Pokrajinski zaštinik građana-ombudsman sa  saradnicima posetio je juče radnu jedinicu Gerontološkog centra „Novi Sad“ – Dom Liman.

Sa upravom Doma i korisnicima njegovih usluga saradnici Pokrajinskog ombudsmana su razgovarali o radu doma, uslugama koje pruža i aktivnostima koje se u njemu organizuju, kako bi život u domu bio ispunjen, aktivan i kvalitetan.

Poseta je organizovana povodom 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava.

Biblioteci Doma Liman Pokrajinski ombudsman je poklonio deo knjiga iz svoje izdavačke produkcije.

U životu ljudi strah je prisutan kao emocija, ali i kao stanje duha. Pošto strah utiče na uživanje ljudskih prava, naš interes je da ga u društvu ima što manje, kako bi ljudi mogli nesputano da se koriste pravima koja su im garantovana ustavom, izjavio je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, na konferenciji koja je juče, na Međunarodni dan ljudskih prava, organizovana u Beogradu. Prof. Pavlović je naglasio da nijedan sistem zaštite ljudskih prava ne može efikasno funkcionisati ako u njega nisu uključeni oni čija bi dobra taj sistem morao da štiti, dakle građani. 

Pored profesora Pavlovića, na konferenciji su učestvovali i Radomir Ilić, državni sekretar Ministarstva pravde, Zoran Lazarov, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Nj.E. Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Nj.E. Andrea Oricio, ambasador, Misija OEBS u Srbiji, Tobias Flesenkemper, šef Misije Saveta Evrope u Beogradu, Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Učesnici konferencije su ukazali na značaj Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koju je Generalna skupština UN usvojila 1948. godine, uz ocenu da je u prethodnom periodu u Srbiji ostvaren određen napredak na tom polju.

Konferenciju pod nazivom „U pravu si!“ je organizovala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman organizovao je juče, u okviru kampanje „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ predavanje za učenike i učenice  srednjoškolskog  doma „Brankovo kolo“ u Novom Sadu, na temu „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema?“.

Pre početka predavanja učenicima i učenicama obratili su se ispred Pokrajinskog ombudsmana zamenica za ravnopravnost polova, Snežana Knežević i zamenik za prava deteta, Milan Dakić.

Zamenica za ravnopravnost polova je upoznala prisutne učenike/ce sa međunarodnom kampanjom „16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama“ čiji je cilj skretanje pažnje javnosti na problem nasilja nad ženama i devojčicama širom sveta, koje predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava. Ona je naglasila da žene i muškarci treba da budu ravnopravni i da niko ne treba da bude ni jači, ni slabiji pol, kao i da,  iako žene i muškarci nisu  jednaki, moramo da izgradimo društvo u kojem ćemo biti ravnopravni.

Zamenik za prava deteta je, uoči 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava, istakao značaj razvijanja empatije, solidarnosti i humanosti, podsetio da su sva ljudska prava nedeljiva i da je važno nastaviti sa edukacijom mladih ljudi o konceptu ljudskih prava uopšte.

Predavanje na temu  „Zašto je rodna ravnopravnost naša tema? održale su doktor rodnih studija Zorana Antonijević i Kosana Beker, doktorandkinja na  rodnim studijama.

U jednoipočasovnom predavanju predavačice su upoznale učenike/ce sa osnovnim pojmovima u oblasti rodne ravnopravnosti, kao i sa različitim oblicima diskriminacije, a zatim su u interaktivnom razgovoru učenici/ce isticali  prepoznate primere rodne diskiminacije.

U srednjoškolskom domu „Brankovo kolo“  smešteno je 423 učenika i učenica sa  teritorije Republike Srbije, Crne Gore i Republike Srpske, koji  pohađaju različite srednje stručne škole i gimnazije na teritoriji Novog Sada.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao je juče  14. po redu godišnju konferenciju mreže „Život bez nasilja“  pod nazivom „Zajedno protiv nasilja – napredak, prepreke, izazovi“. Pozdravljajući učesnike konferencije prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, je činjenicu da  konferenciji iz godine u godinu prisustvuje sve veći broj učesnika protumačio kao izraz spremnosti društva da svakom građaninu i građanki omogući dostojanstven život bez nasilja. On je naglasio da je svako nasilje upereno prema ženama atak na ženin život, telo, svest i volju, koji uključuje radnje kojima se krše fundamentalna prava žene, a pre svega njeno pravo na život, slobodu i autonomiju. Po njegovim rečima, svaka vrsta nasilja vređa ljudsko dostojanstvo - kako onoga ko ga trpi, tako i onoga ko ga vrši – i zato otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačna napor, nego mora biti plod kolektivnog nastojanja da se izgradi društvo u kome će svako nasilje biti sankcionisano, nasilnici stigmatizovani, a žrtve efikasno zaštićene. 

Ispred Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost učesnicima konferencije se obratila Ljiljana  Lončar, koja je ukazala na sve ono što je Republika Srbija, u okviru borbe protiv nasilja, uradila na normativnom i institucionalnom planu, što govori o postojanim i kontinuiranim naporima da se opozove rodna asimetrija, a odnosi u društvu grade na stvarnoj, a ne deklarativnoj, jednakosti muškaraca i žena. 

Prezentujući  rezultate istraživanja „Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji“,  prof. dr Slobodanka Konstatinović Vilić i  prof. dr Nevena Petrušić  istakle su da su motivi za nasilje ljubomora, ljutnja i gnev zbog prekida emotivne  veze, mržnja, netrpeljivost i osveta prema žrtvi, kao i prikrivanje drugog krivičnog dela (silovanje, obljuba), a njegovi najčešći uzroci su napuštanje partnera, agresivno ponašanje počinioca, ali i neblagovremene intervencije institucija. Istaknuto je i da drugostepeni sudovi u većini slučajeva nasilja u porodici smanjuju kazne u odnosu na one koje su izrekli prvostepeni sudovi. 

Projekat centra „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja nad ženama“ predstavila je Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra „Bibija“, koja je istakla da je cilj navedenog projekta razvoj mera za smanjenje diskriminacije i nasilja nad Romkinjama, ali i osnaživanje Romkinja. Potreba za osnaživanjem Romkinja proizilazi iz poražavajuće činjenice da je  92% Romkinja doživelo neku vrstu fizičkog ili seksualnog nasilja. Ukazujući na problem maloletničkih brakova naglasila je da maloletnički brakovi nisu deo romske tradicije koje bi trebalo tolerisati, nego da je u pitanja zloupotreba dece čije obrazovanje treba podržati i uspostaviti mehanizme za koordinisano i efektivno postupanje nadležnih ustanova kako bi se maloletnički brakovi suzbijali i prevenirali.

Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije govorila je o rezultatima istraživanja „Stereotipi i predrasude kao prepreka jednakom pristupu svim žrtvama rodno baziranog nasilja“. Rezultati govore da su kod ispitanika-predstavnika institucija prisutni tradicionalni rodni stereotipi, izražena patrijarhalna rodna socijalizacija i nedovoljno znanje o rodno zasnovanom nasilju.

Veoma zapaženo izlaganje na konferenciji je imala dr Nada Padejski Šekerović, rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu, koja je istakla da je psihološka pomoć žrtvama od velikog značaja, ali da je, isto tako, značajan i rad sa počiniocima nasilja, budući da se čak 80% onih kojih su prošli obuku više ne vraćaju nasilničkom ponašanju.

Pravni fakultet Univerziteta Union, pored Fakulteta političkih nauka iz Beograda, jedini je fakultet koji je doneo Pravilnik  o zabrani seksualnog uznemiravanja, a kršenje njegovih odredaba predstavlja, po rečima prof. dr Slađane Jovanović, profesorke ovog fakulteta težu radny povredu i počinilac može biti sankcionisan prestankom radnog odnosa. Ovaj interni akt donet jer je prema navodima studenata njih 80% prisustvovalo razgovoru u kome su profesori govorili o seksualnim temama, a što su studenti  smatrali seksualnim uznemiravanjem.

U drugom delu, rad konferencije nastavljen je u tematskim grupama koje su se bavile pitanjima femicida izvan fokusa, procene rizika i radom grupa za koordinaciju i saradnju. Kada je u pitanju femicid istaknuto je  da pažnja mora biti fokusirana i na nepartnerske femicide (ubistva starica, devojčica, žena opasnih zanimanja i dr.), koji u ukupnoj strukturi čine jednu trećinu femicida i koji zaslužuju iscrpnu analizu. Procena rizika mora se vršiti uvek kada se prijavi nasilje u porodici ili kada postoji sumnja da se nasilje vrši, njome moraju biti obuhvaćeni i maloletni članovi porodice, dok su institucije i profesionalci dužni da razmenjuju informacije i sarađuju u procesu pružanje zaštite žrtvama nasilja u porodici, zaključci su grupe koja se bavila ovim pitanjem. Evidentno je da je kroz grupe za koordinaciju i saradnju  međusektorska saradnja uspostavljena i da je ona dobra, ali da je neophodna dalja edukacija profesionalaca u ovoj oblasti, a kao najvažnija potreba u  borbi protiv nasilja istaknuto je kadrovsko ojačavanje nadležnih organa i ustanova.

Zaključujući konferenciju pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović naglasio je da sistem mora reagovati ako želimo da žene prijavljuju nasilnike. Prijavljivanje nasilnika je posebno delikatan trenutak, jer nakon njega često sledi eskalacija nasilja, pa i onog sa najdrastičnijim, tragičnim posledicama. Govoreći o ulozi medija ukazao je na potrebu edukacije novinara, jer je uloga medija kao ''duvača u pištaljku'' veoma važna, zato što skreću pažnju na nasilje nad ženama i zato što mogu da mobilišu javnost i vrše pritisak na institucije da energično deluju protiv nasilnika. Pokrajinski zaštitnik građana je rad nevladinih organizacija koje se bave nasiljem nad ženama ocenio kao veoma važan. Te nevladine organizacije moraju da se osnaže, da se materijalno i kadrovski ojačaju. Treba podržati njihove napore da se povezuju i umrežavaju, jer na taj način uvećavaju svoje kapacitete, a borbu protiv nasilja i diskriminacije čine efikasnijom i uspešnijom.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Srednjobanatski upravni okrug organizovali su danas u Zrenjaninu okrugli sto pod nazivom „Koordinacija i saradnja – ključ u borbi protiv nasilja“.

Okruglom stolu su, pored zamenice pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežane Knežević, načelnice Srednjobanatskog okruga Snežane Vučurović i pomoćnice pokrajinskog sekretara za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Svetlane Selaković, prisustvovali predstavnici/ce svih relevantnih ustanova/organa/organizacija koje se bave nasiljom u porodici u Srednjobanatskom okrugu: centara za socijalni rad, policijske uprave, zaštitnika građana Žitišta i Zrenjanina, osnovnog javnog tužilaštva, lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost, opštinske uprave, nevladinih organizacija...

Cilj održavanja okruglog stola je koordinacija i razmena iskustava između svih nadležnih institucija sa područja okruga, a za mesto sastanka odabran je upravo Zrenjanin, jer je „zrenjaninski model“ borbe protiv nasilja u porodici poslužio kao primer kako se na pravi način postaviti prema ovom ozbiljnom društvenom problemu. Svi učesnici/ce su istakli da je saradnja institucija u borbi protiv nasilja u ovom okrugu veoma dobra, ali da je svakako treba dodatno ojačati. Kao problem je identifikovana nedovoljna spremnost žena da nasilje prijave, te je potrebno ulagati dodatne napore u ekonomsko osnaživanje i informisanje žena o njihovim pravima. Istaknut je i značaj medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama i nasilju u porodici, koje mora biti činjenično potkrepljeno a ne senzacionalističko.

Okrugli sto je održan u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se obeležava radi podizanja svesti i ukazivanja na problem nasilja nad ženama.