Juče, na Međunarodni dan tolerancije, u Bačkoj Topoli je, po treći put, organizovana konferencija lokalnih ombudsmana. Tema konferencije „Uloga ombudsmana u zaštiti prava zaposlenih” nije slučajno odabrana, jer se zaštitnici građana u svom radu suočavaju sa velikim brojem pritužbi zbog kršenja prava iz radnih odnosa. Problem je, međutim, u tome što su u zaštiti prava zaposlenih mogućnosti ombudsmana ograničene. Pa, ipak, iako povrede prava iz oblasti radnih odnosa nisu u njegovoj direktnoj nadležnosti, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, po rečima Aniko Muškinje Hajnrih, postupa i po ovim pritužbama, naročito u slučajevima kada je poslodavac organ uprave.
Pored zaštitnika građana, veliku ulogu u zaštiti prava zaposlenih mogu imati, tamo gde su organizovane, i službe pravne pomoći. Značaj ovih službi raste, što je ekonomska situacija u društvu nepovoljnija. Siromaštvo, strah, te neobaveštenost o vlastitim pravima negativno, po rečima učesnika konferencije, utiču na zaštitu prava zaposlenih. U prvom slučaju, besparica je jedan od ključnih razloga zbog kojeg se zaposleni ne odlučuju na pokretanje radnog spora, u drugom slučaju zaposleni pristaju na kršenje prava zbog straha od gubitka zaposlenja, dok u trećem slučaju efikasna zaštita izostaje, zato što zaposleni nedovoljno poznaju vlastita prava.
Rasprava u velikoj većnici Skupštine opštine Bačka Topola je pokazala da su zaštitnici građana upoznati sa problemima u ostvarivanju prava zaposlenih, te da su, uprkos ograničenim nadležnostima, spremni da njihova prava štite. Ako se u procesima tranzicije kršenje prava zaposlenih normalizuje, time što se pretvara u njen sastavni i nužni momenat, onda spremnost zaštitnika građana da prava štite treba razumeti i kao otpor tranziciji.
Po završetku konferencije, pokrajinski i lokalni zaštitnici građana prisustvovali su dodeli priznanja za toleranciju. Ove godine vredna priznanja Fondacije “Plavi Dunav” dodeljena su zaštitniku građana Srbije Saši Jankoviću, predsednici organizacije za podršku ženama sa invaliditetom „Iz kruga Vojvodina” Svjetlani Timotić i Humanitarnoj organizaciji „Caritas” iz Subotice.
Juče je u Palati Srbija u Beogradu održana konfrencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja”. Konferenciju je u organizovao Instrument EU za tehničku pomoć i razmenu informacija (TAIEX) u saradnji sa Vladom Republike Srbije.
Tokom otvaranja konferencije prisutnima su se obratili Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Republike Srbije, Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Luka Bjankoni, šef političkog sektora Delegacije EU u Republici Srbiji, Suzana Paunović, direktorka Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, kao i Vitomir Mihajlović, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine.
Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana na konferenciji predstavljala je saradnica Ankica Dragin, koja je tokom diskusije iznela iskustva institucije u vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja u lokalnim samouprava, a koja se odnose na njihovo - do sada isključivo neformalno - stručno obrazovanje i radno osposobljavanje. Ukazujući na to da su preporuke Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanau vezi sa položajem koordinatora za romska pitanja, koji su ključna karika u lancu razmene informacija, obezbeđivanja podrške i saradnje između romske zajednice sa jedne,i organa uprave, ustanova i službi sa druge strane, Dragin je apelovala na nadležne u oblasti obrazovanja da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i o tome od nadležnih organa dobiju validnu potvrdu koja će biti priznata i na tržištu rada.
„Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i odgovarajuće zanimanje koje odgovara vrsti posla koju obavljaju koordinatori za romska pitanja. Time bi se ne samo otvorio prostor za njihovo zapošljavanje, nego bi se i mladi Romi i Romkinje motivisali da nastave školovanje i da se više zalažu za svoja lična i kolektivna prava svoje zajednice,” zaključila je Dragin.
Konferencija „Sistemi podrške za unapređenje obrazovanja Roma i Romkinja” bavila se aktivističkim aspektima promovisanja obazovanja među Romima i Romkinjama, kao i međunarodnom i domaćom praksom u oblasti obrazovanja kao alata za socijalno uključivanje. Učesnice i učesnici konferencije - predstavnice i predstavnici državnih organa, obrazovnih ustanova, međunarodnih i domaćih organizacija, nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, kao i romske aktivistkinje i aktivisti iz zemlje i inostranstva - razmatrali su na koje se načine u budućnosti Romima i Romkinjama može pružiti najefikasnija, najsvrsishodnija i nediskriminišuća podrška u oblasti obrazovanja.
U svom radu Pokrajinski zaštitnik građana se redovno susreće sa pitanjima koja se tiču Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, izjavila je u utorak Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina. 
Svakom građaninu Srbije Ustavom je zajemčeno pravo na pravnu pomoć. U stvarnosti, međutim, veliki broj građana nije u mogućnosti da ostvari ovo pravo, izjavila je danas Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka. Ona je, učestvujući u raspravi o pregovaračkim poglavljima iz ugla Vojvodine – raspravu je u Novom Sadu organizovao Centar za regionalizam - upozorila da se u 17 od ukupno 45 jedinica lokalne samoprave u Vojvodini građanima pravna pomoć ne pruža ni u kom obliku, a da je u samo šest jedinica lokalne samouprave organizovana posebna služba pravne pomoći. Građanima je, prema istraživanju Pokrajinskog ombudsmana, pravna pomoć najdostupnija u obliku pravnih saveta, zatim u pisanju podnesaka, dok je broj jedinica lokalne samouprave u kojima se vrši zastupanje građana zanemarljiv. 
Tokom proteklih godina Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti „Dr Slavoljub Bakalović” u Vršcu učinila je vidne pomake ka smanjenju stigmatizacije osoba obolelih od psihijatrijskih bolesti i osoba sa mentalnim smetnjama. To je zaključak posete ovoj bolnici u okviru aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana kojima se u zdravstvenim i socijalnim ustanovama tzv. zatvorenog tipa proverava stepen primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na lišenje poslovne sposobnosti. Zamenik pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Stevan Arambašić je o ovom pitanju, kao i o uslovima pod kojima bolnica funkcioniše, razgovarao sa direktorkom dr Tatjanom Voskresenski.
Na lečenju u ovoj bolnici trenutno se nalaze 764 osobe, uključujući i lica kojima je sudskom presudom izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, a koja se nalaze u posebnom odeljenju. Značajan broj osoba na lečenju u ovoj bolnici u potpunosti je lišen poslovne sposobnosti, dok je izvesnom broju njih ona delimično vraćena. Neuropsihijatrijski tim bolnice je od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku veštačio u postupcima preispitivanja poslovne sposobnosti oko 200 lica. Zaposleni u ovoj ustanovi poštuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i redovno izveštavaju sudove o zdravstvenom stanju lica na izdržavanju obavezne mere lečenja u zdravstvnoj ustanovi. U značajnom broju slučajeva veštaci su predložili da se ova mera preinači u meru lečenja na slobodi, ali sudovi veoma retko uvažavaju ovakve predloge stručnih timova bolnice.
Uvidom u dokumentaciju, kao i razgovorom sa osobljem i osobama na lečenju, utvrđeno je da su sve pacijentkinje i pacijenti u upoznati sa svojim pravima i postupkom lečenja, uz potpuno poštovanje njihove ličnosti i dostojanstva. Prinudna hospitalizacija i sputavanje osoba u agitiranom stanju sprovodi se u sklasu sa Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i Pravilnikom o bližim uslovima za primenu fizičkog sputavanja i izolacije lica sa mentalnim smetnjama koja se nalaze na lečenju u psihijatrijskim ustanovama. Tokom posete u bolnici je bila samo jedna osoba koja je zbog svog trenutnog stanja izuzetne uznemirenosti bila privremeno fiksirana. Postupak fiksacije sproveden je uz dosledno poštovanje svih prodecura i propisa, kao i prava koja su osobama koje borave u ovim ustanovama zagarantovana.
Prostorije bolnice koriste se i za potrebe policijskog zadržavanja osoba privedenih zbog vožnje u alkoholisanom stanju, a zbog toga što policijska stanica u Vršcu nema adekvatnu prostoriju za njihovo zadržavanje. Ova okolnost predstavlja dodatno opterećenje u radu bolnice, te će stoga Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije biti preporučeno da za potrebe zadržavanja alkoholisanih lica po osnovu Zakona o bezbednosti u saobraćaju osposobi jedni prostoriju u policijskoj stanici u Vršcu.
