Представници институције Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Јагода Вјештица, виша саветница и Стефан Тодоровић, саветник, присуствовали су данашњем обележавању десетогодишњице рада Националног механизма за превенцију тортуре у Републици Србији.
Национални механизам за превенцију тортуре је успостављен ради заштите лица лишених слободе од мучења и других облика суровог, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања.
На свечаности у Палати Србија представљена је и публикација која садржи преглед најзначајнијих активности Националног превентивног механизма у протеклом периоду, а приказан је и филм урађен у сарадњи са партнерским организацијама.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман од самог оснивања Националног превентивног механизма активно учествује у његовом раду. Представници Покрајинског омбудсмана учествују како у посетама мониторинг тима установама на територији АП Војводине у којима су смештена лица лишена слободе, тако и у планирању посета тим установама, сачињавању извештаја, препорука, мишљења и других аката Националног механизма за превенцију тортуре.
У оквиру Националног механизма, Покрајински омбудсман је укључен и у сарадњу са представницима цивилног друштва, државних органа и тела, као и у другим активностима које Национални механизам за превенцију тортуре обавља у заштити људских права лица лишених слободе.
Проф. др Зоран Павловић, Покрајински заштитник грађана – омбудсман и саветница у Стручној служби, Нина Јанић Брусњаи, дана 13. децембра 2021. године, учествовали су на семинару „Заштита података о личности“ у организацији Привредне коморе Војводине. Покрајински заштитник грађана, проф. Павловић и сарадница, кроз излагања, упознали су учеснике са основама заштите података о личности из угла заштите људских права и као и значајним примерима међународне и домаће праксе у примени правне регулативе у овој области.
Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић учествовао је данас на конференцији у Новом Бечеју која је организована са циљем указивања на важност поштовања људских права и скретања пажње јавности на проблеме са којима се свакодневно суочавају маргинализоване групе становништва.
Будући да се Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као институција задужена за заштиту и унапређење људских права, свакодневно сусреће са проблемима у остваривању права грађана/ки, проф. др Павловић је, између осталог, на данашњој конференцији говорио о искуствима у вези са пријавама грађана/ки на рад институција.
Покрајински омбудсман се осврнуо и на резултате прошлогодишњег истраживања о малолетничким трудноћама и порођајима, који указују да је потребно развити програме и услуге превенције и заштите намењене ризичним групама деце и младих, посебно девојчицама ромске националности. У свом излагању, покрајински омбудсман указао је на потребу да се превазиђу дискриминаторски ставови да су малолетнички бракови део традиције и културолошких обичаја Рома, а то је могуће само заједничким, координираним планирањем и деловањем свих актера, едукацијом родитеља и чланова заједнице и оснаживањем девојчица информацијама, знањем и вештинама.
Конференцију је организовало Удружење Рома Нови Бечеј, уз подршку ОАК и Траг фондације кроз пројекат „Један позив чини промену“.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман, као координатор Мреже „Живот без насиља“, организовао је у понедељак, 6. децембра, годишњу конференцију под називом „Подршка жртвама родно заснованог насиља – унапређење свеобухватне заштите“. Конференција је одржана уживо у Новом Саду и преко Зум платформе, а тема конференције је, у форми засебних панела, елаборирана кроз излагања 15 учесника и учесница. На сваком од пет панела тематизован је одређени проблем, па се тако о родно заснованом насиљу говорило кроз насиље над старијим и вишеструко дискриминисаним женама, као и кроз сексуално насиље над девојчицама и женама. Посебни панели били су посвећени раду са починиоцима насиља, односно медијском приказу родно заснованог насиља.
У раду конференције учествовали су компетентни саговорници из различитих области - новинари, доктори медицине, представници тужилаштва, центара за социјални рад, казнено-поправног завода и невладиног сектора.
Учеснике/це скупа поздравили су Зоран Павловић, покрајински омбудсман, Снежана Кнежевић, заменица покрајинског омбудсмана за равноправност полова и Слађана Чабрић, представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
У свом обраћању покрајински омбудсман истакао је да је прошло време изговора и да је дошло време да се започне нови циклус у подршци жртвама насиља и одреди како индивидуална, тако и институционална одговорност за насиље почињено над женама.
Заменица покрајинског омбудсмана нагласила је да је у Србији на нормативно-стратешком плану заокружен оквир за остваривање родне равноправности, али да у стварности постоји читав низ проблема који подривају ефикасност система у пружању подршке и заштите жртава насиља.
Потребно је, по речима представнице Министарства, инкриминисати све видове насиља над женама, радити са мушкарцима, сарађивати са институцијама, интерсекторски и мултидисциплинарно прилазити проблемима, како би девојчице и жене расле у безбедном окружењу.
По речима Наташе Тодоровић, из Црвеног крста Србије, насиље над старијим женама се слабо препознаје, има мало истраживања и података о финансијском насиљу и занемаривању. У току пандемије дошло је до повећања насиља, али да баријере које постоје и делују – страх, стид, емоције, финансијска зависност од починиоца – стварају утисак да број тих случајева мали.
Жене са инвалидитетом су у већем ризику да буду жртве насиља него друге жене. Предрасуде, стереотипи и на њима засновани ставови нормализују насиље и чине га прихватљивим. У Србији се тешко обликују јавне политике којима се сузбија вишеструка дискриминација, али то не значи да свако од нас не може, истакла је Ивана Зелић, „Из круга - Војводина, да да свој допринос њеном сузбијању.
Марио Шили, из суботичког Центра за социјални рад, на конференцији је говорио о насиљу над припадницима ЛГБТ популације. Страх од последица и неповерење у државне институције су, по његовим речима, кључни разлози зашто припадници ове популације не пријављују насиље. Помоћ и подршка се траже од партнера, пријатеља, родитеља, брата, сестре, психолога или се уопште не тражи - готово половина ЛГБТ популације препуштена је сама себи.
У ромској популацији родне неједнакости су, по речима Радмиле Зећировић, координаторке Ромске женске мреже, израженије него у другим заједницама. Велики број Ромкиња доживљава партнерско насиље (85%), али га веома мали број (14%) пријављује. Она је истакла да је пандемија корона вируса утицала на пораст насиља, али и на његов појавни облик. Порастао је и број жена које су помоћ тражиле преко СОС телефона.
Када се ради о сексуалном злостављању деце, оно је, по речима Светлане Нешић из Покрајинског омбудсмана, још увек табу, жртве у 90 одсто случајева ћуте и веома мали број случајева сексуалног злостављања деце буде пријављен надлежним институцијама. Ситуација се може променити, а ћутање и тишина заменити гласношћу, само ако променимо друштвене и културне обрасце, као и праксе којима нарушавамо поверење деце у одрасле и институције. Сексуални злостављачи нису непознате, него су деци блиске особе (наставници, тренери, итд), а деца о злостављању дуго, често годинама и деценијама, ћуте, јер се, како је нагласила Бојана Танкосић, из Екуменске хуманитарне организације, плаше да неће имати подршку, да ће их средина осудити и одбацити, да ће бити кажњена... Деци треба слати поруку да им верујемо, да их разумемо и да их не осуђујемо. Велику улогу у борби против сексуалног насиља могу имати медији, али тираж, нагласила је Танкосић, не може бити важнији од најбољег интереса детета.
По речима Наде Падејски Шекеровић, руководитељке Сигурне женске куће у Новом Саду, за сузбијање насиља над женама веома је важан рад са починиоцима насиља. Ако је циљ овог рада заштита жртве и увећање њене добробити, онда се за постизање кредибилног резултата са починиоцима насиља мора дуго радити, а тај рад, по њеним речима, између осталог подразумева и управљање емоцијама, мењање уверења, али и концепта мушкости.
Предраг Кузмановић из Казнено-поправног завода у Сремској Митровици поделио је искуства у раду са починиоцима насиља над женама у пеналној установи. По оцени Слободана Јосимовића, из Вишег јавног тужилаштва, потребни су добри програми рада са починиоцима насиља, како би се смањио број жртава, али и број повратника у казнено-поправне установе. Људи на издржавању казне затвора имају, по његовим речима, снажан мотив да учествују у реализацији тих програма, јер на основу њих могу остварити бенефите.
У више наврата на конференцији је апострофиран рад медија и указано на потребу за разликовањем таблоидних и професионалних медија. Први, како је речено, не штите идентитет жртве и правдају се потребом јавности да све зна, романтизују насиље и своде га на „забаву“, други поштују етички кодекс, праве деликатне процене и не јуре тираж. Нису сви новинари, по речима Горана Пејчића, новинара Радио-телевизије Војводине, едуковани да пишу о родно заснованом насиљу. Медији са једне стране и институције, укључујући Покрајинског омбудсмана, са друге стране, треба да сарађују, а резултати те сарадње треба да буду боље едуковани новинари и боље и потпуније информисана јавност.
Центрима за социјални рад су, по мишљењу Миодрага Тепавца из Сомбора, потребни одговорни медијски партнери, али и хоризонтална и вертикална дистрибуција знања и информација између самих институција. Већи број насиља над женама у Војводини не значи, по Тепавчевим речима, да је Војводина виолентнија у односу на остатак Србије; то значи да се у Војводини насиље лакше препознаје и да га жене чешће пријављују.
Своја подстицајна излагања учесници/це су употпуњавали и предлозима како унапредити и борбу против родно заснованог насиља учинити ефикаснијом. Неки од тих предлога су, након кратке дискусије, уврштени у закључке конференције. Међу закључцима се посебно истичу следећи:
- потребно је континуирано прикупљати податке о родно заснованом насиљу;
- потребно је едуковати и подизати ниво знања професионалаца у свим институцијама о родно заснованом насиљу;
- потребно је едуковати све жене о родно заснованом насиљу, а посебно старије жене;
- родно засновано насиље треба посматрати кроз цео животни циклус, а не само кроз одређени период живота;
- промовисати међугенерацијску солидарност;
- обезбедити бесплатну правну помоћ свим женама жртвама родно заснованог насиља;
- обезбедити програме психолошке подршке и пружати психолошку помоћ жртвама насиља увек када је то потребно;
- у борби против насиља сарађивати са цивилним друштвом;
- радити на економском оснаживању жена;
- обезбедити континуирану едукацију професионалаца у вези са превенцијом и заштитом деце од сексуалног насиља;
- обезбедити заједничко мултисекторско поступање у заштити деце и жена од сексуалног злостављања и обавезу међусобног обавештавања о преузетим активностима, мерама и њиховим ефектима;
- поједноставити процедуре, обезбедити ефикасну заштиту и спречити ретрауматизацију и додатну виктимизацију жртве;
- едуковати новинаре о правима деце и њиховој ефикасној заштити;
- више укључити локалне самоуправе у рад на спречавању родно заснованог насиља и континуирано пратити резултате родно одговорног буџетирања;
- повезати пенални рад са починиоцима насиља са постпеналним радом.
У сусрет 10. децембру, Међународном дану људских права, покрајински заштитник грађана – омбудсман овом приликом уручио је Светлани Селаковић, помоћници покрајинског секретара за социјалну заштиту, демографију и равноправност полова Повељу за изузетан допринос заштити и унапређењу људских права, за своја вишегодишња настојања и давање доприноса унапређењу родне равноправности.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић одржао је данас ученицима новосадске гимназије Светозар Марковић предавање о толеранцији – Да ли смо посматрачи или учесници?
Обраћајући се ученицима проф. Павловић је указао на вредност, значај и парадоксе који прате толеранцију. У данашњем плуралистичком свету толеранција је изузетно важна и у њему, по мишљењу покрајинског омбудсмана, образовно-васпитне и независне институције имају заједнички интерес да посвећено раде на њеном промовисању, усвајању и практиковању.