Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинскаомбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, разговарале су јуче са Рајнером Хофманом, од стране Европске комисије ангажованим експертом за националне мањине, и његовим сарадницима о положају и проблемима са којима се у остваривању својих права суочавају припадници националних мањина.
Саговорнице господина Хофмана указале су на то да је највећи проблем у вези са остваривањем права националних мањина декларативно, а не суштинско постојање воље да се ради на њиховом унапређењу. Потребно је обезбедити услове за то да се права по основу националне припадности могу остваривати на такав начин да то значи и унапређење квалитета свакодневног живота свих грађанки и грађана АП Војводине, односно Републике Србије.
Данас је у Новом Саду одржан последњи од седам састанака посвећених улози здравствених установа у заштити жена од насиља у породици и у партнерским односима. У Институту за јавно здравље Војводине окупило се тридесетак представника и представница домова здравља, болница, завода за јавно здравље, саветника за заштиту права пацијената и чланова Савета за здравље из локалних самоуправа са територије Јужнобачког округа.
Уводно излагање помоћнице покрајинског секретара за здравство др Данијеле Станковић Баричак односило се на показатеље, здравствене последице и видове превенције насиља у породици. Уколико желе жртвама да пруже одговарајућу подршку и раде на сузбијању ове појаве, здравствени радници, нарочито они који се баве здрављем жена, морали би их добро познавати и препознати као последицу насиља, а што није увек једноставно. Истраживање Покрајинског секретаријата за здравство, социјални политику и демографију о одговору здравствених установа на територији АП Војводине на насиље у породици указало је на потребу обуке здравствених радника о примени протокола у вези са поступањем у оваквим случајевима, као и њиховог систематског, правилног евидентирања. Једино правовременим откривањем случајева насиља у породици и њиховим детаљним евидентирањем могуће је сагледати последице и размере ове појаве и ефикасно спроводити одговарајуће превентивне мере.
Женска парламентарна мрежа у Скупштини Аутономне покрајине Војводине у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана – омбудсманом, покренула је иницијативу за промену школских програма наставе књижевности за гимназије и средње стручне школе.
У намери да стручној јавности укажу на недостатак родне перспективе у наставним плановима и програмима а пре свега, у наставном плану и програму за српски језик и књижевност за средњу школу и покрену потребне промене, Мрежа и Покрајински омбудсман су у Скупштини АП Војводине организовали округли сто под називом: “Иницијатива Женска читанка”.
Учесницама и учесницима скупа представљена је књига „Женска читанка“, ауторке Вере Копицл из Новог Сада. У књизи су објављени текстови о 19 српских књижевница од средњег века до данас, а њено објављивање подржала је и Немачка организација за сарадњу - ГИЗ.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, Стеван Арамбашић, Ева Вукашиновић и Даница Тодоров, заменици покрајинског омбудсмана, разговарали су данас са представницима Агенције за борбу против корупције Милошом Мојсиловићем и Немањом Цоцићем.
Тема разговора односила се на активности Агенције у изради акционих планова за борбу против корупције на локалном и покрајинском нивоу. Пошто покрајински омбудсман врши надзор над радом покрајинских органа, јавних предузећа и установа чији је оснивач Скупштина АП Војводине, информације којима располаже могле би, по мишљењу представника Агенције, бити корисне у изради покрајинског антикорупцијског плана.
Састанци са председницима националних савета чији припадници и припаднице живе на територији АП Војводине настављени су јуче у Панчеву и Белој Цркви. Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић састала се са председницима Националних савета македонске и чешке националне мањине Борчетом Величковиским и Штефаном Клепачеком.
Током разговора указано је на то да су најактуелнија питања рада националних савета недовољно познавање њихових надлежности од стране већине интересних група које са њима долазе у контакт. Са надлежностима националних савета још увек су недовољно упознати како сами припадници националних мањина, тако и запослени у институцијама и установама пред којима грађани и грађанке остварују своја права. Овај проблем делимично је условљен и чињеницом да национални савети нису препознати у другим законима који се непосредно или посредно тичу остваривања права припадника националних мањина. Овакво стање доводи до тога да су национални савети и на почетку другог мандата у ситуацији да изнова објашњавају сврху свога постојања. Последица тога је и то да се у јавности, изузев кругова упућених у питања остваривања, заштите и унапређења права националних мањина, стиче утисак да се национални савети више баве сами собом него правима припадника мањине коју представљају.
