Konferencija za medije Pokrajinskog koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja”, kao najava sprovođenja međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama” na teritoriji AP Vojvodine, održana je danas u Pokrajinskoj vladi. „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama” je globalna kampanja koju svake godine sprovodi oko 1700 organizacija u više od 100 država sveta. Kampanja počinje 25. novembra na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i završava se 10. decembra na Dan ljudskih prava.

Održavanje današnje konferencije za medije inicirao je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, kao institucija koja je već trinaest godina na čelu koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja”, a koju čine predstavnici i predstavnice pokrajinskih institucija nadležnih za prevenciju i suzbijanje nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja.

Nakon kratkog osvrta na informacije iz medija o ubistvu žene iz Pančeva od strane njenog partnera kao posledicu nasilja u porodici upravo u nedelji kada počinje svetska kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, medijima su se obratile Snežana Knežević, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za ravnopravnost polova, Ana Tomanova Makanova, predsednica Odbora za rodnu ravnopravnost Skupštine APV i koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, Svetlana Selaković, pomoćnica pokrajinskog sekretara za ravnopravnost polova u Pokrajinskom sekretarijatu za socijalu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Diana Milović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova.  

Snežana Knežević je ovom prilikom ukazala na svrhu, ciljeve postojanja i aktivnosti Mreže „Život bez nasilja”, kao jedinstvenog, specijalizovanog, regionalnog  koordinacionog mehanizma koji okuplja pokrajinske institucije nadležne za postupanje u slučajevima nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, pozivajući prisutne da 12. decembra dođu na njenu trinaestu po redu godišnju konferenciju koja će se baviti prvim iskustvima u primeni novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Naglašavajući značaj kontinuiteta učešća pokrajinskih rodnih mehanizama u globalnoj kampanji „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”, Ana Tomanova Makanova je najavila četiri tribine Odbora za ravnopravnost polova Skupštine APV i Ženske parlamentarne mreže pod nazivom „Zajedno protiv nasilja”, koje će se u saradnji sa lokalnim rodnim mehanizmima i skupštinama jedinica lokalnih samouprava održati u Opštinama Odžaci, Vrbas, Mali Iđoš i Ada.

Nakon osvrta na ranije sprovedene i tekuće projekte dva pokrajinska sekretarijata o čijim aktivnostima je govorila, Svetlana Selaković je najavila dva njihova događaja u okviru predstojeće kampanje. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo će 5. decembra, nakon konferencije za medije, u Skupštini AP Vojvodine održati konferenciju pod nazivom „Zaštita žrtava seksualnog nasilja u Republici Srbiji – mogućnosti i izazovi”, dok će Pokrajinski sekretarijat za socijalnu zaštitu, demografiju i ravnopravnost polova 7. decembra javnosti predstaviti rezultate studije otome kako institucije i mladi srednjoškolskog uzrasta poimaju žene iz manjinskih, ranjivih društvenih grupa - žene koje žive na selu, Romkinje, žene sa invaliditetom i samohrane majke. Istraživanje je sprovedeno u 10 vojvođanskih gradova i opština, dok je jedan od glavnih zaključaka da su ženama iz ranjivih društvenih grupa institucije, a samim tim i ostvarivanje i zaštita njihovih ljudskih prava, nedostupnije u odnosu na žene iz drugih društvenih grupa i muškarce.

Naglašavajući činjenicu da su aktivnosti Zavoda za ravnopravnost polova najvećim delom  usmerene ka lokalnim zajednicama, Diana Milović je najavila održavanje šest tribina Zavoda namenjenih informisanju javnosti o prepoznavanju, prevenciji i postupanju u slučajevima nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja. Tribine pod nazivom „Kroz život bez nasilja” će se tokom trajanja kampanje, od 27. novembra do 5. decembra, održati u Sremskoj Mitrovici i Rumi, Staroj Pazovi, Irigu, Inđiji i Novom Sadu. Primerom žene iz jedne lokalne zajednice u Vojvodini, koja je izjavila da je nakon 30 godina braka tek tog dana, na toj tribini, shvatila da je 30 godina bila maltretirana, Milović je ujedno ukazala i na cilj svih aktivnosti koje se sprovode tokom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama”. Svrha aktivnosti Pokrajinskog koordinacionog tima Mreže „Život bez nasilja” je uticanje na promenu svesti i modela ponašanja žena i muškaraca na individualnom nivou, kako bi se kasnije ta promena odrazila i na institucije, ali na društvo u celini, koje će umeti da prepozna, osudi i sankcioniše nasilje, ali i da redovno radi na njegovoj  prevenciji.

Osnovna poruka današnje konferencije za medije je da je jedan od najvažnijih zadataka nadležnih institucija da rade na podizanju svesti javnosti o tome da je nasilje u poridici i rodno zasnovano nasilje prvenstveno društveni, a ne lični i pojedinačni problem, kao i da stvore što adekvatnije uslove za pružanje svake vrste podrške - od informacija, preko zaštite, sprovođenja propisanih postupaka, pa do ličnog i ekonomskog osnaživanja - za sve osobe koje su se našle u situaciji porodičnog ili rodno zasnovanog nasilja. Podrška ovim osobama mora biti sistemska, kontinuirana i pravovremena, uz njihovo odgovarajuće praćenje kako se ne bi ponovo našle u situaciji nasilja, bilo u ulozi njegove primarne ili sekundarne žrtve ili počinioca.

„Najveći broj obraćanja građanki i građana Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu odnosi se na socijalna pitanja, nezaposlenost, siromaštvo, a tek manji broj na povredu prava nacionalnih manjina. Postojeći institucionalni i pravni okvir u četiri oblasti ključne za ostvarivanje prava nacionalnih manjina - obrazovanju, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika - je zadovoljavajući, ali je primena propisa ponekad neujednačena i selektivna, naročito kada su u pitanju njihova kolektivna prava. Među njima dominiraju pritužbe u vezi sa upisom ličnih imena pripadnika nacionalnih manjina u izvornom obliku u javne isprave,” istakao je prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, na današnjoj trećoj sednici Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS, održanoj u Skupštini AP Vojvodine.

Treća sednica Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS održana je u dve sesije. Prva se bavila pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i njihovom uticaju na subnacionalni nivo vlasti, a druga manjinskim prava na subnacionalnom nivou u Republici Srbiji i Evropskoj uniji.

U svom izlaganju o manjinskim pravima tokom druge sesije, profesor Pavlović je ukazao i na konkretne promene u ovoj oblasti inicirane od strane Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, a koje su dovele do unapređenja mogućnosti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina pred matičarskim službama usled donošenja novog Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga. Osim što prati stanje međunacionalnih odnosa u sredinama koje su pretežno nastanjene manjinskim življem, Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, u skladu sa svojim nadležnostima i ovlašćenjima, sprovodi i istraživanja u oblasti nacionalnih manjina, od kojih su se poslednja dva odnosila na prava pripadnika romske nacionalne zajednice. U toku je prikupljanje podataka i za jedno istraživanje o informisanju dece predškolskog i školskog uzrasta na jezicima i pismima nacionalnih manjina, a ova institucija sprovela je i istraživanje o broju zaposlenih u pokrajinskim organima koji govore neki od jezika u službenoj upotrebi na području AP Vojvodine, naveo je profesor Pavlović.

Današnju sednicu Zajedničkog konsultativnog odbora  Komiteta regiona EU – RS zajednički su organizovali Evropski komitet regiona, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Pokrajinska Vlada i skupština AP Vojvodine. Predsedavajući sednice bili su Franko Jakop, predsednik Regionalnog saveta Regije Friuli Venecija Djulija i Dejan Jovanović, predsednik Opštine Niška Banja, obojica kopredsedavajući Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU – RS.

Prisutnima su se tokom prve sesije obratili Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske Vlade, Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Branko Budimir, pomoćnik ministra, Ministarstvo za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, Erik Černovic, zamenik generalnog sekretara Centralno-evropske inicijative, Darko Bulatović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština i Mihailo Vesović, zamenik generalnog menadžera Privredne komore Srbije.

Uz profesora Pavlovića, u drugoj sesiji govorili su Mihalj Njilaš, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Nora Hajrinen, šef Političkog odeljenja, Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, kao i članovi i članice Zajedničkog konsultativnog odbora Komiteta regiona EU – RS - Sabina Dazdarević, odbornica Skupštine opštine Tutin i Vladica Dimitrov, predsednik Opštine Pirot iz Srbije, Valter Flego, istarski župan iz Hrvatske i Alin - Adrian Nica, predsednik Opštine Dudešti Noi Timiš iz Rumunije.

Povodom obeležavanja Svetskog dana deteta u holu Skupštine AP Vojvodine danas je otvorena izložba likovnih i literarnih radova učenika vojvođanskih osnovnih škola. Reč je o radovima učenika koji su učestvovali u edukativnim aktivnostima koje je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao za učenike četvrtih razreda osnovnih škola, kako bi ih podučio o njihovim pravima, odgovornostima i obavezama, kao i mogućnostima zaštite njihovih prava.

Izložbu radova pod nazivom Opravljeni svet otvorio je Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović. On je, obraćajući se prisutnima, izjavio da Svetski dan deteta traje 365 dana u godini i pozvao učenike da sarađuju sa pokrajinskim ombudsmanom i pomognu da na sličnoj izložbi, koja će iduće godine biti organizovana u istom prostoru, bude još više radova. 

Aleksandra Djanković, potpredsednica Skupštine AP Vojvodine, je istakla da je danas položaj dece bolji nego što je bio pre deset godina, ali da još uvek ima problema.

 -   8,4 odsto dece živi u apsolutnom siromaštvu, 50 % dece uzrasta od tri do pet godina ne ide u vrtić i da sajber – buling još uvek nije prepoznat kao posebna vrsta nasilja i eksploatacija dece.

Pored izložbe, programom obeležavanja Svetskog dana deteta obuhvaćena  je i simulacija rada vojvođanske skupštine. Umesto poslanika, u klupe pokrajinskog parlamenta su zaseli učenici osnovnih škola koji su raspravljali o izveštaju o edukativnim aktivnostima Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. O predloženim zaključcima se povela živa skupštinska debata, koja nije zaostajala za debatama kakve imamo prilike videti u skupštinskim prenosima. Izlazilo se, i to ne retko, izvan teme rasprave, iznoslila su se različita viđenja i predlozi, oponiralo se drugačijem mišljenju, ali nije bilo povišenih tonova, ružnih reči, optužbi. Jednom rečju, učenici su pokazali kako se može debatovati, a da se ne ni jednim gestom ili ružnom rečju ne naruši dignitet predstavničkog doma. Naročito je bila interesantna debata o nasilju u kojoj su se mogli čuti interesantni predlozi i mišljenja. Tako su jedni smatrali da je školama potreban video nadzor, dok su drugi isticali da video nadzor ne rešava problem, jer se i pored kamera suočavamo sa nasiljem. Jedni su, opet, smatrali da kamere moraju svuda biti prisutne, dok su drugi bili mišljenja da se i privatnost mora štititi. Jedni su isticali da učenici u školi ponavljaju nasilje koje vide u kući, drugi da se nasilju uče gledajući filmove. Uprkos različim mišljenjima većina učenika se složila da su i njima, kao i njihovim roditeljima potrebne informacije o raznim vrstama nasilja, kao i da je važno pričati i o lepom ponašanju, jer je i prevencija veoma važna.

Svoj doprinos obeležavanju Svetskog dana deteta dali su horisti i horistkinje Dečijeg hora AKUDUNS „Sonja Marinković”, kao i učenici iz  OŠ „Sveti Sava” iz Žitišta, koji su se publici predstavili forum teatrom i prisutnima poručili: “Mi imamo priliku da ovaj svet učinimo boljim i zato dohvati snove i preskoči izgovore”.

Svetlani Nešić Bajgo, savetnici u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu, učenici OŠ “Sveti Sava” iz Žitišta uručili su, zbog njenog podsticajnog rada, zalaganja i zaraznog entuzijazma prigodan poklon – cveće i knjigu koju su sami napravili.

Generalna skupština UN usvojila je 1989. godine Konvenciju o pravima deteta, koju su ratifikovale 193 države. Svetski dan deteta ustanovljen je odlukom Generalne skupšine UN 1954. godine, sa ciljem da se u svim državama sveta slavi istog dana – 20. novembra.

Nismo svesni koliko je podataka o nama dostupno raznim institucijama. Pravo na privatnost smo lepo definisali, ali je ono, kad izostane efikasna zaštita, samo puka proklamacija, izjavio je na prošlonedeljnoj konferenciji „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost” Šućko Baković, zaštitnik ljudskih prava  i sloboda iz Crne Gore. On je, učestvujući na okruglom stolu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite”, u nastavku svog izlaganja naglasio da:

- Napredujemo u legislativi, ali ne i u praksi. Preuzimamo vrednosti i institute evropskog prava, ali smo zadržali staru logiku delovanja.

I ostali učesnici u debati – ombudsmani ili njihovi zamenici iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije, Makedonije, Vojvodine, kao i sudije, novinari i predstavnici civilnog društva  -  bili su sličnog mišljenja: prisustvujemo pravoj invaziji na privatnost, a ta invazija otvara mogućnosti za razne zloupotrebe, od krađe podataka i raznih manipulacija do iznude. 

- Ono što mene plaši su zloupotrebe podataka. Kakve su bezbednosne provere prošli ljudi koji imaju uvid u naše podatke i koji ih koriste, prof. dr Ljubinko Mitrović, ombudsmen Bosne i Hercegovine.

Pored ovog, postavljena su još neka pitanja, itekako važna za zaštitu privatnosti. Na primer, da li podatke do koji smo došli u postupanju možemo da dajemo drugim institucijama i organima, a naročito onima za čiji smo nadzor nadležni? Da li je i koliko prisustvo ombudsmana u medijima i pritisak preko javnosti efikasan? Koliko je i zašto je anonimizacija podataka važna? Kako ostvariti balans između bezbednosti i prava na privatnost?

Pravo na privatnost je izuzetno važno, podsetio je Nanad Vujić, iz Pravosudne akademije, ali se razgovor o njemu  ne može svesti samo na zaštitu podataka o ličnosti. Pored toga, važno je i pitanje o čijoj je privatnosti reč. Ako je reč o privatnosti deteta, onda ono, po Vujićevim rečima, ima prednost u odnosu na pravo javnosti da zna.

Mediji koji ne poštuju pravo na privatnost, ne poštuju ni istinu, naglasila je dr Zorica Mršević, iz Instituta društvenih nauka. Ona je dodala da privatnost narušava i ono što danas eufemistički nazivamo post-istinom, pa je izrazila bojazan da ćemo biti u ozbiljnoj nevolji, ako koncept post-istine uđe u institucije. Po rečima Aleksandre Petrović, novinarke Politike, u radu okruglog stola trebalo je da učestvuje i više ljudi iz medija.

Činjenica je da mediji krše pravo na privatnost, ali oni u tome nisu usamljeni.  Dr Jovan Ćirić, sudija Ustavnog suda Srbije, podsetio je i na reči Endija Vorhola da danas svako može imati svojih nekoliko minuta slave. A u svetu u kome svako želi postati slavan, pa makar i nekoliko minuta, pravo na privatnost, onako kako su ga još u XIX veku definisali američki pravnici Voren i Brandajs –kao pravo da budemo ostavljeni na miru – izgleda da više ne važi.

Rasprava na okruglom stolu ipak bi se mogla rezimirati optimističnim zaključkom. Činjenica je da se na privatnost atakuje sa svih strana, kao što je i činjenica da se ljudska prava i slobode, naročito nakon 11. septembra, ograničavaju čestim pozivanjem na bezbednost. Sve su to neprijatne činjenice, ali rešenja, po mišljenju učesnika okruglog stola, treba tražiti u preciznom pravnom normiranju, uspešnom balansu između ljudskih prava, prava na privatnost i bezbednosti, promovisanju kulturnih obrazaca koji ističu vrednost i važnost privatnosti, te istrajnom građanskom angažmanu.

Održavanjem okruglog stola privedena je kraju dvodnevna Međunarodna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost”, koju su u Novom Sadu organizovali Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Održavanje konferencije, koja je okupila oko 130 učesnika iz 13 zemalja, podržali su Pravosudna akademija i Organizacija za bezbednost i saradnju – Misija u Srbiji.

Obraćanjem prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas je u Novom Sadu počela sa radom dvodnevna naučna konferencija „Sloboda, bezbednost: pravo na privatnost“, koju organizuju Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i beogradski Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.

Pozdravljajući prisutne, profesor Pavlović je, u ime organizatora konferencije, istakao da su koncepti slobode, bezbednosti i privatnosti od suštinskog značaja za svako društvo koje je želi da se nazove demokratskim, koje želi da se zasniva na vladavini prava i legitimiše poštovanjem, efikasnom zaštitom i što potpunijim ostvarivanjem ljudskih prava i sloboda.

-           Živimo u vremenu koje obiluje neizvesnostima, dramatičnim pretnjama, sukobima, usponom fundamentalizma, terorizmom, brojnim migracijama, strahom od katastrofa, organizovanog kriminala i neizvesne budućnosti. Prisutnu nesigurnost samo pojačava zastrašujuća moć tehnologije, pred kojom naša privatnost kao da ostaje bez efikasne zaštite. U takvoj situaciji i ne čudi što je veliki broj ljudi spreman da bezbednost pretpostavi slobodi.

Podsećajući učesnike konferencije da je privrženost slobodi oslonac u trenucima kada je potrebno da udružimo snage kako bismo naš i život naše dece učinili boljim i vrednim življenja, pokrajinski ombudsman je upozorio da je odnos između slobode i bezbednosti pun napetosti i da je iluzija verovati da se ta napetost neće reflektovati i na našu privatnost.

-           Bez efikasno zaštićene privatnosti, nema kvalitetnog života u slobodi, poručio je profesor Pavlović. Zaštićena od spoljnih uticaja, privatna sfera je preduslov slobode i razvoja čoveka.

Uspešan rad učesnicima konferencije poželeli su i Ištvan Pastor, predsednik Skupštine AP Vojvodine, , Dušan Nikolić, rektor Univerziteta u Novom Sadu i Dušan Bilandžić, specijalni savetnik u Kancelariji šefa Misije OEBS-a u Srbiji, a u svom pismu podrške i Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda Srbije.

U svom pozdravnom govoru Ištvan Pastor je podsetio prisutne da je pravo na privatnost važno zato što je ono rodno mesto čoveka kao političkog subjekta, koji se, kao takav, na ovim prostorima „rodio“ pre 269. godina, za vreme opsežnih reformi Marije Terezije. Tada su, naime, podanici uz privatno ime dobili javno prezime i na imovinu kućni broj. Tek od tog trenutka, naglasio je Ištvan Pastor, čovek postaje javni politički subjekt i oslonac građanske i pravne države.  

Prvog dana, učesnike konferencije očekuje dug i intenzivan program rada, a konferencija će biti organizovana u dva tematska bloka - “Sloboda i pravo na bezbednost“  i  „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Veliki broj izlagača, njih ukupno 26, nastojaće da u tematizaciju slobode, bezbednosti i privatnosti  uvede i pojmove anonimnosti, prava dece i prava nacionalnih manjina, svetovnosti, slobode veroispovesti, deprivatizacije religije, slobode govora, homofobičnog nasilja, migranata, terorizma, ugroženih svedoka i njihovog prava na zaštitu privatnosti, kaznenopravne politike, tajnog nadzora komunikacija, građanskopravne zaštite, DNK profila, medijskog delovanja, zaštite tajnih podataka u poreskom postupku, kao i niz drugih pojmova od velikog značaja za konstituisanje Srbije kao otvorenog i društva zasnovanog na vladavini prava. 

Konferencija će sutra nastaviti rad izlaganjem Milana Škulića i Jovana Ćirića, sudija Ustavnog suda Srbije, te Marine Carić, sa Pravnog fakulteta Sveučilišta u Splitu. Njihovim izlaganjima biće okončan rad u okviru druge po redu tematske celine „Pravo na privatnost – krivičnopravni aspekti“. Nakon toga biće organizovan okrugli sto na temu „Pravo na privatnost iz ugla ljudskih prava i sudske zaštite“, u kome će učestvovati predstavnici nezavisnih institucija, nacionalni ombudsmani iz susednih zemalja, sudije, tužioci, predstavnici Uprave za borbu protiv terorizma, civilnog društva i novinari.