Представнице и представници Националног превентивног механизма за превенцију тортуре (НПМ-а) су прошлог четвртка и петка боравили у Суботици, где су посетили неколико институција којима јавност иначе нема приступа.
НПМ је механизам за заштиту и унапређење људских права у Републици Србији установљен 2011. године, а чине га представници Заштитника грађана Републике Србије, Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана и организација цивилног друштва. Као надзорно тело, НПМ постоји у приближно 70 земаља у свету ради унапређења услова живота и могућности остваривања људских права особа које бораве у институцијама, односно установама затвореног типа. Стручни тимови у оквиру НПМ-а посећују затворе, полицијске станице, психијатријске болнице, домове за старе и друге установе са циљем да се у њима предупреди појава тортуре и других сурових, нехуманих и понижавајућих казни или поступака.
Заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић, који је предводио тим НПМ-а, и заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Анико Ширкова овом приликом су са својим сарадницама, као и представницима Београдског центра за људска права, Хелсиншког одбора за људска права и Комитета правника за људска права (YUCOM-a), посетили суботички Окружни затвор, Полицијску управу, Регионални центар граничне полиције и Прихватни центар за избеглице и мигранте. У циљу унапређења остваривања и заштите људских права особа које бораве у овим институцијама, али и унапређења услова рада запослених у њима, НПМ ће о овој посети сачинити извештај о уоченим недостацима и дати препоруке како да се они отклоне.
Данас је у Новом Саду, у организацији недељника „Време” и Фондације за отворено друштво у Србији (ФОС-а), одржана конференција „Војвођански регион и добро управљање у светлу Агенде УН до 2030.” на којој је говорила заменица Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Ева Вукашиновић.
Агенда УН 2015-2030. је документ који се надовезује на Миленијумске циљеве УН 2000-2015, са том разликом да Агенда садржи и циљеве одрживог развоја до 2030. године и обавезујућа је за све чланице УН, а не само за земље у развоју. Данашња конференција бавила се циљем број 16 Агенде, а који се односи на на једнак приступ правди за све и на добро управљање и чија начела би требало да се примењују у свим гранама и на свим нивоима власти.
Конференција се бавила положајем јединог признатог региона у Србији у односу на остале делове земље. Значење појмова аутономије и регионализма разматрано је у садашњем историјском тренутку, наглашавајући важност регионализма и међурегионалне сарадње за добро управљање у држави и са посебним освртом на положај националних мањина у Војводини. На конференцији је указано и на узрочно-последичну повезаност и утицај доброг, односно лошег управљања овим процесима на социјални положај грађанки и грађана који произилази из сиромаштва, незапослености и актуелних начина производње хране.
Уз заменицу Вукашиновић, која је говорила о активностима институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана у области заштите права националних мањина, на конференцији су говорили још и Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Срђан Ђуровић из Фондације за отворено друштво, Саша Попов из новосадског Центра за регионализам и Снежана Илић из зрењанинског Центра за развој цивилног друштва. Модераторка конференције била је Јована Глигоријевић, помоћница главног уредника недељника „Време”.
Агенција Уједињених нација за развој УНДП организовала је 22. и 23. марта у Београду Конференцију под називом "Род и смањење ризика од елементарних непогода". На Конференцији су представљени и резултати пројекта Покрајинског омбудсмана “Родна равноправност и ванредне ситуације” који је подржала Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена.
Учесници ове конференције били су стручњаци из области смањења ризика од елементарних непогода из Европе и Заједнице независних држава и представници медија.
Обраћајући се присутнима, посебна саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност Бранка Драшковић рекла је да само неколико јединица локалне самоуправе у Србији има жене на челу штабова за ванредне ситуације, док их на позицији команданта штаба нема, јер оне углавном "припадају" мушкарцима. Она је нагласила да су жене развојни потенцијал друштва и да би требало да буду више укључене у креирање политика, као и управљање у ванредним ситуацијама. Елементарне непогоде погађају све категорије становништва, али оне имају различите друштвене последице на мушкарце и жене. Иако су често невидљиве, жене активно доприносе животу локалне заједнице и могу да имају одлучујућу улогу у управљању ванредним ситуацијама.
Стална координаторка Уједињених нација Ирена Војацкова Солорано указала је на то да одговор на катастрофе захтева заједнички приступ у планирању и доношењу одлука, ради јачања отпорности целе заједнице, веће ефикасности у обнови, у краћем року.
Присутнима се обратио и Амбасадор Јапана у Србији Ђуићи Такахара који је рекао да је Јапан и сам често суочен са непогодама те да су зато постоји свест о томе колико је важно да се помогне у таквим ситуацијама. Он је казао и то да је важно и потребно да се више активирају жене у процесу ванредних ситуација, као и да се превентивно делује
На конференцији су представљени и резултати пројеката неколико удружења које је подржао УНДП с циљем повећања учешћа жена у ванредним ситуацијама и јачања њихових капацитета за одговор на ванредне ситуације.
Покрајински омбудсман је током спровођења пројекта “Родна равноправност и ванредне ситуације” (уз подршку Међународне организације UN Women) на основу анализе локалних планских докумената у области ванредних ситуација закључио да је улога жена у процени ризика и планирању одговора на ванредне ситуације немерљива због њиховог знања, вештина и доприноса. Ово је рекла заменица за равноправност полова Даница Тодоров и нагласила да жене не смеју бити посматране као жртве, него као значајан људски ресурс. Због тога је локалним самоуправама на територији Војводине препоручено да приликом процене ризика и управљања ванредним ситуацијама анализирају капацитете и рањивост становништва, да укључе жене И женска удружења у обуку становништа и да међу повереницима јединица цивилне заштите омогуће њихову равноправну заступљеност.
Даница Тодоров је указала и на то да је Град Панчево у оквиру пројекта Покрајинског омбудсмана осмислио кораке за увођење родне перспективе у управљање ванредним ситуацијама. Наиме, у овом граду ће се одржавати консултативни састанци са женама у месним заједницама о систему управљања ванредним ситуацијама, као и о ризицима и рањивости у њиховој заједници. Планирано је увођење квота за учешће жена у водовима цивилне заштите, израда модела родно осетљиве евиденције реаговања, збрињавања и извештавања, родна анализа услуга ситуационог центра и организовање обука за жене о управљању ванредним ситуацијама.
Фотографија: www.rs.undp.org
„Дигод иђем, свуд ме одбију и не знам више ди да иђем. Ни да ме саслушају неће. Свит је жељан липе ричи кад дигод одеш да нешто питаш. А то је њин пос'о кад у име државе раде, јел' тако?” започела је јуче своје обраћање заменици покрајинског омбудсмана једна Таванкућанка.
Ова жена се раније већ обраћала на адресе више органа локалне самоуправе и установа настојећи да оствари нека од својих права у области социјалне и здравствене заштите. Према њеној тврдњи, ове инстанце нису учиниле све што је у њиховој надлежности, а институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана ће по њеној притужби повести поступак и утврдити да ли је у раду ових органа и установа дошло до неког пропуста. Уколико јесте, надлежнима ће бити упућена препорука или мишљење у вези са тим како да отклоне наведени пропуст и омогуће остваривање, односно обезбеде заштиту права не само ове грађанке која је поднела притужбу, него и других грађана који се убудуће буду нашли у сличној ситуацији.
Уз свакодневне проблеме који проистичу из лоше економске ситуације у друштву и њеног погубног утицаја на њихов социјални положај, грађанке и грађани Таванкута и Ђурђина јуче су од заменице Еве Вукашиновић најчешће тражили савете и у вези са остваривањем права на породичну пензију након смрти супружника, правима у области здравственог и инвалидског осигурања, као и у области радних односа.
Упркос томе што Ђурђин, а нарочито Таванкут, имају веома богат културни живот, директорке основних школа у овим местима, једнако као и у другима у којима је овог пролећа организован пријем грађана, тврде да је највећи изазов у организовању наставе константно смањивање броја деце на селу, како припадника националних мањина, тако и већинског становништва. Најчешћи разлог за то је пресељење породица са млађом децом у већа места у којима родитељи очекују да ће имати веће могућности за запошљавање и школовање деце или исељавање у иностранство.
Пријеми грађана у малим војвођанским местима биће организовани током целе године, а о сваком од њих јавност ће бити благовремено обавештена.
Посете мањим насељеним местима у Војводини и пријеми грађана организовани од стране Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана настављени су јуче у Скореновцу и Војловици. Заменица омбудсмана Ева Вукашиновић је овом приликом са председницима ових месних заједница, као и са школским педагогом у Скореновцу и директорком школе у Војловици, разговарала и о остваривању права припадника и припадница мањинских националних заједница који живе у овим местима.
По речима Нандора Шебешћена, секретара Месне заједнице Скореновац, као и њеног председника Ференца Максема, проблеми овог насеља истоветни су онима у другим сличним наељима у Војводини. Број становника стално опада услед немогућности запошљавања, односно лоше опште економске ситуације, те се током последњих десетак година број становника у селу смањио за петину, углавном због исељавања у земље западне Европе и Канаду. Заменица Вукашиновћ се у разговору са грађанкама и грађанаима уверила у то да се Месна заједница максимално труди да грађанкама и грађанима изађе у сусрет и помогне у остваривању њихових права пред органима локалне самоуправе. Упркос томе што месна заједница и матичарска служба, саобраћајна инфраструктура, као и школа, локална културно-уметничка и спортска друштва функционишу без већих потешкоћа, највећи проблем мештана представља квалитет воде и немогућност да се овај проблем дугорочно реши због тога што поступак у вези осавремењавањем постројења за прераду воде и изградњом канализационе мреже траје већ дуже време без конкретног резултата, а због сложених имовинско-правних односа у вези земљиштем на ком се ово постројење налази.
Као приградска месна заједница, Војловица се суочава са другачијим изазовима у вези са организовањем живота у овој месној заједници. По речима њеног председника Нандора Балога, као и директорке школе Ксеније Кићос Царевић, месна заједница је, између осталих, и од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину прибавила средства за изградњу мале атлетске стазе у оквиру школе. Потреба за њом постоји због тога што у Војловици, уз три КУД-а (српско, мађарско и словачко) и неколико удружења грађана, постоје и бројна спортска удружења, а мештани сматрају да је, имајући у виду социјално-демографску структуру становништва, изузетно важно да се деца од најранијег узраста опредељују за спорт као креативни начин провођења слободног времена, уместо да већину слободног времена проводе глуварећи на улици или код куће уз рачунар.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције, а о следећем пријему грађана јавност ће бити благовремено обавештена.
