Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, posetila je danas Zavod za transfuziju krvi Vojvodine, kako bi se upoznala sa aktivnostima i problemima sa kojima se zaposleni u Zavodu suočavaju u svom radu.

Pokrajinski Zavod za transfuziju krvi spada među ovlašćene institucije koje će prikupljati, testirati, procesirati i distribuirati krv. U Zavodu je izrađen akcioni plan rada sa dobrovoljnim davaocima krvi i odlazaka na teren. Novi način prikupljanja neće, istaknuto je u razgovoru sa Sonjom Bogdanović, direktoricom Zavoda, dovesti do nestašice krvi. Problemi koji postoje odnose se na pitanje umreženosti Zavoda i opštih bolnica u Vojvodini. Umrežavanje je nužno kako bi Zavod u svakom trenutku imao precizan uvid u to da li zdravstvene ustanove raspolažu sa potrebnim količinama krvi.

Da bi vojvođanski Zavod za transfuziju krvi uspešno odgovorio svim izazovima, do početka primene zakona – zakon će početi da se primenjuje od prvog januara 2019. godine - potrebno je obezbediti više medicinskog i drugog osoblja za rad na terenu, kao i više vozila i opreme.

Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana i Jagoda Vještica, savetnica, obišle su crkveni dom za odrasle i stare „Batthyaneum“, u Kanjiži.

„Batthyaneum“  je počeo sa radom u decembru 2015. godine i licenciran je od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Osnivač Doma je fondacija  Batthyaneum, a dom je ime dobio po dr Batthyany Stratman Laslu.

U Domu trenutno boravi 28 osoba i o njihovoj sigurnosti, zdravstvenoj zaštiti, psiho-socijalnim potrebama, konforu i društvenom životu brine deset zaposlenih. U Domu postoji ambulanta, lift koji omogućuje korisnicima da se nesmetano kreću po svim nivoima zgrade i mala kapela, za zadovoljavanje duhovnih potreba korisnika doma. Specijalistički pregledi za korisnike organizuju se u Senti i njih bi, ističu u Domu, bilo znatno lakše organizovati kada bi „Batthyaneum“ posedovao sopstveno vozilo. Usluge neuropsihijatra se obezbeđuju po potrebi, odnosno jednom u dve nedelje. Saradnja sa Domom zdravlja u Kanjiži se ocenjuje kao veoma dobra, ali ne i saradnja sa ostalim privatnim domovima.

Najstariji korisnik usluga ovog doma ima 95 godina. Jedna trećima korisnika je vezana za krevet i tuđu pomoć, dok su ostali pokretni i polupokretni. Od toga da li je korisnicima potrebna  tuđa pomoć zavisi i cena usluga u „Batthyaneumu“ . Korisnici usluga Doma nisu samo stanovnici Kanjiže, nego i žitelji ostalih gradova u Vojvodini. Aktuelnim i potencijalnim korisnicima Dom nudi trajni, privremeni ili smeštaj na nekoliko dana.

Potrebe za smeštajem prevazilaze mogućnosti i sadašnje kapacitete „Bathhyaneuma” i zato se započelo sa izgradnjom i dodatnog objekta, čiji su smeštajni kapaciteti projektovani za 25 korisnika.

Problem koji je u više navrata apostrofiran u razgovoru sa upravom Doma se tiče edukacije zaposlenih, kako u ovoj, tako i u drugim ustanovama istog ili sličnog karaktera. Bilo bi dobro kada bi se nadležne institucije pozabavile ovim problemom i organizovale akreditovanu, dvojezičnu obuku u Kanjiži.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman prof. dr Zoran Pavlović uručio je danas predsedniku Skupštine AP Vojvodine Ištvanu Pastoru Godišnji izveštaj o radu za 2017. godinu.

Na sastanku je dogovoreno da će se, u skladu sa skupštinskom procedurom i rokovima, ovaj Izveštaj naći pred poslanicima pokrajinskog parlamenta na prvom narednom zasedanju Skupštine APV.

Ombudsman Pavlović je na sastanku predstavio ključne elemente Izveštaja o radu, naglasivši da je tokom 2017. godine ova institucija nakon nekoliko godina pauze pristupila organizovanju međunarodnih naučnih konferencija, a da je kao inovacija u radu uvedena organizacija stručnih skupova o aktuelnim temama i problemima. Sve ovo je, naglasio je Pavlović, snažno doprinelo povećanju vidljivosti institucije Ombudsmana kod građana i podizanju kvaliteta rada.

Predsednik Pastor naglasio je dobru saradnju Ombudsmana i Skupštine AP Vojvodine, koja je rezultovala i seminarom o ljudskim pravima za pokrajinske poslanike, kao i drugim zajedničkim aktivnostima.

U skladu sa Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana-ombudsmanu, Pokrajinski ombudsman podnosi Skupštini APV redovan godišnji izveštaj o radu najkasnije do 31. marta, a u kojem se navode podaci o aktivnostima ove institucije za prethodnu godinu.

Izvor: Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine

Jedna od posledica odlaska mladih ljudi iz zemlje je i preuzimanje brige o starim osobama od strane za to specijalizovanih ustanova.

U Kikindi o odraslim i starim licima brinu dve ustanove, a „Misericordia“, licencirana ustanova socijalne zaštite, jedna je od njih. Ustanova je osnovana pre tri godine, a njen osnivač je Katolička biskupija. U Domu, po rečima direktora Lasla Boviza, trenutno boravi 41 korisnik, a njegovi su kapaciteti projektovani za neznatno veći broj – 43 korisnika.

Većina korisnica su žene. Najmlađa korisnica ima 45, a najstarija 90 godina.

U želji da obogate život osoba u Domu i učine ih što samostalnijim, pažnja i briga zaposlenih je fokusirana na pojedinca, a ne na njegovo stanje. To od zaposlenih lica zahteva odanost profesiji i izuzetnu posvećenost u radu.

„Misericordia“ raspolaže sa jednokrevetnim, dvokrevetnim i višekrevetnim sobama sa kupatilom, kablovskom televizijom i telefonom. Cena usluga zavisi od stepena podrške potrebne svakom korisniku usluge doma.

U okviru Doma postoji ambulanta za zdravstvenu negu, prostor za fizikalnu i radno okupacionu terapiju. Inače, o korisnicima Doma brine 20 zaposlenih, a među njima jedan lekar, pet negovateljica, četiri medicinske sestre i jedan socijalni radnik.

Aniko Širkova, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana i Jagoda Vještica, savetnica, obići će krajem nedelje Privatni dom “Batthyaenum” , u Kanjiži.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je dana 27. februara 2018. godine na Međunarodnoj konferenciji održanoj u Novom Sadu, pod nazivom „Da završetak života bude dostojanstven kao i njegov početak“. Na Konferenciji su predstavljena strana i domaća iskustva u pružanju palijativne nege i zbrinjavanja neizlečivo obolelih pacijenata u cilju pružanja fizičke emotivne, socijalne i duhovne podrške ovim licima, a u želji da se oslobode od bola, te da im se omogući dostojanstven život i mir.

Pokrajinski zaštitnik građana-ombudsman prof.dr Zoran Pavlović je u svom obraćanju upoznao prisutne sa istraživanjem koje je institucija Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana sprovela tokom 2015. godine o palijativnoj nezi pacijanata, a osvrnuo se i uopšteno na stanje u zdravstvu na teritoriji AP Vojvodine. Posebno je iskazao brigu za stanovništvo seoskih naselja, koje često nema obezbeđenu ni primarnu zdravstvenu zaštitu, naglašavajući da će ovom pitanju institucija posebno posvetiti pažnju u narednom periodu, kao i da će permanentno raditi na podizanju svesti javnosti o potrebi uvođenja palijativne nege. Stim u vezi istakao je da je potrebno kod mladih ljudi podizati svest o brizi za najstarije sugrađane, a što će dovesti do većeg broja volontera koji će biti na usluzi i pomagati starijima i lekarima u nekom budućem programu palijativnog zbrinjavanja. Ombudsman je istakao da je na nivou države usvojena strategija o palijativnom zbrinjavanju, ali da ona još uvek nije zaživela u celosti.

Nakon prof. dr Zorana Pavlovića prisutnima su se obratili zaposleni u Belhospisu, specijalizovanoj, dobrotvornoj organizaciji za pružanje usluga palijativnog zbrinjavanja pacijenata na teritoriji Beograda. Prisutnima je kroz dijalog približen značaj palijativnog zbrinjavanje teško bolesnih pacijenata. Takođe, istaknuto je da pružanje palijativne nege treba da omogući pacijentima obolelim od neizlečivih bolesti dostojanstven život, kao i život bez bola.

O austrijskom sistemu palijativnog zbrinjavanja govorio je Johan Baumgartner (Johan Baumgartner) – potpredsednik austrijskog saveza hospisa (Hospiz Austria) zadužen za palijativnu negu u austrijskoj oblasti Štajerskoj, kao i iskustvima i brojnim problemima sa kojima su se suočavali na putu uvođenja istog. Naveo je da su u Austriji prve palijativne institucije osnovane pre dve decenije, a pre 14 godina doneti su standardi po pitanju palijativnog zbrinjavanja na nivou Austrije.

Mađarski sistem palijativnog zbrinjavanja predstavila je Judit Šafer (Judith Schaffer) – potpredsednica mađarskog saveza za palijativno zbrinjavanje. Ona je istakla da je austrijski model daleko napredniji od mađarskog, ali da je mađarski nešto na šta bi naša zemlja mogla da se ugleda. Usluge palijativnog zbrinjavanja u ovoj zemlji zakonski su regulisane i organizovane u domovima pacijenata, u zdravstvenim ustanovama i institucijama za negu belesnika.

Predstavnici Doma Zdravlja „Novi Sad“ izneli su podatak da se svake godine oko hiljadu bolesnika na teritoriji Grada Novog Sada nađe u terminalnoj fazi bolesti i kojima je potrebna palijativna nega. Na teritoriji Grada Novog Sada, ali ni na teritoriji Vojvodine ne postoji hospis koji bi preuzeo brigu o ovim pacijantima. U okviru Doma Zdravlja „Novi Sad“ postoji Služba kućnog lečenja koja polako treba da preraste u palijativnu službu. Svoja iskustva palijativnog zbrinjavanja u Srbiji izneli su i predstavnici Instituta za plućne bolesti - Sremska Kamenica, kao i ustanova „Gold Star“ iz Kovačice. O nevladinom sektoru, kao pokretaču promena u ovoj oblasti govorili su predstavnici Caritasa, Novosadskog humanitarnog centra, Ekumenska humanitarna organizacija i dr.

Svi učesnici konferencije istakli su da je neophodno da se zajedno radi na podizanju svesti javnosti, posebno kod predstavnika vlasti, o potrebi obezbeđivanja palijativnog zbrinjavanja . Ovo iz razloga jer naše društvo još uvek nema svest o tome da je stanovništvo sve starije zbog čega postoji potreba za ovakvim vidom zbrinjavanja. Takođe, ukazano je na potrebu da se organizuje više konferencija na ovu temu, kako bi se zajedničkim snagama istrajalo u borbi da i u Srbiji zaživi sistem zbrinjavanja i nege.