Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica zadužena za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su danas sa predstavnicima Delegacije Evropske unije Lukom Bjankonijem, šefom političkog odeljenja i Gordanom Arackić, savetnicom za pitanja demokratizacije.

U razgovoru su dotaknute brojne teme koje se tiču ostvarivanja prava nacionalnih manjina, kao što su pitanja bilingvalnog obrazovanja, službene upotrebe jezika, finansiranja medija, rada nacionalnih saveta, akcionih planova, razlika u ostvarivanju prava između pojedinih manjina, primene i izmene Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Sagovornicima iz Delegacije Evropske unije predočen je i stav pokrajinskog ombudsmana u vezi inicijative za formiranjem ministarstva za ljudska i manjinska prava, potrebe da se pitanja nacionalnih manjina urede ustavnim zakonom, kao i iskustva ombudsmana stečena tokom razgovora sa pripadnicima nacionalnih manjina u sredinama u kojima žive i ostvaruju svoja prava.

Sastanak je održan u prostorijama Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u Novom Sadu. 

Novi niz poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana vojvođanskim mestima u kojima ne postoji lokalni zaštitnik građana nastavljen je danas u Pećincima. Sa građanima su o njihovim problemima u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem ljudskih prava u sedištu Opštinske uprave razgovarale zamenice Aniko Širkova i Eva Vukašinović.

Građanke i građani Pećinaca, Šimanovaca i Donjeg Tovarnika najviše pritužbi su imali u oblasti urbanizma i to na rad inspekcijskih organa. Građanima najviše smeta buka i zagađenje koji nastaju usled poslovanja proizvodnih i drugih komercijalnih objekata na parcelama u njihovom neposrednom susedstvu, kao i činjenica da postupci nadležnih organa, po njihovom mišljenju, predugo traju i ne dovode do rezultata koji su očekivali. Uz pomenute probleme, građani su se, između ostalog, žalili i na postupanje lokalne policije, a jedna građanka došla je po savet u vezi sa državljanstvom i pribavljanjem ličnih isprava Republike Srbije.

U vezi sa navodima i pritužbama građana u ovom i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije, a naredni prijemi građana biće glagovremeno najavljeni. 

Treću godinu zaredom, Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka, primila je studente i studentkinje treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu  koji su danas otpočeli sa realizacijom praktične nastave u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu.

Praktičnu nastavu u okviru predmeta Upravno pravo ovog semestra u instituciji Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana pohađa desetoro studenata sa ciljem da se upozna sa nadležnostima i delokrugom rada institucije, kao i pravnim okvirom njenog postupanja. Program praktične nastave studenata i studentkinja Pravnog fakulteta sprovodi se na osnovu Protokola o saradnji zaključenog 2013. godine, a kojim se studentima omogućava da steknu nova i provere stečena teorijska i praktična znanja iz nastavnih predmeta sa Katedre za javno pravo.

Tokom jednosedmične prakse studenti će imati priliku da se upoznaju i sa postupkom po pritužbama građana i građanki, da prisustvuju radu stručne službe sa strankama i da za potrebe studija analiziraju odabrane slučajeve, odnosno predemte po kojima je Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman postupao. 

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Aniko Širkova i saradnica Jagoda Vještica posetile su danas Dom za starija lica „Gala” u Novom Slankamenu. Ova poseta deo je redovnih aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana u oblasti opštih nadležnosti institucije, a cilj joj je da se stekne uvid u mogućnosti ostvarivanja i zaštite ljudskih prava korisnica i korisnica ustanova socijalne zaštite tzv. zatvorenog tipa. Aktivnosti poput ove važne su zbog toga što se u ovakvim ustanovama neretko nalaze i lica kojima je za obavljanje svakodnevnih aktivnosti potrebna pomoć drugih, kao i lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost, pa o njihovim pravima umesto njih odlučuje neko drugi.

Dom za stara lica „Gala” u Novom Slankamenu je u privatnom vlasništvu i osnovan je 2013. godine. Kapacitet mu je 40 osoba, a u njemu trenutno boravi 15 korisnika. Zgrada doma je nova, sa dvokrevetenim i trokrevetnim sobama. Neke od njih imaju sopstveno kupatilo, dok se pojedini korisnici, najčešće oni kojima je potrebna pomoć osoblja, upućeni na korišćenje zajedničkih kupatila. Uz vlasnika i direktora doma, domu su zaposlene jedna socijalna radnica, četiri medicinske sestre i jedna servirka. Dom ima svoje dvorište, baštu i terase za boravak na otvorenom, a grejanje u njemu je etažno, na gas ili čvrsto gorivo, u zavisnosti od potrebe. Ishrana korisnika organizovana je tako da dom po osnovu ugovora koristi usluge jednog restorana.

Tokom obilaska doma, kao i u razgovoru sa korisnicima i osobljem, zamenica Širkova se uverila u to da su uslovi smeštaja i života korisnika, kao i ostale usluge koje dom pruža na zadovoljavajućem nivou. U cilju unapređenja rada doma i uslova boravka korisnika u njemu, rukovodstvu je preporučeno da se organizuje više kreativnih aktivnosti za korisnike, poput druženja sa ljudima izvan doma ili izleta, kao i to da usluge lekara opšte prakse treba korisnicima da budu redovno dostupne u samom domu, makar i u nedeljnim intervalima, a ne samo od slučaja do slučaja, kako je to do sada organizovano.

U Temišvaru je 14. aprila održana konferencija pod nazivom: „Žene u vandrednim situacijama - Evropska iskustva, rešenja i regionalne perspektive” na inicijativu Ane Tomanove Makanove, potpredsednice Skupštine AP Vojvodine i potpredsednice Skupštine evropskih regiona, najveće regionalne mreže u Evropi koja okuplja više od 200 članica. Na skupu je učestvovala i zamenica za ravnopravnost polova u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Danica Todorov, a  predstavila je rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i vanredne situacije” čiju realizaciju je podržala Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.

Konferencija je organizovana u okviru redovnih plenarnih zasedanja Komiteta Skupštine evropskih regiona posvećenih komunikaciji i aktivnostima u kriznim vremenima. Polazeći od navedene teme, ideja je bila da predstavnici regiona na jednom mestu kroz stručnu analizu, dijalog, razmenu mišljenja i iskustava, sagledaju ulogu i položaj žena u kriznim situacijama, posledice, kao i značaj aktivnog učešća žena u kreiranju politika u kriznim situacijama, istakla je organizatorka skupa Ana Tomanova Makanova, koja je kao potpredsednica Skupštine evropskih regija zadužena za jednake mogućnosti. 

Potreba za uključivanjem rodne ravnopravnosti u politike upravljanja rizicima je proizašla iz prepoznavanja činjenice da žene nisu samo jedna od najugroženijih grupa koje pogađaju prirodne i antropogene katastrofe, nego njihove kapacitete i veštine treba imati u vidu i prilikom kreiranja procena i planova, u preventivnim aktivnostima, ali i nakon nastanka katastrofe. One imaju posledice na celu zajednicu, ali je njihov uticaj na žene i decu veći, jer infrastrukturne teškoće, premeštanje i izolacija, nedostatak porodične i društvene podrške zbog odsustva muškaraca, padaju na teret žena, naglašeno je na skupu.

U formalnom smislu, rodne uloge se ogledaju u zastupljenosti žena na rukovodećim mestima u upravljanju vanrednim situacijama, odnosno nevidljivosti njihovog doprinosa. Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana je pokazalo da u lokalnim štabovima za vanredne situacije ima 20 odsto žena, ali je njihov doprinos nevidljiv, rekla je zamenica Todorov i naglasila da žene sagledavaju rizike u svojoj zajednici koje muškarci ne vide, kao i da sistem zaštite nije prilagođen potrebama žena koje ostaju same s decom i drugim članovima porodice o kojima se staraju. Rodno uslovljene razlike najviše se ispoljavaju u načinu informisanja o vanrednoj situaciji, ali i veštinama koje su najpotrebnije tokom vanredne situacije. Ženske organizacije treba da budu prepoznate u lokalnim dokumentima i angažovane u jedinicama zaštite i spasavanja – što bi doprinelo spremnosti lokalnih zajednica za reagovanje u vanrednim situacijama. Lokalnim samoupravama je preporučeno da uključe građane i građanke u sve, a posebno u fazu prevencije i kreiranja lokalnih politika, analiziraju lokalnekapacitetei ranjivosti stanovništva, povećaju znanje i veštine članica ženskih udruženja za učešće u upravljanju rizicima i uspostave jedinice civilne zaštite opšte namene u kojima će žene biti ravnopravno zastupljene, rekla je, između ostalog Danica Todorov na konferenciji u Temišvaru.

Predstavnice/predstavnici evropskih regiona predstavile su na skupu postojeće stanje u oblasti rodne ravnopravnosti sa akcentom na krizne situacije, svoje regionalne strategije i akcione planove, a usvojeni su zaključci čiji je smisao da pomognu regionima da što bolje pristupe proceni rizika istovremeno primenjujući principe rodne ravnopravnosti. Na stručnom skupu su govorile predstavnice Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, regije Vesterboten iz Švedske i regije Alba Julia iz Rumunije.