Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је организовао онлајн Округли сто на тему „Збрињавање деце у стању потребе“. Скуп је организован ради целовитог сагледавања проблема, потреба и сачињавања заједничких закључака и предлога за унапређење и адекватну заштиту деце са вишеструким сметњама и тешкоћама у менталном и физичком развоју, а која су због неадекватног родитељског старања издвојена или их је потребно издвојити из биолошке породице. Неретко, ова деца бивају укључена у психијатријски третман због аутодеструктивног понашања или се евидентирају као деца у сукобу са законом.
Округлом столу, уз проф. др Зорана Павловића, покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и Милана Дакића, заменика омбудсмана за права детета, присуствовали су представници Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Клиничког центра Војводине, Центра за породични смештај и усвојење, Дечјег села и центара за социјални рад са територије АП Војводине. Присутни су поделили своја искуства и усагласили се у погледу закључка да проблем збрињавања деце у стању потребе произлази из неразвијеног система услуга у локалној заједници, недовољног броја хранитељских породица, као и неадкеватних капацитета установа социјалне заштите. Као могуће решење проблема у којем се, како је закључено на скупу, тренутно налази око 25 деце на подручју АП Војводине, разматрано је формирање установа социјално-здравствене заштите, односно услуга које одговарају на потребе деце и њихових породица за интензивном, индивидуализованом и континуираном подршком у заједници.
Покрајински омбудсман, из године у годину, среће се са проблемом збрињавања ове групе деце о чему је указивао у својим годишњим извештајима и предлагао могућност да се актуелно, док се не развију одрживији видови подршке и заштите и не пронађу квалитетнија решења која ће бити у најбољем интересу детета и у складу са политиком деинституционализације, деца у оваквој ситуацији збрињавају у установама социјално - здравствене заштите. Међутим, иако је Законом о социјалној заштити прописана могућност оваквог начина збрињавања корисника, констатовано је да на територији Републике Србије још увек није установљена ниједна установа овог типа.
Закључци округлог стола биће достављени органима надлежним за доношење одлука у области социјалне и здравствене заштите и другим институцијама одговорним за заштиту и унапређивање права детета.
Данас, на Међународни дан детета, Покрајински заштитник грађана – омбудсман у сарадњи с Градском библиотеком у Новом Саду поклонио је пакет књига за децу на болничком лечењу на Институту за заштиту деце и омладине Војводине. Књиге је в.д. директорки Института доц. др Јелени Антић уручио покрајински омбудсман проф. др Зоран Павловић.
Покрајински заштитник грађана у досадашњем раду реализовао је више различитих активности у погледу унапређивања и заштите права деце на болничком лечењу. У години која протиче у знаку пандемије Ковид-19, Омбудсман жели да на овај, симболичан начин, укаже на то да је обезбеђивање свих видова подршке деци и њиховим породицама, солидарност и комуникација заснована на емпатији, узајамном поштовању и поверењу, пружање могућности за игру, рекреацију и учење, у складу с узрастом детета и стањем у којем се оно налази, од вишеструке важности за разумевање и поштовање здравственог стања, развојних потреба и достојанства деце на болничком лечењу.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман честита свој деци Светски дан детета!
Данас је одржана Школа људских права коју је по трећи пут организовао Покрајински заштитник грађана – омбудсман уз подршку Мисије ОЕБС у Србији. Овогодишња школа, којој је присуствовало више од 30 учесника, понајвише студената и студенткиња друштвених наука Универзитета у Новом Саду, одржана је онлајн.
У уводној речи проф. др Зоран Павловић, покрајински заштитник грађана – омбудсман подсетио је на то да је Омбудсман ову годину обележио као годину права на достојанство на којем се темеље сва људска права. Представљајући тему овогодишње школе која се може сумирати у питању Како да се штитимо и поштујемо међусобно, професор Павловић указао је на важност толеранције, али нагласивши да када је реч о мржњи према другима онда ту не сме бити никакве толеранције.
Џон Дејвид Клејтон, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији поздравио је полазнике и изразио мишљење да је континуитет одржавања Школе људских права изузетно, макар и онлајн, јер толеранција није нешто што нам је дато, већ се о њој стално мора говорити и учити. Када говоримо о људским правима данас немамо дилему да ниједан облик дискриминације не треба да постоји,
Говорећи о расизму и људским правима у оквиру предавања Људска права и претње људским правима, проф. др Тибор Варади, академик САНУ, скренуо је пажњу на то да је важно водити рачуна о томе да једнакост подразумева уважавање и давање исте шансе различитости, односно да се једнакост не може постићи без искреног поштовања различитости. Професор Варади посебно је истакао то да је важно да полазимо од садашњег тренутка и постојећих истина када штитимо људска права, а не од образаца и фраза које доводимо у везу са вредностима људских права.
Јелена Јокановић, саветница при Мисији ОЕБС говорила је о злочину из мржње као комплексној теми, али указујући на његове важне одреднице – постојање злочина дефинисаног у кривичном законодавству и мотив који проистиче из предрасуда. На тему Система вредности, насиљу и злочину мржње говорила је и Милица Борјанић из Кровне организације младих Србије која је представила резултате истраживања које је ова организација реализовала с младима. Између осталог, истраживање је показало да је чак 82 одсто младих сведочило неком облику насиља, а да 70 одсто младих насиље није никоме пријавило.
У дискусији полазника и полазница школе са предавачима било је речи и о заштити људских права радника, праву на информисање у време пандемије Ковид 19, људским правима мањинских заједница, посебно ромске, особа другачије сексуалне оријентације и миграната и мигранткиња.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман проф. др Зоран Павловић закључио је Школу речима да је људско достојанство вредност изнад сваке цене и да онда када је оно угрожено постаје предмет заштите људских права. Оно што штитимо је вредност заложена у саму чињеницу постојања слободних бића.
Након научно-стручне конференције под називом „Право на достојанство“ коју је Покрајински заштитник грађана – омбудсман организовао у петак, покрајински омбудсман Зоран Павловић и учесници конференције посетили су Музеј Војводине и обишли поставке у оквиру Музеја присаједињења 1918.
Изложба „Од сна до јаве, присаједињење Војводине Србији 2018“ приказује Велику народну скупштину која се одржала у Новом Саду 1918. године. Посебну пажњу покрајинског заштитника грађана и других учесника и учесница конференције привукла је збирка уметничких предмета која садржи портрете седам жена које су изабране да буду посланице на Великој народној скупштини. Наиме, када су 1918. године на територији Бачке, Баната и Барање бирани делегати за Велику народну скупштину у Новом Саду, на којој су те области присаједињене Краљевини Србији, право да бирају и да буду биране, први пут у историји Европе, добиле су и жене. Њих седам – Милица Томић, Мара Малагурски, Анастасија Манојловић, Марија Јовановић, Олга Станковић, Катица Рајчић и Манда Сударевић – као изабране делегаткиње присуствовале су Великој народној скупштини у узеле активно учешће у њеном раду. На овај начин оне су дале свој, веома значајан, допринос у изградњи друштва једнаких политичких могућности за жене и мушкарце, а стална музејска поставка портрета ових знаменитих жена служи као сведочанство њиховој историјској улози и постављању темеља родној равноправности.
Сто година након овог историјског догађаја, у републичком парламенту Србије седи 40% жена – ове године је унапређен систем изборних квота усвајањем измена изборних закона којима се прописује да се на листама за парламентарне и локалне изборе мора наћи 40% мање заступљеног пола. Осим повећаног броја жена у парламенту, биланс родне равноправности у извршној власти је достигао историјски максимум - нова Влада Србије, која поново има жену на челу, има највећи број жена на министарским местима од почетка вишестраначја.
Поводом стогодишњице одржавања Велике народне скупштине 2018. године, Покрајински омбудсман је, желећи да понуди слику учешћа жена у јавном и политичком животу Војводине и њихову улогу у развоју парламентаризма, приредио монографску публикацију „Жене у парламентарном животу Војводине 1918 – 2018”.
Ако постоје људска права, онда би право на достојанство требало да буде прво међу њима. Овим речима професора Јована Бабића, могла би се сумирати једнодневна међународна научно-стручна конференција о праву на људско достојанство која је данас, у организацији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и београдског Института за криминолошка и социолошка истраживања, одржана у Новом Саду.
Тему конференције Порајински омбудсман је најавио већ у октобру прошле године и она је тада, можда, некоме и деловала као још једна досадна академска тема. Данас је, међутим, тема људског достојанства изузетно важна. Свет је суочен са пандемијом COVID 19 а мере које владе, како у Србији, тако и у свету, предузимају у борби против корона вируса заоштриле су питање људских права и у поље медијских, етичких и политичких анализа и истраживања увеле тему људског достојанства.
У раду конференције учествовали су представници стручних, научно-истраживачких, академских и других институција и организација из Аустралије, Босне и Херцеговине, Белорусије, Италије, Норвешке, Јапана, Мађарске, Северне Македоније, Румуније, Русије, Хрватске и Кине.
Тему конференције учесници скупа су тематизовали са становишта борбе против пандемије COVID 19, дечијих права, кривичног законодавства, злочина из мржње, слободе изражавања, социјалне заштите, као и из угла становника неформалних насеља. У излагањима су навођени и неки конкретни примери грубог кршења права на достојанство, као што су телесно кажњавање деце, насиље у породици и вршњачко (адолесцентско) насиље, недостатак солидарности или потпуне дехуманизације људи, до које долази у савременим, постмодерним облицима ратовања.
Као и ранијих година, Покрајински омбудсман је и ове године све радове припремљене за конференцију публиковао у форми Годишњака. Између корица зборника (на 744 странице) налазе се прилози четрдесет аутора и ауторки из земље и света. Окупљајући из године у годину велики број учесника различитих дисциплинарних усмерења, конференције Покрајинског омбудсмана све више се потврђују као респектабилан регионални форум за дебату о најважнијим питањима из области људских права.
