Pravo na život je osnovno ljudsko pravo. To pravo nam niko ne daje, ono se ne poklanja i ono se ne zaslužuje. To je pravo sa kojim se rađamo i zadatak je države da to pravo štiti i unapređuje - istaknuto je na međunarodnoj naučno-stručnoj konferenciji koja je, u četvrtak i petak, pod nazivom „Pravo na život“ održana u Novom Sadu, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja iz Beograda.

U radu konferencije učestvovao je veliki broj učesnika, pripadnika različitih disciplinarnih usmerenja i različitog profesionalnog iskustva, što je doprinelo da se centralna tema konferencije elaborira iz različitih perspektiva i da se u izlaganjima čuju i akademski tonovi, ali i konkretni, praktični primeri, iskustva i dileme koje nameće životna svakodnevica.

Pozdravnim rečima učesnicima konferencije obratili su se ambasador Jan Bratu, sef OEBS-ove Misije u Srbiji, prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman, Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije. 

U izlaganjima učesnika konferencije snažno je naglašeno da se u raspravi o pravu na život ne mogu izbeći i pitanja o tome šta je život, pravnoj zaštiti nerođenog deteta i da li, ako već postoji pravo na život, postoji i pravo na smrt? Takođe je jasno dato do znanja da se pravo na život ne može odvojiti od vladavine prava, etike, socijalne sigurnosti, eutanazije, kaznenog populizma, predrasuda koje prate stare i ejdžizma u medicini. Ukazano je na prisustvo ejdžizma, i da  javnost to prisustvo nije registrovala još uvek na potpuni način. Na konferenciji  je bilo reči i o nestalim licima, pravima osoba sa invaliditetom (naročito dece), zaštiti života učesnika u saobraćaju, obaveznoj imunizaciji dece,  jednakoj zaštiti prava svih učesnika u postupcima, sa naročitim osvrtom na prava žrtava, iskustvima centara za socijalni rad, ulozi lokalnih ombudsmana i za život građana izuzetno važnoj ulozi pravovremenih, istinitih, tačnih i proverljivih informacija. Naglašena je potreba za odgovornijim izveštavanjem, ulozi društvenih mreža i IT izazovima.

Za razliku od prethodnih, rad ovogodišnje konferencije je inoviran utoliko što u njoj nije bilo dugih i često iscrpljujućih izlaganja, nego su tri po tri izlagača iznosili osnovne ideje svojih radova, nakon čega su debatovali međusobno, kao i sa ostalim učesnicima skupa.  Na ovaj način je izbegnuta monotonija, a  rad konferencije je učinjen „življim“ i dinamičnijim. Dijalog i razgovor koji je vođen sa porukom da se multisektorski mora permanentno sarađivati i raditi interdisciplinarno pokazali su sve dobre strane  ovakvog načina rada.

Zahvaljujući se učenicima na odzivu i aktivnom učešću u radu skupa, pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović najavio je da će se na sledećoj konferenciji razgovarati na temu - Ombudsman i ljudska prava, a posebno o temi Od detinjstva do prava na starost.

Organizaciju ovogodišnje konferencije podržalo je i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu prof. dr Zoranu Pavloviću juče je, u Klubu poslanika Autonomne pokrajine Vojvodine, dodeljena počasna plaketa Internacionalne policijske asocijacije regija.

Plaketa se dodeljuje pojedincima ili organizacijama za njihov izuzetan doprinos promociji i unapređenju humanosti, jednakosti i nediskriminacije.

IPA je najveća policijska organizacija na svetu – osnovana je 1. januara 1950 godine - u cilju razmene iskustava, podsticanju prijateljstva i saradnje između policajaca zemalja članica.

Juče, 20. oktobra 2021. godine, poslednjeg dana šestog Festivala mentalnog zdravlja, održana je onlajn tribina „Rodno balansirani odnosi u porodici – put ka društvu bez rodno zasnovanog nasilja“. Učesnici tribine bili su stručnjaci i praktičari u oblasti ranog razvoja, porodičnih odnosa i ljudsih prava: Jelena Branković, Centar za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima „Harmonija“, prof. dr Vladimir Mihić, Filozofski fakultet Novi Sad, Vedrana Mirković, Grupa „Izađi“ i Kristina Nedeljković, Dom zdravlja Novi Sad, a tribinu je moderirala Svetlana Nešić Bajgo, savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu.

Tribina je imala za cilj doprinese razumevanju da ulaganjem u izgradnju rodno ravnopravnog društva istovremeno preveniramo rodno zasnovano nasilje i da je u tom kontekstu neophodno da analiziramo i preispitujemo prakse i načine na koje se ophodimo sa decom, kako ih vaspitavamo i odgajamo od najranijeg uzrasta. Na tribini je bilo reči o značaju prvih 1000 dana života deteta na njegov celokupan psihofizički razvoj i snažan uticaj ovog najranijeg perioda na mentalno i fizičko zdravlje pojedinki i pojedinaca, te društva u celini. Budući da su prve godine života i period u kojem se izgrađuje rodni identitet kod većine dece, ukazano je na značaj i snažno dejstvo kulturoloških i društvenih činioca, pa tako i rodnih stereotipa i predrasuda na oblikovanje detetovog doživaljaja sebe i ponašanja u skladu sa očekivanim i nametnutim normama o tome šta znači biti dečak ili devojčica, što nadalje utiče i na održavanje nejednake raspodele moći i nejednakih mogućnosti za žene i muškarce i posledično do rodno zasnovanog nasilja. Na tribini smo imali priliku da čujemo i primere dobrih praksi u smislu sve većeg broja očeva koji su od najranijih dana roditeljstva aktivno uključeni u brigu i staranje o deci, ali je istaknuta potreba da i okruženje porodice i šira društvena zajednica budu u većoj meri uključeni u promovisanje i pružanje podrške rodno balansiranim odnosima u porodici. Otvorena su pitanja i teme prepoznavanja i obezbeđivanja podrške deci i osobama drugačije seksualne orijentacije, rodnog identiteta i problema sa kojima se suočavaju porodice sa istopolnim roditeljima. Istaknuto je da je reč o osobama i porodicama koje nisu prepoznate od sistema, zbog čega se nose sa brojnim teškoćama i ne dobijaju potrebnu zaštitu i podršku. Poruka održane tribine mogla bi da se sumira u tome da stvaranjem sigurne emotivne veze sa detetom od najranijih dana, odnosa u kojem prepoznajemo i adekvatno odgovaramo na potrebe deteta, odnosa u kojem se dete oseća viđeno, prepoznato, uvaženo, ima osećaj da pripada i ima poverenje u odrasle koji se staraju o njemu, doprinosimo tome da dete izgrađuje zdrav i snažan osećaj lične vrednosti i integriteta što mu omogućava i zaštitu od seksualnog zlostavljanja i drugih oblika nasilja. Da bi roditelji/staratelji bili u mogućnosti da adekvatno odgovore na ovakve zahteve, potrebna im je podrška čitave zajednice, a posebno je istaknuto da je, u skladu sa međunarodnim standardima i domaćim propisima,  prevenstvena odogovornost i obaveza donosioca odluka i kreatora politika u stvaranju uslova i obezbeđivanja mogućnosti u pravcu izgradnje sigurnog i ravnopravnog prostora za sve građane i građanke.

Ovogodišnji Festival mentalnog zdravlja nosio je slogan „Gradimo siguran prostor za mentalno i seksualno zdravlje“ i imao je za cilj da podigne svest o uticaju seksualnog zdravlja na mentalno zdravlje, kao i da ukaže na to da svi kao članice i članovi društva imamo značajnu ulogu i odgovornost u izgradnji sigurnog i prihvatajućeg prostora u zajednici. 

Tokom deset dana trajanja Festivala održane su brojne radionice, interaktivna predavanja, filmske projekcije, izložbe, konkursi, ulične akcije kojima su pokrenute i obrađene teme u vezi sa rodnom ravnopravnošću, prevencijom seksualnog zlostavljanja, uticajem društvenih mreža na seksualno ponašanje, kao i sa pravnom regulativom u ovim oblastima. Na poziv Instituta za javno zdravlje Vojvodine koji je inicijator i glavni organizator Festivala, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman ove godine imao je aktivnu ulogu u organizaciji ovog značajnog događaja.

SEOSKE ŽENE – POKRETAČICE LOKALNOG RAZVOJA

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), organizovao je danas u Novom Sadu konferenciju povodom Međunarodnog dana žena na selu “Seoske žene – pokretačice lokalnog razvoja“.

U uvodnom delu prisutnima su se obratili pokrajinski zaštitnik građana – ombdusman prof. dr Zoran Pavlović, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i Milana Rikanović, šefica kancelarije UN WOMEN u Srbiji. Rad konferencije odvijao se u okviru dva panela – u prvom panelu učestvovale su predsednice ženskih udruženja - Mirjana Hemun iz udruženja žena Banstolka, Mira Kovačev iz Staparske ruže, Malina Stanojević iz udruženja Sačuvajmo selo, Marija Večanski iz Banatskog jagnjeta i Vukosava Tešanović iz Mitrovačke dobre bašte. One su, iz perspektive žena sa sela i članica seoskih ženskih udruženja, govorile o značaju i doprinosu udruženja ali i o izazovima sa kojima se suočavaju i održivosti udruženja. U drugom panelu učestvovali/le su predstavnici/ce institucija  - Slavoljub Arsenijević, v.d. podsekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam, Ljiljana Petrović, pomoćnica pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Jasmina Miljković, šefica Upravljačkog tela i načelnica Odeljenja za upravljanje IPARD programom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Stanislava Malić Gostović, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova, Saša Bilinović, v.d. načelnika Gradske uprave za privredu Novi Sad i Radoslava Aralica iz Zrenjaninskog edukativnog centra.

Konferencija je organizovana radi davanja podrške poboljšanju položaja seoskih žena kroz unapređenje okvira i mehanizama za ekonomsko osnaživanje. Na konferenciji se govorilo o temama poput doprinosa udruženja seoskih žena razvoju lokalne ekonomije, izazovima sa kojima se suočavaju u radu i finansiranju, ali i održivosti udruženja i merama za dugoročnu podršku njihovim aktivnostima. Cilj konferencije bio je da se kroz razmenu prakse i iskustava predstavnika/ca institucija i udruženja seoskih žena sagledaju mogućnosti za unapređenje njihovog položaja i utvrde moguće akcije.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman prof. dr Zoran Pavlović, zamenik za prava deteta Milan Dakić i savetnice Svetlana Nešić Bajgo i Marija Miladinović posetili su danas Školu za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ u Novom Sadu, gde su sa direktorkom Škole Violetom Strahinjević i sekretarkom Jelenom Prentović razgovarali o uslovima i oklnostima obrazovanja, rada i boravka u ovoj ustanovi. Istovremeno, ovo je bila prilika za identifikaciju postojećih problema i razmatranje eventualnih mogućnosti za pružanje pravovremene podrške deci i odraslima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i unapređenje zaštite njihovih ljudskih i dečijih prava.

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ sa domom učenika jedinstvena je u regionu, pre svega u pogledu usluga koje pruža s ciljem obrazovanja i vaspitanja dece i odraslih sa svim vrstama smetnji u razvoju, tokom čitavog njihovog života. Ovo podrazumeva brojne savremene i inovativne programe i aktivnosti koji su usmereni ka ispunjenju individualnih potreba svakog pojedinačnog učenika i korisnika usluga obrazovanja, socijalne i zdravstvene zaštite, a koje ustanova obezbeđuje.  Omogućavanje kućne nastave, učenja na daljinu i programi za obrazovanje odraslih realizuju se u kontinuitetu i samo su neki od vidova podrške i korisnicima usluga, ali i njihovim porodicama, s ciljem osposobljavanja i osnaživanja za uključivanje u okruženje.

Prema rečima direktorke i sekretarke Škole, posledice i uticaj pandemije virusa korona, uključujući brze, neočekivane i intenzivne promene u  svakodnevnom životu, osetnije su za pojedince i porodice iz ranjivih grupa, uključujući porodice sa članovima koji imaju smetnje u razvoju ili invaliditet. Zaposleni u ovoj ustanovi su samostalno ili u kolektivu pronalazili rešenja i stvarali učenicima novo okruženje i uslove za kontinuirano učenje  i obrazovanje, prilagođene njihovim potrebama i aktuelnoj situaciji. Uz malo vremena za pripremu u neizvesnoj i do sada nepoznatoj situaciji, ovo je podrazumevalo izmene i prilagođavanje nastavnog plana i programa drugačijim okolnostima i odstupanje od uobičajenih navika, obaveza, aktivnosti. Odstupanje od svakodnevnih rutina je, posebno kod dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, uslovilo izvesno nerazumevanje situacije i burnije emocionalne reakcije.

Nedovoljna stručna podrška u zajednici, uključujući nedovoljan broj defektologa, dečijih psihijatara, pedijatara, socijalnih radnika, ličnih pratilaca, takođe su prepreka i umnogome utiču na mogućnost ostvarivanja prava na adekvatno obrazovanje, ali i na obezbeđivanje odgovarajuće socijalne i zdravstvene zaštite dece i odraslih sa smetnjama u razvoju.

Nakon održanog sastanka, zaključeno je da bi se zajedničkim delovanjem, kroz intersektorsku saradnju i angažovanje svih relevantnih aktera, moglo doprineti međusobnoj razmeni iskustava i znanja, a pre svega promenama i unapređenju kvaliteta života dece i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih prava.

Kao prvi rezultat saradnje dve institucije, do kraja godine, biće organizovan okrugli sto na na kojem će učešće uzeti zaposleni u institucijama ovog tipa, kao i drugi profesionalci iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kako bi kroz razmenu iskustva i znanja, unapredili i ujednačili  praksu, s ciljem daljeg približanja opšteprihvaćenim međunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.