота, било је полазна основа за доношење овог закона, јер се без системске подршке родитељима не може очекивати повећање наталитета. Као најзначајнија новина закона истиче се увођење новог права на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити већем броју жена да по први пут остваре права на финансијску подршку у периоду по рођењу детета. Међутим, повремена и једнократна новчана средства нису довољне, потребне су корените промене у свим сегментима друштвеног живота усмерене на оснаживање родитеља и радно способних чланова породице. Неке од мера које би томе допринеле су увођење флексибилног радног времена, пружање подршке родитељима у обезбеђивању одговарајуће неге и здравог развоја њихове деце, отварање већег броја предшколских установа и програма за рад с децом и подршку породици, промовисање већег степена укључивања очева у бригу о деци и равноправног учешћа мушкараца и жена у породичним обавезама, укључујући и бригу о старијим члановима породице, као и јачање капацитета институција за заштиту деце од неадекватног родитељског старања.
Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је 1993. године резолуцију којом је 15. мај прогласила Светским даном породице. Од тог дана, широм света овај датум се обележава с циљем да се укаже на значај и повећа знање о социјалним, економским и демографским процесима који утичу на породицу и породичне вредности.
Професор др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, примио је данас прву групу студената Правног факултета за правосуђе и привреду из Новог Сада, који ће, у идућих пет радних дана, у институцији омбудсмана обављати практичну наставу.
Током практичне наставе студенти ће бити у прилици да теоријско знање стечено на факултету употпуне увидом у практичан рад институције омбудсмана.
Запослени у омбудсману упознаће студенте са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, са организацијом институције, њеним надлежностима, конкретним поступањем по притужбама, истраживањима, сарадњом са невладиним организацијама и институцијама која се баве заштитом људских права, као и са односом институције и медија.
Током извођења практичне наставе ментор студентима ће бити Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић са замеником за заштиту права детета Миланом Дакићем и сарадницама, разговарао је данас, у просторијама институције, са директором канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Мицхел Саинт-Лот и специјалисткињом за права детета у канцеларији УНИЦЕФ-а у Србији Александром Јовић. На састанку је било речи о активностима ових двеју институција у области заштите права детета и могућностима за даљу заједничку сарадњу на унапређењу положаја и заштите права детета.
У организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана јуче је у Новом Саду одржан редован састанак мреже „Живот без насиља“ на коме се разговарало о реализацији активности које су договорене крајем 2017. године, као и о даљим активностима и ефикаснијој сарадњи чланица Мреже.
У својој поздравној речи, покрајински заштитник грађана проф. др Зоран Павловић нагласио је важност мултисекторског приступа у превенцији насиља и потребу да заједничко учешће свих релевантних актера у спречавању и заштити од насиља у породици буде видљивије.
На састанку је договорено да у рад Мреже треба укључити и новинаре и радити на јачању капацитета студената и студенткиња журналистике, како би се извештавање о насиљу у породици одвијало у складу са етичким кодексом и у циљу што потпунијег информисања јавности о раду Мреже. Уз то, закључено је да је потребно да се особама с оштећењем слуха учине доступнијим информације о раду Мреже, да се изгради ефикасан и поуздан систем евидентирања случајева насиља у породици, да се организују додатне и континуиране едукације за припаднике судске власти, а предложен је и додатни рад на јачању мултисекторске сарадње и организовање округлог стола о раду Мреже.
Са циљем да се организују сусрети са представницима локалних институција и ојачају структуре које поступају у случајевима насиља, предложено је да наредни састанак Координационог тима мреже „Живот без насиља“ буде одржан изван Новог Сада, у јединицама локалне самоуправе које немају локане омбудсмане.
Редовном састанку мреже „Живот без насиља“, уз покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића, заменицу покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежану Кнежевић и сараднице ове институције, присуствовали су: Соња Гавриловић из Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу; Мирјана Антић из Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама; Соња Михајловић и Весна Влаисављевић из Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и родну равноправност; Горана Кукобат и Војин Јованчевић из Покрајинског секретаријата за образовање, управу, прописе и националне мањине – националне заједнице; Биљана Делић из Покрајинског секретаријата за здравство и Радмила Стикић из Покрајинског секретаријата за финансије као и Марина Вукотић и Анђелија Ђоловић из Покрајинског завода за социјалну заштиту, Катарина Крајновић из Завода за равноправност полова, Ана Томанова Маканова из Одбора за равноправност и као гост судија Оливера Пејак Прокеш из Апелационог суда у Новом Саду.
Данас је у Новом Саду, у организацији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, одржан стручни скуп под називом „Деца и медији“.Организацијом овог скупа, покрајински омбудсман желео је допринесе већој видљивости, целовитијем представљању и квалитетнијој обради медијских садржаја који се односе на децу.
Скуп „Деца и медији“ био је структурисан у две тематске целине. У оквиру првог блока учесници су реферирали о праву детета у контексту медијског извештавања, док је у оквиру друге целине њихова пажња била фокусирана на реч медија и одговор институција.
У уводном излагању покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић, истакао је важност теме скупа, скренувши пажњу и на улогу родитеља као социјализатора који помажу деци при вредновању медијских садржаја, разумевању моралне поуке, те при стварању критичке свести о тим садржајима. Однос друштва према деци зависи и од представљања деце у медијима. Приватност и достојанство детета мора бити заштићено, а обавеза новинара да поштује етички кодекс постоји, чак и када су изложени притисцима, нагласио је покрајински заштитник грађана - омбудсман, проф. др Зоран Павловић. Он је даље указао и на потребу остваривања права детета да буду информисана, те да јавно искажу своје мишљење. Професор је излагање завршио истицањем важности медија како за унапређивање и заштите дечјих права, тако и за рад покрајинског омбудсмана, с обзиром на то да извештавањем о кршењу права детета, медији пружају прилику и омбудсману да покрене истрагу и дечија права учини ефикасним и функционалним концептом.
Током прве тематске целине указано је на то да је видљивост деце у медијима веома слаба, што значи да медији не придају велики значај темама везаним за популацију најмлађих. Поред тога, не показују увек ни ону врсту професионалне и етичке осетљивости, којом се штите интереси деце и уважава њихов дигнитет. У медијима деца се често представљају као жртве насиља, а веома ретко као равноправни учесници у јавном животу, који имају и своје ставове, и право да их изразе. Поштовање мишљења детета – право на партиципацију, иако представља један од основних принципа Конвенције о правима детета, у медијском простору и даље је ограничено. Током друге тематске целине на којем су излагали представници медија и институција (центар за социјални рад, полиција, суд итд.) било је речи о потреби за едукацијом новинара и професионалаца о правима детета. Од представника медија, могли су се чути и примери позитивне праксе који се тичу односа деце и медија, формирању њихових ставова, те о укључивању младих у креирањемедијских садржаја.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, на основу излагања и дискусије формулисаће закључке и препоруке, које ће даље упутити надлежним органима. Текстови излагача биће објављени у посебној публикацији.
Уз запослене у Покрајинском омбудсману, на скупу су учествовали и представници Уницефа, Правосудне академије, Унивезитета, судова, тужилаштава, Радио-телевизије Војводине, Института за криминолошка и социолошка истраживања, Регулаторног тела за електронске медије, листа Политика, Института за ментално здравље, Полицијске управе Новог Сада и Центра за социјални рад из Сомбора.
