У Културном центру Зрењанина јуче је промовисан зборник „Национални савети националних мањина и култура 2”, у издању Завода за културу Војводине и Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Зрењанинској публици обратиле су се ауторке радова мр Снежана Илић и Ксенија Марковић и уредница зборника Ева Вукашиновић.Као ауторка рада о политичкој култури националних мањина у контексту избора за мањинске националне савете, мр Снежана Илић говорила је о мониторингу избора за националне саветенационалних мањина иразлозима за релативно малуизлазност на њих, о апстиненцији мањинских бирача и о политичкој култури на протеклим изборима за националне савете.Ксенија Марковић, ауторка рада о улози националних савета националних мањина у интегративној мањинској политици, у свом излагању се осврнула на политкуи интеркултуралности, последицесегрегације националних мањина, условекојетреба испунити како би се националне мањине интегрисале у друштво, како у политичкој, тако и у другим сферама живота.
Уз поменуте радове, у зборнику сеналазе и занимљиви текстови о политичком представљању и сразмерној заступљености националних мањина, департизацији и транспарентности рада националних савета, о медијима на језицима националних мањина, стању службене вишејезичности, промени имиџа Рома и Ромкиња, те одговор на питање да ли смо у епохи после мултикултурализма.
Говорећи са аспекта уреднице зборника, Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за заштиту права националних мањина, упознала је пристне са идејом његовог објављивања, ау намери да се питање културе националних мањина и рад националних савета сагледа са различитих аспеката и приближи заинтересованој јавности, нарочито у светлу доношења Акционог плана за националне мањине.
„Сматрам да је потребно да закључке изведемо како са теоријског аспекта, тако и са аспекта праксе. Потребно је указати на недостатке одређених решења и дати одговор на то како проблеме можемо решити,” истакла је Вукашиновић.
Зрењанинска промоција закључена је живом расправом пристуних, који су у разговору са ауторкама радова и уредницом зборника износили своје ставове и виђења о питањима мањинске политике у Србији.
Након што је заменица покрајинског заштитник грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић јуче у Купусини завршила са пријемом грађанки и грађана, који су се жалили углавном на проблеме из области радних и породичних односа, као и на рад комуналне и грађевинске инспекције, секретар Месне заједнице Атила Ходовањ указао је на то да су проблеми грађана, услови живота у овом месту и дугорочни изгледи за њихово унапређење најчешће у вези са лошом економском и социјалном ситуацијом у друштву. Локална самоуправа и мештани настоје, колико год је то у њиховој моћи, да живот у овом воћарском и повртарском селу организују тако да грађане што више ангажују у друштвеним активностима у корист целе заједнице, а што у оваквим срединама захтева велику сналажљивост и свестраност.
„Као у стара времена, грађани и даље код нас долазе 'у општину'. Доживљавају нас као ауторитет јер им пружамо и услуге које нису у нашем опису посла. Организујемо разна предавања, обавештавамо их о конкурсима који им могу бити занимљиви, помажемо им да обнове пријаве газдинства и слично. Међутим, како време иде, код нас је све више као у глави пуној лоших зуба које не можемо све да поправимо. Узалуд ћемо један поправити, ако убрзо затим не можемо и остале,” закључио је Ходовањ. „Претпостављам да овакви проблеми муче и друга слична места у Војводини и да наши ипак нису највећи.”
Немогућност запошљавања и остваривања прихода довољних за основне потребе породице један је од основних разлога због ког се становништво, нарочито млађе породице са децом, исељава и из Купусине и из Свилојева. Други разлог је инфраструктурна неповезаност ових места са већим административним центрима и отежана могућност школовања деце на средњошколском и вишим нивоима образовања. Директори локалних основних школа указују и на то да се због тога последњих година суочавају са константним смањивањем броја ђака, али и наставног особља. Чињеница да се у овим школама настава одвија на два језика додатно усложњава ситуацију због тога што је потребно организовати одељења са малим бројем ђака, а већ сада је сасвим извесно да ће у Свилојеву за две године једва бити деце у вишим разредима на мађарском језику, ако их уопште и буде. Слична је ситуација и са децом која више разреде похађају на српском језику у Купусини.
„Ово су лепа места, мирна, очувана, нису далеко од Апатина и Сомбора. Међутим, људи мисле да ће њима и њиховој деци другде бити боље. Овде је пуно људи и отишло још током деведесетих, али их је пуно и дошло. Сада људи масовно иду одавде, иде са њима и шира породица. Чим добију хрватски или мађарски пасош, крену трбухом за крухом,” са жаљењем констатује Лидија Бараћ, директорка школе у Свилојеву, показујући на свеже окречену школску зграду с краја XИX века коју данас похађа седамдесетак ђака. „Уз то, имамо проблема и са евидентирањем деце која се исписују из школе због тога што се са родитељима селе у иностранство, али и са организовањем превоза за ученике виших разреда на мађарском језику који због малог броја ђака на наставу путују у Купусину.”
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинскогзаштитникаграђана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 23. фебруара у Белом Блату и Јанковом Мосту.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић данас је посетила заводе за културу војвођанских Словака и војвођанских Русина у Новом Саду.
Информације у вези с радом, активностима, искуствима и изазовима са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини, а које су прикупљене прво писаним путем, а потом допуњене на састанцима са директорима ових установа, омогућиле су Покрајинском заштитнику грађана увид у допринос завода остваривању и унапређењу права националних мањина у области културе.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман на основу прикупљених података сачиниће извештај о анализи рада завода за културу националних мањина у АП Војводини. У извештају ће бити указано на сегменте у раду завода који се могу унапредити и биће упућене конкретне сугестије и предлози о начинима решавања постојећих проблема, али ће свакако садржати информације о богатом опусу активности, пројеката и програма које ове установе реализују и чиме пружају значајну подршку очувању особености културе националних мањинских заједница које представљају.
Овогодишњи низ пријема грађанки и грађана у малим војвођанким местима од стране институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана започет је јуче у Сланкаменачким Виноградима и Марадику. Заменица за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић је том приликом, осим са грађанима, разговарала и са представницима месне заједнице, односно запосленима у месним канцеларијама, а потом је посетила и одељења у локалним школама у којима се настава одвија на неком од језика националних мањина у службеној употреби у АП Војводини.
„Када се гасе државне институције, село умире,” одговорио је на питање у вези са функционисањем органа управе и инфраструктуре у овом месту Паја Ђармотски, матичар и шеф Месне канцеларије у Сланкаменачким Виноградима. Уз проблеме услед удаљености, односно лоше саобраћајне повезаности са околним административним центрима, у местима попут Сланкаменачких Винограда, које је првобитно било викенд-насеље окружено воћњацима, тешко је доћи чак и до прецизних демографских податка. Осим што је и пошта недавно затворена, услуге здравствене заштите у овом месту, у ком је скоро две трећине становништва старије од 65 година, практично су недоступне. Лекар опште праксе из Дома здравља у Крчедину, који дежура једном недељно по сат времена, мештанима само доноси рецепте који су унапред „поручени” телефоном. Прегледи се обављају у Крчедину и због тога што просторија која служи као амбуланта у Сланкаменачким Виноградима нема чак ни текућу воду, а последњи тзв. базар здравља у овом месту одржан је још у августу 2014. године. Трећи велики проблем, чијих размера и последица, по мишљењу Ђармотског, грађани нису у потпуности свесни, представља водоснабдевање и контрола исправности воде из бунара и извора из којих се мештани снабдевају водом за пиће, наводњавање воћњака и прераду воћа. Са друге стране, мештани са поносом причају о годишњој манифестацији Пударски дани, јединој пригоди када у село долази већи број људи из других места, као и о својој школи, заправо истуреном одељењу основне школе у Крчедину, а коју на словачком језику у три разреда похађа укупно шест ђака.
Мештани Марадика имају сличне проблеме, иако је њихово место знатно веће од Сланкаменачких Винограда и налази се ближе главном путу, истичу чланови Савета месне заједнице на челу са његовим председником Јовицом Ратковићем. Осим на проблеме у вези са остваривањем права у области социјалне заштите и пензијско-инвалидског осигурања, грађани су се жалили на немогућност располагања средствима из месног самодоприноса у складу са потребама локалне заједнице. Чланови Савета Месне заједнице такође тврде да грађани немају могућност коришћења ресурса заједнице који су својевремено изграђени из средстава самодоприноса, попут марадичког акумулационог језера. Уз запуштене и неуређене атарске путеве, грађани негодују и због тога што надлежна инспекција, по њиховим речима, произвољно, селективно и арбитрерно поступа у случајевима пријава грађана у вези са немогућношћу наводњавања обрадивих површина на прописани начин. По пријему грађана, заменица Вукашиновић посетила је и новоотворено комбиновано одељење на мађарском језику у марадичкој основној школи. Очекује се да ће ово одељење наредних година имати све више ђака, уместо да, као што су то до сада био обичај, деца нижешколског узраста која наставу похађају на мађарском језику свакодневно путују у Нови Сад.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман ће у оквиру својих надлежности и овлашћења покренути поступке и испитати наводе грађана у овим и свим другим местима која институција буде посетила. Следећи пријем грађана одржаће се у среду, 17. фебруара у Купусини и Свилојеву.
Активности Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана које ова институција реализује ради стицања увида у искуства и изазове са којима се у раду срећу заводи за културу националних мањина у АП Војводини настављене су током претходне недеље.
Заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић посетила је у петак заводе за културу војвођанских Мађара у Сенти и војвођанских Хрвата у Суботици.
На састанцима је било речи о изворима и начинима њиховог финансирања, сарадњи завода са релевантним органима управе и установама у земљи и иностранству, програмима, пројектима и активностима ових установа. Будући да је упознавање са радом, искуствима и изазовима са којима се заводи за културу националних мањина срећу у свом раду започето крајем претходне године слањем кратког упитника, на састанцима са директорима завода разјашњени су подаци и допуњене информације које је Покрајински заштитник грађана прикупио на овај начин.