Друга група студената Филозофског факултета из Новог Сада – студијска група социјални рад - започела је данас четвородневну практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана.
Током наставе студенти треба да стекну увид у функционисање институције омбудсмана, њене надлежности, организацију, поступање по притужбама и сарадњу са другим организацијама и институцијама које се баве људским правима.
Студенте је поздравио проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, а по окончању наставе сваком студенту ће бити поклоњен примерак зборника о људском достојанству.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је дана 22.04.2021. године узео учешће на конференцији „Право детета на здраву животну средину“, а коју је на Дан планете Земље, организовао Центар за права детета.
Конференција је организована у циљу представљања мишљења деце о остваривању њиховог права на здраву животну средину, размене искустава и доприноса креирању политика које подржавају живот деце у здравој животној средини.
У Конвенцији о правима детета нигде се не помиње право детета на здраву животну средину, али се у овом документу, по речима Милана Дакића, заменика Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за права детета, указује на важност образовања, чија се улога у стицању знања о животној средини, начинима њене заштите и унапређења не може потценити. Том приликом је подсетио да је 2019. године покрајинска скупштина усвојила Декларацију о заштити животне средине у АП Војводини, у којој се истиче да ће АП Војводина предузимати мере како би млади у процесу образовања стицали сазнања о заштити и унапређивању животне средине, одрживом развоју, али и о изворима, узроцима и последицама загађивања животне средине.
Говорећи о улози Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, истакнуто је да омбудсман, као независан и самосталан орган АП Војводине, прати реализацију права детета на здраву животну средину и даје препоруке како да се то право унапреди.
Оснаживање и подршка жртвама сексуалног насиља
У оквиру пројекта „Заустави – Заштити – Помози: Снажнији институционални одговор на родно засновано насиље у Аутономној Покрајини Војводини” основано је седам центара за пружање подршке жртвама сексуалног насиља. Ови центри, функционишу у оквиру здравствених институција, обезбеђују жртвама лекарске и лабараторијске прегледе, подршку у случају трауме и предствљају јединствен модел по коме се жене, жртве сексуалног насиља стављају у центар пажње.
Након завршетка пројекта, са радом су наставили центри у Новом Саду, Зрењанину и Кикинди, а од септембра 2020. године покренут је и Центар у Сремској Митровици. Финансирање и организацију ових центара преузео је Центар за подршку женама из Кикинде уз помоћ донација међународних организација. За четири године постојања, између 120 и 150 жена затражило је помоћ у овим центрима, али се претпоставља да је број жена које су преживеле сексуално насиље много већи, имајући у виду да жене често не говоре о овом облику насиља и не пријављују га.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у намери да стекне ближи увид у функционисање ових центара, одржао онлине састанак са представницима центара за жртве сексуалног насиља у АП Војводини. Своја искуства у раду изнели су поред директорке Центра за подршку женама, координаторка центара за жртве сексуалног насиља, руководиоци радних група у општим болницама у оквиру којих функционишу центри, као и саветнице за психосоцијалну подршку жртвама сексуалног насиља. Упркос измењеним околностима и изазовима које је наметнула пандемија, сви центри су наставили са радом. Забрињавајуће је и то што велики број жртава које се јављају чине деца, односно малолетне особе. Учесници састанка били су сложни да је неопходно наставити рад на сензибилизацији поступајућих полицијских службеника и здравствених радника, а потребно је едуковати и стручне сараднике из школа како да поступају са девојчицама када пријаве сескуално насиље. Истакнуто је да је важно је наставити са оснаживањем жена и девојака које су преживеле насиље и пружањем непосредне подршке у превазилажењу последица повређивања.
Професор др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, примио је данас прву групу студената Филозофског факултета из Новог Сада – студијска група Социјални рад - који ће током ове недеље у институцији омбудсмана обављати практичну наставу.
Током практичне наставе студенти ће бити у прилици да стекну увид у практичан рад институције, њену организацију, надлежности, конкретно поступање по притужбама и сарадњу са другим организацијама које се, као и омбудсман, баве људским правима.
Сваком студенту Покрајински омбудсман ће, по окончању практичне наставе, поклонити примерак зборника о људском достојанству.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас онлајн скуп на тему малолетничких трудноћа и порођаја и репродуктивног здравља младих.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман у претходном периоду, пратећи стање остваривања и заштите људских права, сусретао се са случајевима малолетничких трудноћа у којима је постојала сумња да је трудноћа последица обљубе, случајевима где је породица малолетнице дужи низ година на евиденцији центра за социјални рад, те случајевима у којима није постојала адекватна сарадња установа образовања, здравствене и социјалне заштите због чега малолетним трудницама није пружена адекватна подршка. Како би стекао ближи увид у појаву и распрострањеност малолетничких трудноћа и порођаја и сагледао актуелну праксу у АП Војводини у вези са овим појавама, и у ширем контексту у вези са репродуктивниим здрављем младих, Покрајински заштитник грађана – омбудсман је у другој половини 2020. године спровео истраживање о малолетничким трудноћама и порођајима у 2019. години на територији АП Војводине.
Резултати истраживања Покрајинског заштитника грађана омбудсмана, које је учесницима скупа представила саветница Светлана Нешић Бајго, указују да је превентивна заштита репродуктивног здравља младих у оквиру здравственог и система социјалне заштите недовољно заступљена и развијена, да недостају едукативне и саветодавне активности у раду са децом и младима у овој области; тамо где је обезбеђен на нивоу примарне здравствене заштите, саветодавним радом неједнако су обухваћена деца оба пола - чак 92 одсто овог вида превентивне заштите прођу искључиво девојчице; одређене групе деце у већем су ризику од појаве малолетничке трудноће - углавном је реч о девојчицама из ромске популације, деци без адекватног родитељског старања и из породица са потребом за економском и социјалном помоћи и подршком.
Имајући у виду резултате овог истраживања, проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман, истакао је значај превентивне заштите репродуктивног здравља младих , мултидисциплинари приступ и успостављање континуитета едукације деце и младих, али и професионалаца, са посебним фокусом на рањиве групације становништва.
Светлана Ђорђевић из Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог осврнула се на међународне уговоре о људским правима које обавезују Републику Србију, у које спада и Конвенција и елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW), и овом приликом подсетила присутне да је CEDAW комитет 2019. године у закључним запажањима указао да је потребно побољшати информисаност и доступност модерних облика контрацепције, а једна од препорука односила се на потребу за прикупљањем, разврставањем и анализом статистичких података о адолесценским трудноћама.
Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту упознала је учеснике са улогом система социјалне заштите, посебно центара за социјални рад, у раду са децом и породицама које су у ризику од дечијег брака. Републички завод за статитстику прикупља податке о деци жртвама дечијих бракова коју идентификују центри и о начинима њихове заштите. Посебно су погођена ромска деца, односно деца из сиромашних породица – више од 50% евидентираних случајева чине деца из породица које примају новчану социјалну помоћ.
Светлана Селаковић из Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова указала је на чињеницу да се смањио број малолетничких трудноћа, али не и у ромској популацији, и позвала учеснике да заједно пронађу решење у виду конкретних активности у чијем ће фокусу бити овај проблем. Доц. др Снежана Укропина са Института за јавно здравље Војводине говорила је о искуству ове установе у области здравственог васпитања о сексуалном и репродуктивном здрављу и указала да образовање деце и младих у овој области, као носилаца репродукције становништва у непосредној будућности, заслужује много већу бригу друштва. Тијана Павловић, спец. мед. психологије из Клинике за гинекологију и акушерство у оквиру Клиничког центра Војводине пренела је искуство у раду са младим трудницама,
Из угла центара за социјални рад говориле су Гордана Лукић, директорка Центра за социјални рад Оџаци и Милана Раду, координаторка за ромска питања из Центра за социјални рад Стара Пазова, док су као представници установа примарне здравствене заштите на овом скупу учествовали Петер Червенак из Дома здравља „др Јанош Хаџи“ Бачка Топола, др Љиљана Коложвари из Дома здравља Зрењанин и Мирјана Николић, психолог из Дома Здравља Нови Сад. Они су упознали присутне са едукативним и саветодавним активностима које ове установе спроведе у циљу заштите репродуктивног здравља деце и младих.
На крају скупа, учесници су били сложни у томе да је неопходно обезбедити едукацију ученика основних и средњих школа о репродуктивном здрављу и заштити од сексуалног насиља и злостављања. Осим едукације деце и младих, потребно је обезбедити и континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система, нарочито према деци и породицама из ромске заједнице. Врло је важно и успостављање уједначене евиденције, праћења и координиране сарадње здравственог, образовног и система социјалне заштите у погледу заштите репродуктивног здравља деце и младих.
Истраживање Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана показало је да постоји потреба за успостављањем јасног система обавештавања надлежног центра за социјални рад од стране домова здравља, породилишта и приватних гинеколошких амбуланти и клиника одмах по сазнању о малолетничкој трудноћи, а потребно је и унапредити и обезбедити континуиране едукације за запослене у здравственој и социјалној заштити о сексуалном злостављању и злоупотреби деце, што ће допринети и елиминисању предрасуда код професионалаца из ових система према деци и породицама из ромске заједнице.
Истакнута је и нужност развијања локалних услуга у заједници и координираног одговора у циљу побољшања превенције и заштите репродуктивног здравља деце и младих и заштите деце од сексуалног злостављања и злоупотребе, а нарочито је значајно посебно идентификовати ризичне групе деце и младих и развити програме и услуге превенције и заштите намењене њима.
Скуп је реализован у циљу давања доприноса у подизању свести шире и стручне јавности о значају заштите и унапређења репродуктивног здравља деце и младих и смањења броја малолетничких трудноћа и порођаја, а то је могуће, по мишљењу покрајинског омбудсмана, само успостављањем континуитета у спровођењу превентивних едукативних и саветодавних активности институција и невладиних организација. Покрајински заштитник грађана – омбудсман наставиће да спроводи активности у циљу заштите репродуктивног здравља становништва, посебно вулнерабилних групација, као и активности у циљу превенције и заштите од сексуалног злостављања и злоупотребе деце.
