Јуче, на Међународни дан толеранције, у Бачкој Тополи је, по трећи пут, организована конференција локалних омбудсмана. Тема конференције „Улога омбудсмана у заштити права запослених” није случајно одабрана, јер се заштитници грађана у свом раду суочавају са великим бројем притужби због кршења права из радних односа. Проблем је, међутим, у томе што су у заштити права запослених могућности омбудсмана ограничене. Па, ипак, иако повреде права из области радних односа нису у његовој директној надлежности, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, по речима Анико Мушкиње Хајнрих, поступа и по овим притужбама, нарочито у случајевима када је послодавац орган управе.
Поред заштитника грађана, велику улогу у заштити права запослених могу имати, тамо где су организоване, и службе правне помоћи. Значај ових служби расте, што је економска ситуација у друштву неповољнија. Сиромаштво, страх, те необавештеност о властитим правима негативно, по речима учесника конференције, утичу на заштиту права запослених. У првом случају, беспарица је један од кључних разлога због којег се запослени не одлучују на покретање радног спора, у другом случају запослени пристају на кршење права због страха од губитка запослења, док у трећем случају ефикасна заштита изостаје, зато што запослени недовољно познају властита права.
Расправа у великој већници Скупштине општине Бачка Топола је показала да су заштитници грађана упознати са проблемима у остваривању права запослених, те да су, упркос ограниченим надлежностима, спремни да њихова права штите. Ако се у процесима транзиције кршење права запослених нормализује, тиме што се претвара у њен саставни и нужни моменат, онда спремност заштитника грађана да права штите треба разумети и као отпор транзицији.
По завршетку конференције, покрајински и локални заштитници грађана присуствовали су додели признања за толеранцију. Ове године вредна признања Фондације “Плави Дунав” додељена су заштитнику грађана Србије Саши Јанковићу, председници организације за подршку женама са инвалидитетом „Из круга Војводина” Свјетлани Тимотић и Хуманитарној организацији „Царитас” из Суботице.
Јуче је у Палати Србија у Београду одржана конфренција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња”. Конференцију је у организовао Инструмент ЕУ за техничку помоћ и размену информација (ТАИЕX) у сарадњи са Владом Републике Србије.
Током отварања конференције присутнима су се обратили Зорана Михајловић, потпредседница Владе Републике Србије, Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, Лука Бјанкони, шеф политичког сектора Делегације ЕУ у Републици Србији, Сузана Пауновић, директорка Канцеларија за људска и мањинска права Владе Републике Србије, као и Витомир Михајловић, председник Националног савета ромске националне мањине.
Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана на конференцији представљала је сарадница Анкица Драгин, која је током дискусије изнела искуства институције у вези са положајем координатора за ромска питања у локалним самоуправа, а која се односе на њихово - до сада искључиво неформално - стручно образовање и радно оспособљавање. Указујући на то да су препоруке Покрајинског заштитника грађана - омбудсманау вези са положајем координатора за ромска питања, који су кључна карика у ланцу размене информација, обезбеђивања подршке и сарадње између ромске заједнице са једне,и органа управе, установа и служби са друге стране, Драгин је апеловала на надлежне у области образовања да осмисле начин на који би координатори за ромска питања могли да стекну формално образовање за обављање овог посла и о томе од надлежних органа добију валидну потврду која ће бити призната и на тржишту рада.
„Уз то, у нови регистар занимања, који је у нашој земљи тренутно у припреми, потребно је уврстити и одговарајуће занимање које одговара врсти посла коју обављају координатори за ромска питања. Тиме би се не само отворио простор за њихово запошљавање, него би се и млади Роми и Ромкиње мотивисали да наставе школовање и да се више залажу за своја лична и колективна права своје заједнице,” закључила је Драгин.
Конференција „Системи подршке за унапређење образовања Рома и Ромкиња” бавила се активистичким аспектима промовисања обазовања међу Ромима и Ромкињама, као и међународном и домаћом праксом у области образовања као алата за социјално укључивање. Учеснице и учесници конференције - представнице и представници државних органа, образовних установа, међународних и домаћих организација, независних институција за заштиту људских права, као и ромске активисткиње и активисти из земље и иностранства - разматрали су на које се начине у будућности Ромима и Ромкињама може пружити најефикаснија, најсврсисходнија и недискриминишућа подршка у области образовања.
У свом раду Покрајински заштитник грађана се редовно сусреће са питањима која се тичу Акционог плана за остваривање права националних мањина, изјавила је у уторак Ева Вукашиновић, заменица Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина. 
Сваком грађанину Србије Уставом је зајемчено право на правну помоћ. У стварности, међутим, велики број грађана није у могућности да оствари ово право, изјавила је данас Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка. Она је, учествујући у расправи о преговарачким поглављима из угла Војводине – расправу је у Новом Саду организовао Центар за регионализам - упозорила да се у 17 од укупно 45 јединица локалне самоправе у Војводини грађанима правна помоћ не пружа ни у ком облику, а да је у само шест јединица локалне самоуправе организована посебна служба правне помоћи. Грађанима је, према истраживању Покрајинског омбудсмана, правна помоћ најдоступнија у облику правних савета, затим у писању поднесака, док је број јединица локалне самоуправе у којима се врши заступање грађана занемарљив. Посета Специјалној болници за психијатријске болести у Вршцу: Велики помак ка смањењу стигматизације
Током протеклих година Специјална болница за психијатријске болести „Др Славољуб Бакаловић” у Вршцу учинила је видне помаке ка смањењу стигматизације особа оболелих од психијатријских болести и особа са менталним сметњама. То је закључак посете овој болници у оквиру активности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана којима се у здравственим и социјалним установама тзв. затвореног типа проверава степен примене Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на лишење пословне способности. Заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић је о овом питању, као и о условима под којима болница функционише, разговарао са директорком др Татјаном Воскресенски.
На лечењу у овој болници тренутно се налазе 764 особе, укључујући и лица којима је судском пресудом изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи, а која се налазе у посебном одељењу. Значајан број особа на лечењу у овој болници у потпуности је лишен пословне способности, док је извесном броју њих она делимично враћена. Неуропсихијатријски тим болнице је од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку вештачио у поступцима преиспитивања пословне способности око 200 лица. Запослени у овој установи поштују одредбе Закона о извршењу кривичних санкција и редовно извештавају судове о здравственом стању лица на издржавању обавезне мере лечења у здравствној установи. У значајном броју случајева вештаци су предложили да се ова мера преиначи у меру лечења на слободи, али судови веома ретко уважавају овакве предлоге стручних тимова болнице.
Увидом у документацију, као и разговором са особљем и особама на лечењу, утврђено је да су све пацијенткиње и пацијенти у упознати са својим правима и поступком лечења, уз потпуно поштовање њихове личности и достојанства. Принудна хоспитализација и спутавање особа у агитираном стању спроводи се у скласу са Законом о заштити лица са менталним сметњама и Правилником о ближим условима за примену физичког спутавања и изолације лица са менталним сметњама која се налазе на лечењу у психијатријским установама. Током посете у болници је била само једна особа која је због свог тренутног стања изузетне узнемирености била привремено фиксирана. Поступак фиксације спроведен је уз доследно поштовање свих продецура и прописа, као и права која су особама које бораве у овим установама загарантована.
Просторије болнице користе се и за потребе полицијског задржавања особа приведених због вожње у алкохолисаном стању, а због тога што полицијска станица у Вршцу нема адекватну просторију за њихово задржавање. Ова околност представља додатно оптерећење у раду болнице, те ће стога Министарству унутрашњих послова Републике Србије бити препоручено да за потребе задржавања алкохолисаних лица по основу Закона о безбедности у саобраћају оспособи једни просторију у полицијској станици у Вршцу.
