Република Србија донела је 2009. године Национални програм „Србија против рака”, при чему је рак грлића материце наведен као један од три приоритетна проблема. То је четврти најчешћи облик рака код жена у свету, а годишње од њега умре око 300.000 пацијенткиња. У Србији се сваке године региструје око 1.300 нових случајева карцинома, а око 500 жена умре од ове врсте рака који је у 90 одсто случајева могуће спречити. Законом о заштити становништва од заразних прописана је препоручена имунизација против ХПВ-а. Вакцина против ХПВ-а представља ефикасан и безбедан начин да се спречи ширење овог вируса, а ускоро ће постати бесплатна за децу у Србији узраста од девет до деветнаест година.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас у Новом Саду округли сто под називом „Вакцинација – значај имунизације против ХПВ-а у превенцији канцера“. На Округлом столу учествовали су гинеколози, епидемиолози, педијатри, представници удружења родитеља и удружења ромских студената. Покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић у свом уводном говору нагласио је да ова тема заправо представља питање опстанка друштва, те да је потребно изаћи из канцеларија, учионица, ординација и допрети до сваког члана односно чланице нашег друштва, а нарочито осетљивих група становништва. О значају вакцинације против ХПВ-а говорила је др Љерка Попов, специјалиста за гинекологију и акушерство и помоћница директора за здравствене делатности у Дому здравља Нови Сад. Др Попов предочила је и нека упоредна искуства из земаља у којима постоји континуитет давања ове вакцине, која се показала као веома ефикасна у превенцији канцера грлића метерице.
Др Славица Рашајски, специјалиста педијатар у Дому здравља Нови Сад упознала је присутне са искуствима из досадашње примене вакцине против ХПВ-а Гардасил. Прва велика студија сугерише да је вакцина веома делотворна и да смањује број случајева грлића материце за скоро 90 одсто. Примена ове вакцине на територији града Новог Сада започела је 2020. године пројектом Института за јавно здравље Војводине. Управо о овом пројекту, који носи назив „Препоручена имунизација против ХПВ инфекције деце школског узраста у Новом Саду“ а за који се из буџета Града Новог Сада издвајају средства за бесплатну вакцинацију деце узраста од дванаест до осамнаест година, говорила је др Мирјана Штрбац, специјалиста епидемиологије са Института за јавно здравље Војводине. Др Штрбац је истакла да је важно препознати да је вакцина делотворан вид превентиве, али да су редовни гинеколошки прегледи веома важни јер вакцина не штити од свих типова вируса.
Др Томислав Угарковић, специјалиста гинекологије и акушерства и директор Дома здравља Темерин, имао је излагање о ХПВ вирусу и начинима његовог преношења. Иако постоји више од 100 различитих врста овог вируса, заражени обично немају симптоме - већина углавном не зна да је заражена, и њихови организми могу да се ослободе вируса без лечења; ипак, високоризичне врсте овог вируса могу да доведу до абнормалног раста ткива, а то може да узрокује канцер.
160.000 деце сваке године у свету оболи од неког облика малигног тумора - малигне болести су по учесталости други узрок смртности код деце узраста од 0-14 година, одмах иза повреда. У Србији се једно дете дневно разболи од рака (годишње око 360 деце), док једно дете недељно премине од рака (годишње више од 50 деце). На тему превенције и раног откривања рака код деце излагала је председница Националног удружења родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) Јоланд Корора, истичући да се малигне болести код деце најчешће прекасно открију. Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту важно је, између осталог и ради обезбеђивања адекватне дијагностике и правовременог лечења.
За превенцију и контролу рака грлића материце, Светска здравствена организација као приоритет препоручује свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење, вакцинацију против ХПВ-а, као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге. Специјалиста анестезиологије са реаниматологијом и субспецијалиста медицине бола, ванредни професор др Мирка Лукић-Шаркановић говорила је о модалитетима терапије бола код оболелих од канцера грлића материце. Хронични канцерски бол је комплексан феномен, који се мора и може лечити, и који захтева холистички приступ: аналгезију треба да прате психичка, социјална и спиритуална подршка. Отклањање канцерског бола је интегрални део палијативног збрињавања, које подразумева отклањање последица бола и отклањање других симптома, који прате малигну болест - циљ је постизање и одржавање најбољег могућег квалитета живота болесника и породице.
Након дискусије, учесници/це скупа били су сложни да је неопходна широка кампања у циљу подизања свести јавности о важности превенције ХПВ-а и имунизације против овог вируса, као и да је важно препознати улогу педијатара у едукацији родитеља. Осим тога, ова кампања, која би обухватила превентивни рад и информисање, мора бити посебно усмерена ка осетљивим групама, нарочито ромској популацији. И на крају, важно је истаћи да вакцина против ХПВ-а представља само део превентиве, у коју спадају и редовни гинеколошки прегледи као и организовани скрининг за рано откривање рака грлића материце.
Округли сто „Вакцинација – значај имунизације против ХПВ-а у превенцији канцера“ организован је данас, на Међународни дан здравља, у циљу промоције значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце и других болести чији је узрок хумани папилома вирус.
Студенти са Одсека за социјални рад Филозофског факултета у Новом Саду ове недеље започели су практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Две групе студената током пет дана праксе имаће прилику да се упознају са улогом омбудсмана у заштити и унапређењу људских права, начином и организацијом рада Покрајинског заштитника грађана, а посебно у областима права националних мањина, права детета, родне равноправности, Националног механизма за превенцију тортуре, истраживања и сарадње ове институције са организацијама цивилног друштва и медијима.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао је данас једнодневно предавање за студенте Правног факултета за привреду и правосуђе, како би допринео унапређењу знања студената у области људских права. Студенти су данас имали прилику да се ближе упознају са функционисањем институције Покрајинског омбудсмана, њеним надлежностима, организацијом, сарадњом са републичким и локалним заштитницима грађана, као и са институцијама и невладиним организацијама за заштиту људских права.
Поред тога студенти су имали прилику да се ближе упознају и са правима националних мањина, правима деце, равноправности полова, мобингу и деловању Националног механизма за превенцију тортуре.
Предавање Покрајинског омбудсмана за студенте Правног факултета за привреду и правосуђе обавља се на основу Споразума о сарадњи закљученог 2017. године, где сваке школске године предавање слуша по двадесет студената.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је на редовној годишњој конференцији стручњака ангажованих на пословима рада са малолетним учиниоцима кривичних и прекршајних дела са подручја Јужнобачког округа која је, у организацији Центра за социјални рад Града Новог Сада, одржана 25. марта 2022. године у великој сали Скупштине Града Новог Сада.
У свом обраћању овом скупу, покрајински заштитник грађана – омбудсман професор др Зоран Павловић истакао је да институција Омбудсмана, сходно надлежностима, има могућност да сагледа целокупну слику у погледу поступања свих одговорних органа и стручњака ангажованих у области рада са малолетним починиоцима кривичних и прекршајних дела, укључујући центре за социјални рад, образовне и здравствене установе, те полицију и правосудне органе. Овлашћење Омбудсмана је да континуирано надгледа и прати примену међународних уговора, стандарда и прописа из области људских права. На основу сазнања добијених праћењем медијског извештавања о деци и повреди права детета, Омбудсман је током претходних година покретао поступке по сопственој иницијативи како би проверио поступање надлежних институција и утврдио да ли су у конкретном случају предузете све неопходне мере заштите права и интереса детета, односно да ли су примењени стандарди прописани Коквенцијом УН о правима детета.
Оно што је и Омбудсман уочио као проблем из досадашње праксе јесте да постојећа организација, те недовољни капацитети поступајућих органа, пре свега центара за социјални рад, а на који и сами органи стартељства континуирано указују претходних година, неретко резултирају неадекватним одговором на испољавање делинквентног понашања код деце.
Важно је напоменути да ће за свако кривично или прекршајно дело детету бити изречена примерена санкција, односно васпитни налог. Задатак стручњака је да обезбеде да свака мера оствари своју сврху дугорочно, да циљ буде стицање увида детета у сопствено понашање, преузимање одговорности, те спречавање могућности за појаву рецидива.
Према мишљењу Омбудсмана, одговорност није само и једино на центрима за социјални рад. Улога органа старатељства није садржана у томе да самостално спроводи изречене мере. Центар би требало да делује као координатор над спровођењем мера и активности, а након извршене целовите процене и утврђених потреба сваког појединачног детета. У том смислу, Омбудсман континуирано указује на важност међусекторског деловања и сарадње у сваком појединачном случају, укључујући, осим органа старатељства, здравствене установе, те пружаоце услуга у локалној заједници, а пре свих родитеље и старатеље.
Истовремено, Омбудсман као најзначајније истиче неопходност да се осигура сваком појединачном детету да расте и развија се у сигурном, безбедном и подржавајућем окружењу, а што је дужност свих стручњака који раде са децом и за децу, заједнице, доносиоца одлука и креатора политика.
Правовременим идентификовањем фактора ризика за испољавање делинквентног понашања код деце, било да су они индивидуални, породични, или потичу из школског или социјалног окружења, можемо спречити потенцијалне негативне ефекте њиховог развоја.
Спровођење мера чија примена неретко буде неефикасна може бити доказ узалудног трошења ресурса. Стога, Омбудсман још једном наглашава значај улагања у рани развој, у јачање капацитета институција и услуга подршке, што ће уз континуирану међусекторску сарадњу допринети целовитом развоју детета и остваривању његових пуних потенцијала, у складу с његовим најбољим интересом.
У наредном периоду Покрајински заштитник грађана – омбудсман реализује програм стручног усавршавања за судијске приправнике (волонтере) Вишег суда у Новом Саду. У намери да допринесе унапређивању знања за приправнике Вишег суда у наредном периоду биће организована едукација о људским правима, искуству, надлежностима, начину рада и организацији Покрајинског омбудсмана, правима националних мањина, правима деце, равноправности полова, мобингу и деловању Националног механизма за превенцију тортуре.
Организацији стручног усавршавања приправника претходило је потписивања споразума о сарадњи између Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Вишег суда у Новом Саду.
