Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević učestvovali su danas na tribini „Važnost porodice i nasilje kao negativna pojava“. Tribinu su organizovali Udruženje policajaca Strukovno udruženje policije „Dr R. A. Rajs“ iz Novog Sada i Udruženje žrtava nasilja u porodici „HAJR“ iz Beograda. Govornici su bili predstavnici državnih organa, obrazovnih institucija i nevladinih organizacija.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učešćem na ovoj tribini želeo je da da doprinos dostizanju zajedničkog cilja - društvu sa nultom tolerancijom na nasilje, čija će osnova biti porodica u kojoj se neguju odnosi saradnje, međusobnog razumevanja i uvažavanja potreba i prava svih njenih članova.

Ovaj skup organizovan je u susret 15. maju, Međunarodnom danu porodice, sa ciljem podsećanja da svaki član društva zaslužuje da živi u  mirnom porodičnom okruženju i da je svaki oblik nasilja u porodici neprihvatljiv.

Dečji brak predstavlja fundamentalno kršenje prava deteta, posebno devojčica, narušavajući celokupan napredak društva. Ovakvi brakovi često se pravdaju  kulturnim običajima i posmatraju kao deo tradicije najčešće Roma, a ne kršenje dečjih prava i rodno zasnovano nasilje. Iako dečji brakovi nisu isključivo odlika romske populacije, podaci jasno ukazuju na to da bi mere protiv dečjih brakova u Srbiji prvenstveno trebalo da budu usmerene ka tim zajednicama.

Iz navedenih razloga  Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je, u saradnji sa Udruženjem romskih studenata, održao juče skup pod nazivom „Dečji brakovi – stav romske zajednice“.

Pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović otvorio je skup, naglasivši da je ovo tema koja zaslužuje svakodnevnu pažnju, odnosno da razbijanje predrasuda i stereotipa zahteva multisektorski pristup i saradnju i zajedničko delovanje svih aktera, kako institucija tako i udruženja, zbog čega je i organizovan skup ove vrste upravo sa Udružem romskih studenata.

Prof. dr Ljiljana Gavrilović, jedna od autorki UNICEF-ovog etnografskog istraživanja „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ podsetila je prisutne da je praksa dečjih brakova prisutna ne samo u romskoj zajednici, već i u opštoj populaciji. Takođe, podvukla je da je neophodno aktivno delovanje mladih lidera i liderki, studenata i studentkinja i drugih postojećih aktera unutar romske zajednice u cilju prevencije prakse dečjih brakova.

Sanja Kljajić iz Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu prisutne je upoznala sa normativno-pravnim okvirom od značaja za suzbijanje dečjih brakova. Prema podacima ove ustanove u 2021. godini  identifikovano je 235 dece koja su stupila u rane brakove - 219 devojčica i 16 dečaka, a  64-oro dece je bilo mlađe od 16 godina. Posebno su pogođena romska deca  njih 130 dece  ili  55,5% od ukupnog broja.  U slučaju čak 120-oro dece neko od bliskih srodnika ima je iskustvo dečjeg braka.

Pava Čabrilovski iz Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine predstavila je Deklaraciju o zabrani dečjih brakova u romskoj zajednici. Ovim dokumentom nacionalno predstavničko telo romske manjine u Srbiji poziva romske lidere, muškarce i žene, kao i romska udruženja, da preispitaju praksu i uverenje da je dečji brak deo kulturnog nasleđa Roma. Deklaracija jasno definiše dečji brak kao kršenje prava deteta koje ugrožava živote i budućnost devojčica i dečaka, uskraćuje im mogućnost da odlučuju o svom životu, ometa njihovo obrazovanje, i čini ih podložnim nasilju, diskriminaciji i zlostavljanju.

Ispred Udruženja romskih studenata govorio je Nenad Vladisavljev, sociolog,  koji je izneo zapažanja na osnovu istraživanja i stanja na terenu gde je  uočeno je da  su faktor čijoj promeni se  može dati najveći doprinos tradicija i prihvaćene, negativne prakse. Po njegovom mišljenju  treba targetirati one osobe koji donose važne odluke i koje bi mogle da utiču da se pojedine negativne prakse u romskoj zajednici iskorene - a to bi bili muškarci Romi.

Vinka Žunić, psihološkinja i aktivistkinja iz Udruženja romskih studenata, predstavila je publikaciju „Promena stavova muškaraca Roma o dečijim brakovima“. Kao neki od faktora koji utiču na stupanje u dečje brakove prepoznati su siromaštvo, nedostupnost i/ili prekid obrazovanja, tradicija i društveno prihvaćene prakse, socijalna isključenost, nesigurnost u kriznim područjima i patrijarhat kao dominanta socijalna organizacija života. Za suzbijanje ranih brakova značajni su i romski jezik i kultura – o čemu  je govorila Maja Jovanović, pedagoška asistentkinja i nastavnica romskog jezika koja kontinuirano radi na edukaciji romskih učenica.

Dečji brakovi su povezani sa ranim i čestim trudnoćama, visokim stopama mortaliteta i morbiditeta među majkama, većim rizikom od pojave komplikacija tokom trudnoće i porođaja, a osim toga, devojčice su pod većim rizikom od siromaštva zbog ograničenog pristupa obrazovanju i ekonomskim prilikama. Rezultate istraživanja Pokrajinskog ombudsmana o maloletničkim trudnoćama i porođajima u AP Vojvodini predstavila je savetnica, Svetlana Nešić Bajgo, dok je o rizicima i posledicama ranih trudnoća govorila specijalista ginekologije i akušerstva u Domu zdravlja Novi Sad, dr Jovana Paunković.

Na kraju skupa, formulisane su sledeće preporuke:

- U zakonodavnom okviru zemlje,institucionalnoj praksi i prilikom izveštavanja medija termin “rani brakovi” treba u potpunosti zameniti terminom “dečji brakovi”;

- Dečji brakovi nisu običajno pravo i nisu deo romske tradicije – s tim u vezi, potrebno je raditi na edukaciji i senzibilizaciji zaposlenih u policijskim upravama, centrima za socijalni rad, tužilaštvima i sudovima, u cilju njihovog podsticanja na punu primenu zakona u ovoj oblasti i ukazivanja na to da se gonjenjem lica koja su počinioci ili podstiču dečje brakove ne ulazi u sferu narušavanja romskog nacionalnog nasleđa i tradicije;

- Pored osnaživanja devojčica romske nacionalnosti potreban je kontinuiran rad i sa dečacima Romima na sprečavanju dečjih brakova - generalno fokus u prevenciji fenomena dečjih brakova treba proširiti i na mušku populaciju;

- Potrebno je razviti i akreditovati program rada sa učenicima na sprečavanju dečjih brakova koji bi bio deo redovnog programa kojeg bi pedagoški asistenti i/ ili nastavnici fakultativne nastave na romskom jeziku sprovodili u svojim odeljenjima sa učenicima i učenicama;

- Sigurne kuće za žene žrtve porodičnog nasilja treba da razviju poseban program za devojčice koje su žrtve dečjih brakova;

- Izmeniti Porodični zakon i ukloniti izuzetke koji omogućavaju brak licima mlađim od 18 godina i uspostaviti sistem za praćenje svih slučajeva koji uključuju dečje brakove među etničkim grupama, posebno među romskim devojčicama, u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta;

- Kreirati programe koji će biti usmereni ka smanjenju socijalne distance.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Institutom za kriminološka i sociološka istraživanja organizovao je danas, u Subotici, konferenciju o govoru mržnje.

Učesnike skupa pozdravio je Balint Pastor, predsednik Skupštine grada Subotice i, u ime organizatora, Ivana Stevanović, direktorica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman.

Konferencija je privukla pažnju medija, studenata, istraživača,  pripadnika akademske zajednice i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a govor mržnje je tematiziran iz različitih perspektiva – prava nacionalnih manjina, vršnjačkog nasilja, uloge nezavisnih institucija, krivične odgovornosti, građansko-pravne zaštite, javne i internet komunikacije, pozicije beskućnika, kao i iz perspektive mladih koji žive u multikulturalnim sredinama.

Na konferenciji je predstavljen i zbornik radova o govoru mržnje u kome se nalaze radovi dvadeset autora i autorki.  

Konferencija i zbornik predstavljaju nastavak kontinuiranog bavljenja Pokrajinskog ombudsmana problemima od velikog značaja za zaštitu i unapređenje ljudskih prava.

Skupom o govoru mržnje Pokrajinski ombudsman je započeo seriju manifestacija kojima će obeležiti važan jubilej - dvadeset godina od donošenja odluke o osnivanju institucije Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman  nastavio je danas akciju darivanja knjiga za decu u predškolskim ustanovama. Paket knjiga i slikovnica za decu koja pohađaju vrtić "Voćkice" u Riđici uručio je pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović.

Pokrajinski zaštitnik građana realizacijom ove, kao i organizovanjem niza sličnih aktivnosti u prethodnom periodu, želi da ukaže na značaj čitanja detetu i sa detetom od najranijih dana za njegov celovit razvoj, ali i da učini čitanje dostupnijim svoj deci i tako doprinese unapređenju prava deteta na kvalitetan razvoj i odrastanje u stimulativnom okruženju.

Pokrajinski zaštitnik građana ističe važnu ulogu vaspitača u prvim koracima formiranja dečije ličnosti, te je poseta vrtiću bila povod i da neposredno čuje njihova mišljenja, stavove, iskustva i probleme sa kojima se suočavaju. Ombudsman je posetu završio razgovorom i druženjem sa decom.

Uručenju knjiga su pored pokrajinskog ombudsmana prof. dr Zorana Pavlovića prisustvovale i direktorka Predškolske ustanove "Vera Gucunja" Aleksandra Perović,  Anita Stojakov, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja, šef kabineta gradonačelnika Ljiljana Mirić Marinković i Siniša Borota, pomoćnik gradonačelnika za oblast urbanizma i zaštite životne sredine.

Ombudsman je tokom proteklih meseci uručio knjige za decu u vrtiću "Lalice" u Staparu, vrtiću "Duga" u Šangaju, vrtiću "Včielka" u Bačkom Petrovcu, a knjige na poklon dobila su i deca koja pohađaju vrtić u okviru Osnovne škole "Hunjadi Janoš" u Čantaviru.

Pokrajinski ombudsman posetio je juče, 26. aprila udruženje žena „Mitrovačka dobra bašta“ u Grgurevcima. Ova poseta predstavlja nastavak saradnje institucije Pokrajinskog ombudsmana i udruženja seoskih žena koja je započeta prethodne godine sa ciljem približavanja ove institucije ženama na selu i povećanja vidljivosti njihovog položaja. Među prisutnim ženama, osim članica „Mitrovačke dobre bašte“, bile su  i predstavnice udruženja penzionera.

O nadležnostima institucije i postupku pred Pokrajinskim ombudsmanom govorila je zamenica pokrajinskog ombudsmana za opšte poslove Jovana Aleksić, dok je o nasilju u porodici, obavezama institucija, odnosno mehanizmima zaštite od nasilja govorila zamenica pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova Snežana Knežević. Prisutne građanke su tokom razgovora sa zamenicama pokrajinskog ombudsmana imale priliku da da podnesu predstavke ili dobiju pravne savete, u skladu sa ovlašćenjima propisanim Pokrajinskom skupštinskom odlukom o Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.

Poseta je realizovana uz podršku Mesne zajednice Grgurevci, sa ciljem upoznavanja žena sa sela sa ovom institucijom, podizanja svesti o diskriminaciji žena na osnovu pola i rodno zasnovanom nasilju, kao i zarad ukazivanja na mogućnosti zaštite žena posredstvom institucije Pokrajinskog ombudsmana.