Грађанке и грађани Кулпина и Гложана јуче су у седишту ових месних заједница имали прилику да разговарају са заменицом покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, да поднесу притужбу институцији или да добију правни савет у вези са остваривањем, заштитом и унапређењем својих права.
За разлику од других војвођанских села у којима је овог пролећа организован пријем грађана, у Кулпину и Гложану нема масовнијег одсељавања, односно исељавања становника у иностранство, а у месним заједницама претпостављају да је то због тога што су ова места близу других већих места, пре свега Новог Сада, где има много више могућности за запошљавање него у селима далеко од градова. Директорке основних школа у овим местима тврде да се млади који одлазе у иностранство на студије, најчешће у Словачку, углавном и враћају у ова места, односно у њихове школе како би радили као наставници.
Док се Месној заједници Кулпин, по речима њеног секретара Златка Харминца, грађани најчешће обраћају са питањима у вези са поступцима које се односе на газдинства и ослобађања од РТВ претплате, у Гложану је најактуелнији проблем грађана комасација која се, по њиховом мишљењу, не спроводи правично и на прописани начин. Обе месне заједнице имају проблема и са реализацијом, односно повраћајем средстава из месног самодорпиноса, а која су ранијих година или прикупљана на начин који су више инстанце касније оцениле непрописним, или из неког другог разлога нису реализована.
Упркос томе што се у овим месним заједницама континуирано улаже у инфраструктуру, нарочито у изградњу и одржавање водоводне и канализационе мреже, путева и школских објеката, материјална криза погађа све више грађана који се на разне начине довијају да дођу било каквих прихода.
„Трудимо се да помогнемо колико год можемо, учимо и децу да буду солидарна, али људе заболи, на пример, када виде да једни, колико год стварно сиромашни били, добију неку помоћ, а други, који исто тако спајају крај са крајем, ту помоћ не добију. Данас већ свакоме добро дође помоћ, а не знају људи ни где да је траже,” вајка се једна од саговорница.
У овим местима је у службеној употреби и словачки језик, а становништво је готово у потпуности двојезично. Док се у Кулпину настава у основној школи, упркос тенденцији опадања броја ђака у свим одељењима, одвија на српском и словачком, у Гложану, где Словаци чине већину становништва, настава се одвија само на словачком језику, али је похађају и деца других националности. Ове школе уживају велику подршку Националног савета словачке националне мањине, а гложанска је због своје особености проглашена и установом од посебног значаја.
Увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетилабиће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 15. марта уСкореновцу и Војловици.
Зборник радова „Национални савети националних мањина и култура 2", посвећен актуелним питањима везаним за положај Националних савета националних мањина у Србији, промовисан је јуче и у Градској кући у Суботици.
Једна од уредница зборника,заменица Покрајинског омбудсмана Ева Вукашиновић, изјавила је да се зборник бави културом унутар Националних савета националних мањина, као и конкретним проблемима тих заједница.
„Он се бави културом у ширем смислу, плурализмом мишљења и другим аспектима остваривања и унапређивања права Националних мањина", рекла је Вукашиновић.
О зборнику су овом приликом горовиле још и ауторке текстова др Катинка Беретка и мр снежана Илић, а Мирослав Кевежди говорио је о њему са аспекта уредника. Међу ауторима текстова сабраних у Зборнику су још и др Алпар Лошонц, др Душко Радосављевић, др Дубравка Валић Недељковић, др Свенка Савић, Зоран Таировић, мр Вероника Митро, мр Снежана Илић, Ненад Ђурђевић, Нина Јанић, Јелена Перковић и друге стручњакиње и стручњаци.
Аутори су поручили да би овај зборних требао да послужи као подстицај и увод за дебату о културним политикама, њиховим циљевима, институционалној инфраструктури и до сада постигнутим резултатима.
Домаћин промоције био је Заштитник грађана Града Суботице, а зборник је настао кроз сарадњу Завода за културу Војводине и Покрајинског омбудсмана.
Извор: www.rtv.rs
Фотографија: www.subotica.com
Овонедељна посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима била је данас у Куцури и Ловћенцу. Запослени у овим месним заједницама, као и директорке школа у њима, једногласне су у оцени да су највећи проблеми са којима се ова места суочавају немаштина услед велике незапослености, а која је последица затварања или приватизације великих предузећа у којима је већина мештана некада радила.
„Сви одоше за послом, ђеце све мање, за 10 година нико неће да остане у село. Јако тешко народ живи, вође има гладни у село,” наводе мештани Ловћенца осврћући се на ситуацију у селу након што је 2008. године у овом месту затворен Агроиндустријски комбинат „Његош”.
Директорка основне школе Оливера Раут слаже се са мештанима, оцењујући да се ни у просвети не чини довољно како би се брачни парови са децом и млади мотивисали да остану на селу. Администрација у школама је све захтевнија, а број запослених се стално смањује, па је и већина наставника растрзана између две-три школе како би имала пуну норму. То се, по њеним речима, изузетно негативно одражава на целокупни образовни систем јер се запослени у просвети тиме заправо своде на раднике који јуре за платом, а не на чланове једног васпитно-образовног колектива. Завршавајући обилазак школске зграде са заменицом покрајинког заштитника грађана - омбудсмана Евом Вукашиновић, директорка је при уласку у зборницу са жаљењем констатовала:
„Зборница нам је из времена када је у школи било скоро 600 ђака. Сада их имамо 234, па у зборници обично има тек двоје-троје наставника.”
Грађанке и грађани Куцуре често се обраћају Месној заједници у вези са комуналним проблемима, а које потом у највећем броју случајева успешно решавају јер у овом месту постоји и тзв. комунални редар. Грађани овог места који сматрају да имају неки проблем навикли су да се прво обрате Месној заједници, а потом другим инстанцама:
„И нормално је да се нама прво обраћају, ми смо овде са њима и због њих,” закључила је секретарка Месне заједнице Куцура Јелена Бесермењи.
Док су у основној школи проблеми у вези са организовањем наставе такође повезани са смањењем броја деце, нарочито оне која би наставу похађала на русинском језику, проблеми Куцурана који су се данас обратили заменици омбудсмана односили су се на поступање царинарнице у Новом Саду, повреду права на правично суђење, односно суђење у разумном року, као и на остваривање права на надокнаду коју Општина Врбас исплаћује за треће дете.
У вези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана буде посетила биће покренути поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције. Следећи пријем грађана одржаће се у четвртак, 10. марта у Кулпину и Гложану.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка и Ева Вукашиновић, заменица за заштиту права националних мањина, учествовале су данас на Округлом столу под називом „Анализа спровођења Билатералног споразума између Републике Србије и Румуније” одржаном у Новом Саду у организацији Центра за регионализам.
Учесници Округлог стола били су представници Националног савета румунске националне мањине, Јавне медијске установе Радио-телевизија Војводине, Покрајинског заштитника грађана, Заштитник грађана Новог Сада, као и представници покрајинских секретаријата и медија.
На скупу је разматран прелиминарни извештај о спровођењу споразума између влада Србије и Румуније о сарадњи у области заштите националних мањина. 
Пета и шеста овогодишња посета институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана малим војвођанским местима на територији јединица локалне самоуправе у којима нема локалног заштитника грађана биле су у Банату. Заменице покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту пава националних мањина и права детета, Ева Вукашиновић и Марија Кордић, су том приликом разговарале са десетак грађанки и грађана, као и са директором школе у Белом Блату и учитељицом у Јанковом Мосту.
„Ако се изузму социјални и економски проблеми и сиромаштво, које је исто за све, село је доста активно и има доста организација у њему,” започео је свој осврт на стање у Белом Блату председник Савета Месне заједнице Мирослав Маркуш. „Све се некако смањило, уситнило, па су и људи почели да се више окрећу себи и ономе што мисле да је само њихово. На пример, некада је у селу био један КУД, звао се 'Јединство', који је имао приходе из буџета и од грађана, а сада има три КУД-а који се сналазе како знају, свако из својих извора.”
Једнако као и у другим местима које је институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана већ посетила ове године, живот у местима попут Белог Блата и Јанковог Моста, по речима Маркуша и Виорела Бесуа, председника Савета МЗ Јанков Мост, захтева много више ангажовања појединаца јер су ресурси оскудни, а потребе велике и разнолике. Међутим, услед све интензивнијег исељавања становништва из ових места због потраге за новим и стабилнијим изворима прихода, они који остају су све инертнији и апатичнији, а све је мање и појединаца који су спремни да на себе преузму одговорност организовања живота у овим местима, чије се благостање у највећој мери везује за пословање рибњака Ечка и парка природе Царска Бара.
На питање о етничкој и верској шароликости, саговорници су јединственог става да у основи било каквих подела у овим местима леже сиромаштво и немаштина, а да се грађани поносе тиме што говоре по два или више језика јер потичу из ових места. По речима Милана Недељкова, директора О.Ш. „Братство јединство” у Белом Блату, вишејезичност и мултикултуралност су и даље препознатњиве одлике овог места у ком је раније преко 400 становника, од укупно око 1300, било запослено у рибњаку у Ечкој. Мештани су посебно поносни на тзв. Бугарску кућу у којој припадници ове националне мањине, али и сви други заинтересовани могу да уче бугарски језик и упознају културу овог народа.
Лија Петри, учитељица у Јанковом Мосту, скептична је по питању будућности наставе на румунском језику, односно бројности деце у овим разредима.
„Старија деца од локалне самоуправе добију месечну карту да путују у град у школу. То је лепо јер су јако сиромашни. Са друге стране, можда би у супротном више њих ишло у школу у селу. Родитељи не подстичу децу да факултативно иду на румунски, него их радије дају на информатику, јер не разумеју зашто је за децу корисно да као мала добро науче још један језик,” са неодобравањем закључује Петри.
Притужбе грађана у овим местима односиле су се на рад пољочуварске службе, а у вези са најездом дивљих животиња које им уништавају летину и угрожавају безбедност, као и на нереаговање комуналне полиције на притужбе због ремећења јавног реда и мира од стране угоститељских објеката. Група грађана жалила се и на поступак експропријације земљишта у сврху изградње система одбране од поплава 2006. године и неисплаћивање одштете. Међутим, решења о утврђивању пореза на имовину уредно стижу већ готово 10 година, упркос томе што нити користе ово земљиште, нити су за њега добили било какву компензацију. Грађанима чије притужбе нису у надлежности Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана заменице су дале савет у вези са тим како да поступе у вези са својим проблемом и коме да се обрате.„Старија деца од локалне самоуправе добију месечну карту да путују у град у школу. То је лепо јер су јако сиромашни. Са друге стране, можда би у супротном више њих ишло у школу у селу. Родитељи не подстичу децу да факултативно иду на румунски, него их радије дају на информатику, јер не разумеју зашто је за децу корисно да као мала добро науче још један језик,” са неодобравањем закључује Петри.
Поступци у оквиру надлежности и овлашћења институције биће покренути увези са наводима и притужбама грађана у овим и другим местима која институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсманабуде посетила. Следећи пријем грађана одржаће се у уторак, 1. марта у Куцури и Ловћенцу.
