Aniko Muškinja Hajnrih i Eva Vukašinović, pokrajinska ombudsmanka i zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina, razgovarale su danas sa Lukom Biankonijem, šefom političkog sektora Delegacije EU u Srbiji. U razgovoru su dotaknute teme od značaja za ostvarivanje manjinskih prava, poput funkcionisanja manjinske samouprave, srazmerne zastupljenosti pripadnika manjina u javnim službama, obrazovanju i pitanju bilingvalne nastave, kapacitetima pojedinih nacionalnih saveta i politizaciji njihovog rada. U razgovoru su pomenuti i pritisci kojima su u poslednje vreme izloženi članovi Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, a sagovornika pokrajinske ombudsmanke i zamenice za zaštitu prava nacionalnih manjina interesovao je i stav Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana prema Nacrtu akcionog plana  za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu juče je povodom obeležavanja dana Evropske organizacije studenata prava (The European Law Students’ Association (ELSA)) održano predavanje o rodnoj ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju. Predavanje su održale saradnice u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Andrijana Čović i Svetlana Nešić Bajgo.

Na najvažnija međunarodna dokumenta i domaće propise koji obezbeđuju ravnopravnost polova i politiku jednakih mogućnosti ukazala je Andrijana Čović i primerima ilustrovala na koje načine i u kojoj meri je zastupljena diskriminacija po osnovu pola u različitim oblastima života kao što je donošenje odluka na svim nivoima vlasti i pozicijama moći, nejednakost u domaćinstvu, porodičnom i pravnom statusu, obrazovanju.

U delu predavanja posvećenog obeležavanju 25. novembra Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početku svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ Svetlana Nešić Bajgo predstavila je rezultate istraživanja o praksi i postupanju institucija u rešavanju porodičnog nasilja i nasilja nad ženama koje Pokrajinski zaštitnik građana već deceniju sprovodi. Višegodišnjim praćenjem postupanja institucija u slučajevima nasilja u porodici uočena su poboljšanja. Međutim, veliku prepreku u odlučnoj borbi protiv jednog od najgrubljih oblika kršenja ljudskih prava predstavlja nedovoljno poznavanje i nedoslednost u primeni propisa kao i nedovoljna saradnja i nekoordinisano postupanje institucija.

Evropska organizacija studenata prava osnovana je u Beču 1981. godine, a danas na međunarodnom nivou okuplja više od četrdeset hiljada studenata i studentkinja. Rodna ravnopravnost je tema kojom je obeležen ovogodišnji četvrti po redu dan ELSA-e.

Institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana danas je u Skupštini AP Vojvodine bila domaćin završne konferencije u okviru projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”, a koji je tokom 2015. godine realizovan uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women).

Konferenciju je u ime Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana otvorila Danica Todorov, zamenica za ravnopravnost polova. Zahvaljujući se svim učesnicama i učesnicima projekta na dorpinosu njegovoj realizaciji, zamenica Todorov istakla je da se uloga žena i muškaraca u vanrednim situacijama razlikuje, o čemu svedoči i iskustvo iz prošlogodišnjih poplava. Žene su u takvim situacijama nevidljive, u pozadini, dok ih mediji kod nas, ali i u svetu, po pravilu predstavljaju kao žrtve, a ne kao osobe koje aktivno doprinose životu lokalne zajednice nakon katastrofa. Ovim projektom želeli smo da uključimo lokalne samouprave, kao i lokalne organizacije, naročito udruženja žena, u postupke rodno osetljive procene rizika i planiranja u cilju smanjenja uticaja elementarnih nepogoda i drugih katastrofa na lokalnu zajednicu. Jedan od ciljeva bio je i uključivanje žena u procese donošenja odluka na lokalnom nivou jer žensko znanje i iskustvo na kvalitativno drugačiji način doprinosi svim aktivnostima zajednice, uključujući i vanredne situacije i aktivnosti kojima se smanjuju rizici od katastrofa.

Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije Ivan Baras osvrnuo se na zakonodavne promene i saradnju sa lokalnim samoupravama. Preko 95 odsto katastrofa u svetu danas posledica su klimatskih promena. Više od 1,5 milijarde ljudi je u poslednjih nekoliko godina na neki način bilo pogođeno katastrofama. Uticaj katastrofa na ekonomiju i socijalnu sferu društava koje su one zadesile je izuzetno poguban, te je stoga planiranje strategija za smanjenje rizika od nastanka katastrofa, kao i saniranja njihovih posledica od izuzetnog značaja. Zbog njihovog specifičnog životnog iskustva, UN posebnu pažnju posvećuje uključivanju žena, ali i osoba sa invaliditetom i starijih osoba u procese delotvornog planiranja smanjenja rizika od katastrofa i unapređenje uslova života nakon njih. U Srbiji je Zakon o vanrednim situacijama donet 2009. godine, ali se on pokazao kao nedorečen i neadekvatan, te je stoga u toku izrada novog zakona koji će se baviti postupanjem u vanrednim situacijama i smanjenjem rizika od katastrofa, a koji je pisan uvažavajući preporuke UN u ovoj oblasti. Neke od tih preporuka odnose se na rodno osetljivo planiranje i participaciju žena i drugih ranjivih grupa u aktivnostima prevencije nastanka ili saniranja posledica vanrednih situacija.

Iskustva Pokrajinskog štaba za vanredne situacije u vezi sa prošlogodišnjim poplavama sa prisutnima je podelio komandant štaba i potpredsednik Vlade APV Miroslav Vasin, naglašavajući da je trenutna izbeglička kriza dodatno aktuelizovala kako pitanje vanrednih situacija, tako i pitanje rodne ravnopravnosti u tom kontekstu. Štab za vanredne situacije takođe nastoji da sagleda ovakve situacije sa aspekta rodne ravnopravnosti, a što se tokom prošlogodišnjih poplava pokazalo i u podacima i analizama državnih organa. U jednom momentu, kada je postojala opasnost da se reka Sava izlije u Sremskoj Mitrovici, cela bolnica u tom gradu je u roku od nekoliko sati, noću evakuisana i preseljena u Novi Sad. Na ovom primeru se videlo koliko je važno u strateške dokumente u oblasti vanrednih situacija uvrstiti i rodnu perspektivu zbog toga što preko 80 odsto osoblja u toj ustanovi čine žene. Da to nije učinjeno, ne samo da bi posledice trpeli pacijenti i osoblje bolnice, nego bi i materijalna šteta u vidu oštećenja ili uništenja opreme i objekata bila veoma velika. Prošlogodišnje poplave pokazale su i to koliko značajnu ulogu u vanrednim situacijama imaju i organizacije civilnog društva i druge grupe u zajednici koje većinom čine žene. Primer za to su ekipe Crvenog krsta i udruženja žena, naročito prilikom potpune evakuacije sremskog sela Jamena. Ni evakuacija bolnice, ni aktivnosti u Jameni ne bi bile sprovedene na tako delotvoran način da nije bilo pribranih, posvećenih, stručnih i dobro organizovanih žena, istakao je Vasin. Isto se pokazalo i kada je počela izbeglička kriza, naročito kada su velike grupe izbeglica počele da pistižu u Kanjižu, što je bila veoma rizična situacija sa rodnog aspeka, naročito po pitanju zdravlja i bezbednosti novopridošlih žena. Incidenata ili neke druge vrste ekscesnih, hitnih situacija nije bilo zahvaljujući, između ostalog, i činjenicišto je tokom planiranja aktivnosti za ove situacije u obzir uzeta i rodna perspektiva, zaključio je potpredsednik Vasin.

Saradnica u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu Andrijana Čović predstavila je aktivnosti i rezultate projekta „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa”. Jedan od osnovnih zadataka projekta bio je edukacija i uključivanje što više aktera iz lokanih zajednica u projektne aktivnosti kako bi one bile što specifičnije, a rezultati što primenjiviji u svakodnevnom životu. Najznačajnija iskustva ovog projekta su da su obaveze lokalne samouprave u sklopu reagovanja u vanrednim situacijama brojne, ali i da je potrebno obezbediti bolje institucionalne, tehničke, kadrovske i finansijske kapacitete. Žene u tom kontekstu predstavljaju značajan ljudski potencijal koji je do sada uglavnom ostajao nedovoljno iskorišćen. Fokus grupe sa predstavnicama i predstavnicama jedinica lokalne samouprave, udruženja žena i drugih grupa u lokalnoj zajednici potvrdile su da se iskustva, znanje i potrebe žena u vanrednim situacijama u potpunosti zanemaruju, čime se propušta prilika da se u situaciji kada je svaki doprinos dobrodošao iskoristi jedan značajan društveni resurs. Zapažanja učesnica i učesnika projekta, njihova iskustva, kao i podaci prikupljeni od jedinica lokalnih samouprava i preporuke za unapređenje situacije na terenu objavljeni su u posebnoj publikaciji. 

Milica Todorović, zamenica predsednika Skupštine Grada Pančeva, predstavila je aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u upravljanje rizicima u ovom gradu, a koje su proizašle iz projekta koji je bio povod današnjem okupljanju. U Pančevu je rodna perspektiva već uvrštena u strateški dokument grada koji se odnosi na vanredne situacije, a za tu namenu izdvojena su i određena sredstva u budžetu Grada. Nakon što je predstavila postupak i rezultate rodno osetljive analize stanja na teritoriji Grada Pančeva sa aspekta smanjenja rizika od katastrofa, Todorović je istakla da je, zahvaljujući ovom projektu, u Pančevu uočeno koliko organizacija rada u lokalnoj samoupravi ume da bude nepravedna prema pojedinim društvenim grupama, poput žena, starijih osoba, osoba koje žive u samačkim domaćinstvima i drugih.

„Toga najčešće nismo ni svesni dok god nam na to ne ukaže neko koga doživljavamo kao autoritet,” rekla je Todorović navodeći instituciju, odnosno zamenicu Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kao primer. 

Tokom diskusije, Olivera Jelkić, advokatkinja iz Laćarka koja vodi dva udruženja građana, naglasila je da joj je seminar u okviru ovog projekta pomogao da sistematizuje iskustva i znanja koja su u udruženju stečena tokom prošlogodišnjih poplava, kada su njegove članice i članovi uvideli koliki je značaj rodne perspektive u sprovođenju aktivnosti u zajednici u slučaju vanrednih situacija. Ivan Baras iz Sektora za vanredne situacije MUP-a istakao je činjenicu da žene čine većinu zaposlenih i u ovom sektoru jer su se, između ostalog,one pokazale pribranijima i mnogo efikasnijima kada treba sprovoditi aktivnosti u hitnim situacijama. Ovaj sektor je u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji na nekoliko jezika u službenoj upotrebi u 100.000 primeraka štampao „Porodični priručnik za ponašanje u vanrednim situacijama”, te je ovom prilikom Baras pozvao lokalne samouprave da građanke i građane upućuju na ovaj priručnik. Mira Jovanović, patronažna sestra iz Dolova, koja je u projektu učestvovala u svojstvu aktivne pojedinke iz svoje lokalne zajednice, izrazila je svoje zadovoljstvo seminarima u okviru ovog projekta jer se na njima po prvi put srela ne samo sa temama u vezi sa vanrednim situacijama, nego i u vezi sa rodnom ravnopravnošću, a naročito u vezi sa tim gde i na koji način tražiti informacije i podršku. Gordana Dostanić, odbornica u skupštini Grada Sremske Mitrovice, koja živi u Salašima Noćajskim na mačvanskoj strani teritorije ovog grada, ukazala je na formalne i administrativne prepreke sprovođenju aktivnosti u vanrednim situacijama i otežanih mogućnosti njihove realizacije zbog nejasnoća u vezi sa teritorijalnom nadležnošću odgovornih republičkih i pokrajinskih organa.

Kao osoba koja dolazi iz naučne sfere, stručna konsultantkinja na projektu„Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” dr Vesela Radović skup je zaključila konstatacijom da je razvoj sistema postupanja u vanrednim situacijama dugoročan proces u kom je iskustvo lokalnih zajednica dragoceno na putu zajedničkog učenja. U vanrednim situacijama svuda u svetu sve počinje i počiva na lokalnom nivou, te stoga i uspeh mera u ovakvim situacijama u najvećoj meri zavisi od onoga što čine lokalne zajednice, samim tim i žene, a ne samo od nadležnih organa na regionalnom i državnom nivou.

Projekat „Rodna ravnopravnost i smanjenje rizika od katastrofa” realizovan je s ciljem povećanja znanja i kapaciteta lokalnih samouprava i udruženja građana (pre svega ženskih organizacija civilnog društva i udruženja žena) za uključivanje rodne perspektive u dokumenta i programe koji se odnose na vanredne situacije i na održivi razvoj uopšte. 

Ljudi su danas više povezani, ali to ne znači da je više razumevanja. Iako živimo u modernom i, naizgled, tolerantnom društvu, diskriminacija, rasizam, nasilje, terorizam i svi ostali vidovi netolerancije nikada nisu bili veći. Međunarodni dan tolerancije trebalo bi da nas podseća da smo svi jednaki kao ljudska bića i da jedni prema drugima treba da se odnosimo sa poštovanjem, rekla je između ostalog zamenica za ravnopravnost polova Danica Todorov na okruglom stolu u Žitištu „Gradimo toleranciju, uvažavamo različitost, osudimo nasilje i mržnju” koji je organizovao zaštitnik građana ove opštine Aleksa Kuzman.

Tolerancija je mnogo više od pasivnog prihvatanja „drugih”. Ona donosi obaveze da se deluje, mora da se uči, neguje i brani kroz obrazovanje, uključivanje i stvaranje mogućnosti za sve ljude bez obzira na njihovu različitost. Ovo znači izgradnju društava zasnovanih na poštovanju ljudskih prava, gde su strah, nepoverenje i marginalizacija zamenjeni pluralizmom, učešćem i poštovanjem različitosti. Danas više nego ikada moramo težiti nenasilnim rešenjima zasnovanim na toleranciji i uzajamnom poštovanju u cilju očuvanja istorijskog i kulturnog nasleđa svih ljudi. Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi životu u zajednici u kojoj se različitosti prožimaju na takav način da izgrađuju poverenje i zajedništvo. Međunarodni dan tolerancije sve ljude sveta podseća da je poštovanje i uvažavanje razlika uslov mira, stabilnosti i napretka naroda i država. Ako želimo da živimo u skladnoj zajednici, neohodno je da poštujemo i uvažavamo ne samo one koji su nam slični, nego i one koji se od nas razlikuju po svojim idejama, stavovima, one koji su druge nacije, vere, seksualnog opredeljenja, ili koji govore drugim jezikom, rekla je između ostalog Danica Todorov.

Na okruglom stolu u Žitištu posvećenom Međunarodnom danu tolerancije i prevenciji rodno zasnovanog nasilja govorila je i predsednica Zrenjaninskog edukativnog centra Radoslava Aralica, a o aktivnostima Doma zdravlja u zaštiti žena od nasilja dr Tamara Drašković. O zaštiti osoba sa invaliditetom, posebno dece, govorila je direktorka Centra za socijalni rad Jelena Ivančević, o toleranciji u školi, Zorica Ševo, a član Opštinskog veća za sport i omladinu Milenko Milaković o toleranciji u sportu.