Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић и заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић учествовали су данас на трибини „Важност породице и насиље као негативна појава“. Трибину су организовали Удружење полицајаца Струковно удружење полиције „Др Р. А. Рајс“ из Новог Сада и Удружење жртава насиља у породици „ХАЈР“ из Београда. Говорници су били представници државних органа, образовних институција и невладиних организација.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман учешћем на овој трибини желео је да да допринос достизању заједничког циља - друштву са нултом толеранцијом на насиље, чија ће основа бити породица у којој се негују односи сарадње, међусобног разумевања и уважавања потреба и права свих њених чланова.

Овај скуп организован је у сусрет 15. мају, Међународном дану породице, са циљем подсећања да сваки члан друштва заслужује да живи у  мирном породичном окружењу и да је сваки облик насиља у породици неприхватљив.

Дечји брак представља фундаментално кршење права детета, посебно девојчица, нарушавајући целокупан напредак друштва. Овакви бракови често се правдају  културним обичајима и посматрају као део традиције најчешће Рома, а не кршење дечјих права и родно засновано насиље. Иако дечји бракови нису искључиво одлика ромске популације, подаци јасно указују на то да би мере против дечјих бракова у Србији првенствено требало да буду усмерене ка тим заједницама.

Из наведених разлога  Покрајински заштитник грађана – омбудсман је, у сарадњи са Удружењем ромских студената, одржао јуче скуп под називом „Дечји бракови – став ромске заједнице“.

Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић отворио је скуп, нагласивши да је ово тема која заслужује свакодневну пажњу, односно да разбијање предрасуда и стереотипа захтева мултисекторски приступ и сарадњу и заједничко деловање свих актера, како институција тако и удружења, због чега је и организован скуп ове врсте управо са Удружем ромских студената.

Проф. др Љиљана Гавриловић, једна од ауторки УНИЦЕФ-овог етнографског истраживања „Дечији бракови у ромској популацији у Србији“ подсетила је присутне да је пракса дечјих бракова присутна не само у ромској заједници, већ и у општој популацији. Такође, подвукла је да је неопходно активно деловање младих лидера и лидерки, студената и студенткиња и других постојећих актера унутар ромске заједнице у циљу превенције праксе дечјих бракова.

Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту присутне је упознала са нормативно-правним оквиром од значаја за сузбијање дечјих бракова. Према подацима ове установе у 2021. години  идентификовано је 235 деце која су ступила у ране бракове - 219 девојчица и 16 дечака, а  64-оро деце је било млађе од 16 година. Посебно су погођена ромска деца  њих 130 деце  или  55,5% од укупног броја.  У случају чак 120-оро деце неко од блиских сродника има је искуство дечјег брака.

Пава Чабриловски из Националног савета ромске националне мањине представила је Декларацију о забрани дечјих бракова у ромској заједници. Овим документом национално представничко тело ромске мањине у Србији позива ромске лидере, мушкарце и жене, као и ромска удружења, да преиспитају праксу и уверење да је дечји брак део културног наслеђа Рома. Декларација јасно дефинише дечји брак као кршење права детета које угрожава животе и будућност девојчица и дечака, ускраћује им могућност да одлучују о свом животу, омета њихово образовање, и чини их подложним насиљу, дискриминацији и злостављању.

Испред Удружења ромских студената говорио је Ненад Владисављев, социолог,  који је изнео запажања на основу истраживања и стања на терену где је  уочено је да  су фактор чијој промени се  може дати највећи допринос традиција и прихваћене, негативне праксе. По његовом мишљењу  треба таргетирати оне особе који доносе важне одлуке и које би могле да утичу да се поједине негативне праксе у ромској заједници искорене - а то би били мушкарци Роми.

Винка Жунић, психолошкиња и активисткиња из Удружења ромских студената, представила је публикацију „Промена ставова мушкараца Рома о дечијим браковима“. Као неки од фактора који утичу на ступање у дечје бракове препознати су сиромаштво, недоступност и/или прекид образовања, традиција и друштвено прихваћене праксе, социјална искљученост, несигурност у кризним подручјима и патријархат као доминанта социјална организација живота. За сузбијање раних бракова значајни су и ромски језик и култура – о чему  је говорила Маја Јовановић, педагошка асистенткиња и наставница ромског језика која континуирано ради на едукацији ромских ученица.

Дечји бракови су повезани са раним и честим трудноћама, високим стопама морталитета и морбидитета међу мајкама, већим ризиком од појаве компликација током трудноће и порођаја, а осим тога, девојчице су под већим ризиком од сиромаштва због ограниченог приступа образовању и економским приликама. Резултате истраживања Покрајинског омбудсмана о малолетничким трудноћама и порођајима у АП Војводини представила је саветница, Светлана Нешић Бајго, док је о ризицима и последицама раних трудноћа говорила специјалиста гинекологије и акушерства у Дому здравља Нови Сад, др Јована Паунковић.

На крају скупа, формулисане су следеће препоруке:

- У законодавном оквиру земље,институционалној пракси и приликом извештавања медија термин “рани бракови” треба у потпуности заменити термином “дечји бракови”;

- Дечји бракови нису обичајно право и нису део ромске традиције – с тим у вези, потребно је радити на едукацији и сензибилизацији запослених у полицијским управама, центрима за социјални рад, тужилаштвима и судовима, у циљу њиховог подстицања на пуну примену закона у овој области и указивања на то да се гоњењем лица која су починиоци или подстичу дечје бракове не улази у сферу нарушавања ромског националног наслеђа и традиције;

- Поред оснаживања девојчица ромске националности потребан је континуиран рад и са дечацима Ромима на спречавању дечјих бракова - генерално фокус у превенцији феномена дечјих бракова треба проширити и на мушку популацију;

- Потребно је развити и акредитовати програм рада са ученицима на спречавању дечјих бракова који би био део редовног програма којег би педагошки асистенти и/ или наставници факултативне наставе на ромском језику спроводили у својим одељењима са ученицима и ученицама;

- Сигурне куће за жене жртве породичног насиља треба да развију посебан програм за девојчице које су жртве дечјих бракова;

- Изменити Породични закон и уклонити изузетке који омогућавају брак лицима млађим од 18 година и успоставити систем за праћење свих случајева који укључују дечје бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, у складу са препоруком Комитета за права детета;

- Креирати програме који ће бити усмерени ка смањењу социјалне дистанце.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Институтом за криминолошка и социолошка истраживања организовао је данас, у Суботици, конференцију о говору мржње.

Учеснике скупа поздравио је Балинт Пастор, председник Скупштине града Суботице и, у име организатора, Ивана Стевановић, директорица Института за криминолошка и социолошка истраживања и Зоран Павловић, покрајински омбудсман.

Конференција је привукла пажњу медија, студената, истраживача,  припадника академске заједнице и националних савета националних мањина, а говор мржње је тематизиран из различитих перспектива – права националних мањина, вршњачког насиља, улоге независних институција, кривичне одговорности, грађанско-правне заштите, јавне и интернет комуникације, позиције бескућника, као и из перспективе младих који живе у мултикултуралним срединама.

На конференцији је представљен и зборник радова о говору мржње у коме се налазе радови двадесет аутора и ауторки.  

Конференција и зборник представљају наставак континуираног бављења Покрајинског омбудсмана проблемима од великог значаја за заштиту и унапређење људских права.

Скупом о говору мржње Покрајински омбудсман је започео серију манифестација којима ће обележити важан јубилеј - двадесет година од доношења одлуке о оснивању институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.

Покрајински заштитник грађана – омбудсман  наставио је данас акцију даривања књига за децу у предшколским установама. Пакет књига и сликовница за децу која похађају вртић "Воћкице" у Риђици уручио је покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић.

Покрајински заштитник грађана реализацијом ове, као и организовањем низа сличних активности у претходном периоду, жели да укаже на значај читања детету и са дететом од најранијих дана за његов целовит развој, али и да учини читање доступнијим свој деци и тако допринесе унапређењу права детета на квалитетан развој и одрастање у стимулативном окружењу.

Покрајински заштитник грађана истиче важну улогу васпитача у првим корацима формирања дечије личности, те је посета вртићу била повод и да непосредно чује њихова мишљења, ставове, искуства и проблеме са којима се суочавају. Омбудсман је посету завршио разговором и дружењем са децом.

Уручењу књига су поред покрајинског омбудсмана проф. др Зорана Павловића присуствовале и директорка Предшколске установе "Вера Гуцуња" Александра Перовић,  Анита Стојаков, чланица Градског већа за област културе и образовања, шеф кабинета градоначелника Љиљана Мирић Маринковић и Синиша Борота, помоћник градоначелника за област урбанизма и заштите животне средине.

Омбудсман је током протеклих месеци уручио књиге за децу у вртићу "Лалице" у Стапару, вртићу "Дуга" у Шангају, вртићу "Вчиелка" у Бачком Петровцу, а књиге на поклон добила су и деца која похађају вртић у оквиру Основне школе "Хуњади Јанош" у Чантавиру.

Покрајински омбудсман посетио је јуче, 26. априла удружење жена „Митровачка добра башта“ у Гргуревцима. Ова посета представља наставак сарадње институције Покрајинског омбудсмана и удружења сеоских жена која је започета претходне године са циљем приближавања ове институције женама на селу и повећања видљивости њиховог положаја. Међу присутним женама, осим чланица „Митровачке добре баште“, биле су  и представнице удружења пензионера.

О надлежностима институције и поступку пред Покрајинским омбудсманом говорила је заменица покрајинског омбудсмана за опште послове Јована Алексић, док је о насиљу у породици, обавезама институција, односно механизмима заштите од насиља говорила заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић. Присутне грађанке су током разговора са заменицама покрајинског омбудсмана имале прилику да да поднесу представке или добију правне савете, у складу са овлашћењима прописаним Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.

Посета је реализована уз подршку Месне заједнице Гргуревци, са циљем упознавања жена са села са овом институцијом, подизања свести о дискриминацији жена на основу пола и родно заснованом насиљу, као и зарад указивања на могућности заштите жена посредством институције Покрајинског омбудсмана.