Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица задужена за заштиту права националних мањина, разговарале су данас са представницима Делегације Европске уније Луком Бјанконијем, шефом политичког одељења и Горданом Арацкић, саветницом за питања демократизације.
У разговору су дотакнуте бројне теме које се тичу остваривања права националних мањина, као што су питања билингвалног образовања, службене употребе језика, финансирања медија, рада националних савета, акционих планова, разлика у остваривању права између појединих мањина, примене и измене Закона о заштити права и слобода националних мањина, те националних савета националних мањина.
Саговорницима из Делегације Европске уније предочен је и став покрајинског омбудсмана у вези иницијативе за формирањем министарства за људска и мањинска права, потребе да се питања националних мањина уреде уставним законом, као и искуства омбудсмана стечена током разговора са припадницима националних мањина у срединама у којима живе и остварују своја права.
Састанак је одржан у просторијама Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана у Новом Саду.
Нови низ посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана војвођанским местима у којима не постоји локални заштитник грађана настављен је данас у Пећинцима. Са грађанима су о њиховим проблемима у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем људских права у седишту Општинске управе разговарале заменице Анико Ширкова и Ева Вукашиновић.
Грађанке и грађани Пећинаца, Шимановаца и Доњег Товарника највише притужби су имали у области урбанизма и то на рад инспекцијских органа. Грађанима највише смета бука и загађење који настају услед пословања производних и других комерцијалних објеката на парцелама у њиховом непосредном суседству, као и чињеница да поступци надлежних органа, по њиховом мишљењу, предуго трају и не доводе до резултата који су очекивали. Уз поменуте проблеме, грађани су се, између осталог, жалили и на поступање локалне полиције, а једна грађанка дошла је по савет у вези са држављанством и прибављањем личних исправа Републике Србије.
У вези са наводима и притужбама грађана у овом и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а наредни пријеми грађана биће глаговремено најављени.
Трећу годину заредом, Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, примила је студенте и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду који су данас отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право овог семестра у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Програм практичне наставе студената и студенткиња Правног факултета спроводи се на основу Протокола о сарадњи закљученог 2013. године, а којим се студентима омогућава да стекну нова и провере стечена теоријска и практична знања из наставних предмета са Катедре за јавно право.
Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предемте по којима је Покрајински заштитник грађана - омбудсман поступао.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова и сарадница Јагода Вјештица посетиле су данас Дом за старија лица „Гала” у Новом Сланкамену. Ова посета део је редовних активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области општих надлежности институције, а циљ јој је да се стекне увид у могућности остваривања и заштите људских права корисница и корисница установа социјалне заштите тзв. затвореног типа. Активности попут ове важне су због тога што се у оваквим установама неретко налазе и лица којима је за обављање свакодневних активности потребна помоћ других, као и лица којима је одузета пословна способност, па о њиховим правима уместо њих одлучује неко други.
Дом за стара лица „Гала” у Новом Сланкамену је у приватном власништву и основан је 2013. године. Капацитет му је 40 особа, а у њему тренутно борави 15 корисника. Зграда дома је нова, са двокреветеним и трокреветним собама. Неке од њих имају сопствено купатило, док се поједини корисници, најчешће они којима је потребна помоћ особља, упућени на коришћење заједничких купатила. Уз власника и директора дома, дому су запослене једна социјална радница, четири медицинске сестре и једна сервирка. Дом има своје двориште, башту и терасе за боравак на отвореном, а грејање у њему је етажно, на гас или чврсто гориво, у зависности од потребе. Исхрана корисника организована је тако да дом по основу уговора користи услуге једног ресторана.
Током обиласка дома, као и у разговору са корисницима и особљем, заменица Ширкова се уверила у то да су услови смештаја и живота корисника, као и остале услуге које дом пружа на задовољавајућем нивоу. У циљу унапређења рада дома и услова боравка корисника у њему, руководству је препоручено да се организује више креативних активности за кориснике, попут дружења са људима изван дома или излета, као и то да услуге лекара опште праксе треба корисницима да буду редовно доступне у самом дому, макар и у недељним интервалима, а не само од случаја до случаја, како је то до сада организовано.
У Темишвару је 14. априла одржана конференција под називом: „Жене у вандредним ситуацијама - Европска искуства, решења и регионалне перспективе” на иницијативу Ане Томанове Маканове, потпредседнице Скупштине АП Војводине и потпредседнице Скупштине европских региона, највеће регионалне мреже у Европи која окупља више од 200 чланица. На скупу је учествовала и заменица за равноправност полова у Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману Даница Тодоров, а представила је резултате пројекта „Родна равноправност и ванредне ситуације” чију реализацију је подржала Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.
Конференција је организована у оквиру редовних пленарних заседања Комитета Скупштине европских региона посвећених комуникацији и активностима у кризним временима. Полазећи од наведене теме, идеја је била да представници региона на једном месту кроз стручну анализу, дијалог, размену мишљења и искустава, сагледају улогу и положај жена у кризним ситуацијама, последице, као и значај активног учешћа жена у креирању политика у кризним ситуацијама, истакла је организаторка скупа Ана Томанова Маканова, која је као потпредседница Скупштине европских регија задужена за једнаке могућности.
Потреба за укључивањем родне равноправности у политике управљања ризицима је произашла из препознавања чињенице да жене нису само једна од најугроженијих група које погађају природне и антропогене катастрофе, него њихове капацитете и вештине треба имати у виду и приликом креирања процена и планова, у превентивним активностима, али и након настанка катастрофе. Оне имају последице на целу заједницу, али је њихов утицај на жене и децу већи, јер инфраструктурне тешкоће, премештање и изолација, недостатак породичне и друштвене подршке због одсуства мушкараца, падају на терет жена, наглашено је на скупу.
У формалном смислу, родне улоге се огледају у заступљености жена на руководећим местима у управљању ванредним ситуацијама, односно невидљивости њиховог доприноса. Истраживање Покрајинског омбудсмана је показало да у локалним штабовима за ванредне ситуације има 20 одсто жена, али је њихов допринос невидљив, рекла је заменица Тодоров и нагласила да жене сагледавају ризике у својој заједници које мушкарци не виде, као и да систем заштите није прилагођен потребама жена које остају саме с децом и другим члановима породице о којима се старају. Родно условљене разлике највише се испољавају у начину информисања о ванредној ситуацији, али и вештинама које су најпотребније током ванредне ситуације. Женске организације треба да буду препознате у локалним документима и ангажоване у јединицама заштите и спасавања – што би допринело спремности локалних заједница за реаговање у ванредним ситуацијама. Локалним самоуправама је препоручено да укључе грађане и грађанке у све, а посебно у фазу превенције и креирања локалних политика, анализирају локалнекапацитетеи рањивости становништва, повећају знање и вештине чланица женских удружења за учешће у управљању ризицима и успоставе јединице цивилне заштите опште намене у којима ће жене бити равноправно заступљене, рекла је, између осталог Даница Тодоров на конференцији у Темишвару.
Представнице/представници европских региона представиле су на скупу постојеће стање у области родне равноправности са акцентом на кризне ситуације, своје регионалне стратегије и акционе планове, а усвојени су закључци чији је смисао да помогну регионима да што боље приступе процени ризика истовремено примењујући принципе родне равноправности. На стручном скупу су говориле представнице Европског института за родну равноправност, регије Вестерботен из Шведске и регије Алба Јулиа из Румуније.
