Право на живот је основно људско право. То право нам нико не даје, оно се не поклања и оно се не заслужује. То је право са којим се рађамо и задатак је државе да то право штити и унапређује - истакнуто је на међународној научно-стручној конференцији која је, у четвртак и петак, под називом „Право на живот“ одржана у Новом Саду, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Института за криминолошка и социолошка истраживања из Београда.

У раду конференције учествовао је велики број учесника, припадника различитих дисциплинарних усмерења и различитог професионалног искуства, што је допринело да се централна тема конференције елаборира из различитих перспектива и да се у излагањима чују и академски тонови, али и конкретни, практични примери, искуства и дилеме које намеће животна свакодневица.

Поздравним речима учесницима конференције обратили су се амбасадор Јан Брату, сеф ОЕБС-ове Мисије у Србији, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања и Ненад Вујић, директор Правосудне академије. 

У излагањима учесника конференције снажно је наглашено да се у расправи о праву на живот не могу избећи и питања о томе шта је живот, правној заштити нерођеног детета и да ли, ако већ постоји право на живот, постоји и право на смрт? Такође је јасно дато до знања да се право на живот не може одвојити од владавине права, етике, социјалне сигурности, еутаназије, казненог популизма, предрасуда које прате старе и ејџизма у медицини. Указано је на присуство ејџизма, и да  јавност то присуство није регистровала још увек на потпуни начин. На конференцији  је било речи и о несталим лицима, правима особа са инвалидитетом (нарочито деце), заштити живота учесника у саобраћају, обавезној имунизацији деце,  једнакој заштити права свих учесника у поступцима, са нарочитим освртом на права жртава, искуствима центара за социјални рад, улози локалних омбудсмана и за живот грађана изузетно важној улози правовремених, истинитих, тачних и проверљивих информација. Наглашена је потреба за одговорнијим извештавањем, улози друштвених мрежа и ИТ изазовима.

За разлику од претходних, рад овогодишње конференције је иновиран утолико што у њој није било дугих и често исцрпљујућих излагања, него су три по три излагача износили основне идеје својих радова, након чега су дебатовали међусобно, као и са осталим учесницима скупа.  На овај начин је избегнута монотонија, а  рад конференције је учињен „живљим“ и динамичнијим. Дијалог и разговор који је вођен са поруком да се мултисекторски мора перманентно сарађивати и радити интердисциплинарно показали су све добре стране  оваквог начина рада.

Захваљујући се ученицима на одзиву и активном учешћу у раду скупа, покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић најавио је да ће се на следећој конференцији разговарати на тему - Омбудсман и људска права, а посебно о теми Од детињства до права на старост.

Организацију овогодишње конференције подржало је и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману проф. др Зорану Павловићу јуче је, у Клубу посланика Аутономне покрајине Војводине, додељена почасна плакета Интернационалне полицијске асоцијације регија.

Плакета се додељује појединцима или организацијама за њихов изузетан допринос промоцији и унапређењу хуманости, једнакости и недискриминације.

ИПА је највећа полицијска организација на свету – основана је 1. јануара 1950 године - у циљу размене искустава, подстицању пријатељства и сарадње између полицајаца земаља чланица.

Јуче, 20. октобра 2021. године, последњег дана шестог Фестивала менталног здравља, одржана је онлајн трибина „Родно балансирани односи у породици – пут ка друштву без родно заснованог насиља“. Учесници трибине били су стручњаци и практичари у области раног развоја, породичних односа и људсих права: Јелена Бранковић, Центар за подршку раном развоју и породичним односима „Хармонија“, проф. др Владимир Михић, Филозофски факултет Нови Сад, Ведрана Мирковић, Група „Изађи“ и Кристина Недељковић, Дом здравља Нови Сад, а трибину је модерирала Светлана Нешић Бајго, саветница у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману.

Трибина је имала за циљ допринесе разумевању да улагањем у изградњу родно равноправног друштва истовремено превенирамо родно засновано насиље и да је у том контексту неопходно да анализирамо и преиспитујемо праксе и начине на које се опходимо са децом, како их васпитавамо и одгајамо од најранијег узраста. На трибини је било речи о значају првих 1000 дана живота детета на његов целокупан психофизички развој и снажан утицај овог најранијег периода на ментално и физичко здравље појединки и појединаца, те друштва у целини. Будући да су прве године живота и период у којем се изграђује родни идентитет код већине деце, указано је на значај и снажно дејство културолошких и друштвених чиниоца, па тако и родних стереотипа и предрасуда на обликовање дететовог доживаљаја себе и понашања у складу са очекиваним и наметнутим нормама о томе шта значи бити дечак или девојчица, што надаље утиче и на одржавање неједнаке расподеле моћи и неједнаких могућности за жене и мушкарце и последично до родно заснованог насиља. На трибини смо имали прилику да чујемо и примере добрих пракси у смислу све већег броја очева који су од најранијих дана родитељства активно укључени у бригу и старање о деци, али је истакнута потреба да и окружење породице и шира друштвена заједница буду у већој мери укључени у промовисање и пружање подршке родно балансираним односима у породици. Отворена су питања и теме препознавања и обезбеђивања подршке деци и особама другачије сексуалне оријентације, родног идентитета и проблема са којима се суочавају породице са истополним родитељима. Истакнуто је да је реч о особама и породицама које нису препознате од система, због чега се носе са бројним тешкоћама и не добијају потребну заштиту и подршку. Порука одржане трибине могла би да се сумира у томе да стварањем сигурне емотивне везе са дететом од најранијих дана, односа у којем препознајемо и адекватно одговарамо на потребе детета, односа у којем се дете осећа виђено, препознато, уважено, има осећај да припада и има поверење у одрасле који се старају о њему, доприносимо томе да дете изграђује здрав и снажан осећај личне вредности и интегритета што му омогућава и заштиту од сексуалног злостављања и других облика насиља. Да би родитељи/старатељи били у могућности да адекватно одговоре на овакве захтеве, потребна им је подршка читаве заједнице, а посебно је истакнуто да је, у складу са међународним стандардима и домаћим прописима,  превенствена одоговорност и обавеза доносиоца одлука и креатора политика у стварању услова и обезбеђивања могућности у правцу изградње сигурног и равноправног простора за све грађане и грађанке.

Овогодишњи Фестивал менталног здравља носио је слоган „Градимо сигуран простор за ментално и сексуално здравље“ и имао је за циљ да подигне свест о утицају сексуалног здравља на ментално здравље, као и да укаже на то да сви као чланице и чланови друштва имамо значајну улогу и одговорност у изградњи сигурног и прихватајућег простора у заједници. 

Током десет дана трајања Фестивала одржане су бројне радионице, интерактивна предавања, филмске пројекције, изложбе, конкурси, уличне акције којима су покренуте и обрађене теме у вези са родном равноправношћу, превенцијом сексуалног злостављања, утицајем друштвених мрежа на сексуално понашање, као и са правном регулативом у овим областима. На позив Института за јавно здравље Војводине који је иницијатор и главни организатор Фестивала, Покрајински заштитник грађана – омбудсман ове године имао је активну улогу у организацији овог значајног догађаја.

СЕОСКЕ ЖЕНЕ – ПОКРЕТАЧИЦЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи са Повереником за заштиту равноправности, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији (UN Women), организовао је данас у Новом Саду конференцију поводом Међународног дана жена на селу “Сеоске жене – покретачице локалног развоја“.

У уводном делу присутнима су се обратили покрајински заштитник грађана – омбдусман проф. др Зоран Павловић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и Милана Рикановић, шефица канцеларије UN WOMEN у Србији. Рад конференције одвијао се у оквиру два панела – у првом панелу учествовале су председнице женских удружења - Мирјана Хемун из удружења жена Банстолка, Мира Ковачев из Стапарске руже, Малина Станојевић из удружења Сачувајмо село, Марија Вечански из Банатског јагњета и Вукосава Тешановић из Митровачке добре баште. Оне су, из перспективе жена са села и чланица сеоских женских удружења, говориле о значају и доприносу удружења али и о изазовима са којима се суочавају и одрживости удружења. У другом панелу учествовали/ле су представници/це институција  - Славољуб Арсенијевић, в.д. подсекретара у Покрајинском секретаријату за привреду и туризам, Љиљана Петровић, помоћница покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство, мр Јасмина Миљковић, шефица Управљачког тела и начелница Одељења за управљање ИПАРД програмом у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Станислава Малић Гостовић, директорка Завода за равноправност полова, Саша Билиновић, в.д. начелника Градске управе за привреду Нови Сад и Радослава Аралица из Зрењанинског едукативног центра.

Конференција је организована ради давања подршке побољшању положаја сеоских жена кроз унапређење оквира и механизама за економско оснаживање. На конференцији се говорило о темама попут доприноса удружења сеоских жена развоју локалне економије, изазовима са којима се суочавају у раду и финансирању, али и одрживости удружења и мерама за дугорочну подршку њиховим активностима. Циљ конференције био је да се кроз размену праксе и искустава представника/ца институција и удружења сеоских жена сагледају могућности за унапређење њиховог положаја и утврде могуће акције.

Покрајински заштитник грађана - омбудсман проф. др Зоран Павловић, заменик за права детета Милан Дакић и саветнице Светлана Нешић Бајго и Марија Миладиновић посетили су данас Школу за основно и средње образовање „Милан Петровић“ у Новом Саду, где су са директорком Школе Виолетом Страхињевић и секретарком Јеленом Прентовић разговарали о условима и оклностима образовања, рада и боравка у овој установи. Истовремено, ово је била прилика за идентификацију постојећих проблема и разматрање евентуалних могућности за пружање правовремене подршке деци и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом и унапређење заштите њихових људских и дечијих права.

Школа за основно и средње образовање „Милан Петровић“ са домом ученика јединствена је у региону, пре свега у погледу услуга које пружа с циљем образовања и васпитања деце и одраслих са свим врстама сметњи у развоју, током читавог њиховог живота. Ово подразумева бројне савремене и иновативне програме и активности који су усмерени ка испуњењу индивидуалних потреба сваког појединачног ученика и корисника услуга образовања, социјалне и здравствене заштите, а које установа обезбеђује.  Омогућавање кућне наставе, учења на даљину и програми за образовање одраслих реализују се у континуитету и само су неки од видова подршке и корисницима услуга, али и њиховим породицама, с циљем оспособљавања и оснаживања за укључивање у окружење.

Према речима директорке и секретарке Школе, последице и утицај пандемије вируса корона, укључујући брзе, неочекиване и интензивне промене у  свакодневном животу, осетније су за појединце и породице из рањивих група, укључујући породице са члановима који имају сметње у развоју или инвалидитет. Запослени у овој установи су самостално или у колективу проналазили решења и стварали ученицима ново окружење и услове за континуирано учење  и образовање, прилагођене њиховим потребама и актуелној ситуацији. Уз мало времена за припрему у неизвесној и до сада непознатој ситуацији, ово је подразумевало измене и прилагођавање наставног плана и програма другачијим околностима и одступање од уобичајених навика, обавеза, активности. Одступање од свакодневних рутина је, посебно код деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, условило извесно неразумевање ситуације и бурније емоционалне реакције.

Недовољна стручна подршка у заједници, укључујући недовољан број дефектолога, дечијих психијатара, педијатара, социјалних радника, личних пратилаца, такође су препрека и умногоме утичу на могућност остваривања права на адекватно образовање, али и на обезбеђивање одговарајуће социјалне и здравствене заштите деце и одраслих са сметњама у развоју.

Након одржаног састанка, закључено је да би се заједничким деловањем, кроз интерсекторску сарадњу и ангажовање свих релевантних актера, могло допринети међусобној размени искустава и знања, а пре свега променама и унапређењу квалитета живота деце и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових права.

Као први резултат сарадње две институције, до краја године, биће организован округли сто на на којем ће учешће узети запослени у институцијама овог типа, као и други професионалци из система образовања, здравствене и социјалне заштите, како би кроз размену искуства и знања, унапредили и уједначили  праксу, с циљем даљег приближања општеприхваћеним међународним стандардима у области људских права.