U Kulturnom centru Zrenjanina juče je promovisan zbornik „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2”, u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine i Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana.

Zrenjaninskoj publici obratile su se autorke radova mr Snežana Ilić i Ksenija Marković i urednica zbornika Eva Vukašinović.Kao autorka rada o političkoj kulturi nacionalnih manjina u kontekstu izbora za manjinske nacionalne savete, mr Snežana Ilić govorila je o monitoringu izbora za nacionalne savetenacionalnih manjina irazlozima za relativno maluizlaznost na njih, o apstinenciji manjinskih birača i o političkoj kulturi na proteklim izborima za nacionalne savete.Ksenija Marković, autorka rada o ulozi nacionalnih saveta nacionalnih manjina u integrativnoj manjinskoj politici, u svom izlaganju se osvrnula na politkui interkulturalnosti, posledicesegregacije nacionalnih manjina, uslovekojetreba ispuniti kako bi se nacionalne manjine integrisale u društvo, kako u političkoj, tako i u drugim sferama života.

Uz pomenute radove, u zborniku senalaze i zanimljivi tekstovi o političkom predstavljanju i srazmernoj zastupljenosti nacionalnih manjina, departizaciji i transparentnosti rada nacionalnih saveta, o medijima na jezicima nacionalnih manjina, stanju službene višejezičnosti, promeni imidža Roma i Romkinja, te odgovor na pitanje da li smo u epohi posle multikulturalizma.

Govoreći sa aspekta urednice zbornika, Eva Vukašinović, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, upoznala je pristne sa idejom njegovog objavljivanja, au nameri da se pitanje kulture nacionalnih manjina i rad nacionalnih saveta sagleda sa različitih aspekata i približi zainteresovanoj javnosti, naročito u svetlu donošenja Akcionog plana za nacionalne manjine.  

„Smatram da je potrebno da zaključke izvedemo kako sa teorijskog aspekta, tako i sa aspekta prakse. Potrebno je ukazati na nedostatke određenih rešenja i dati odgovor na to kako probleme možemo rešiti,” istakla je Vukašinović.

Zrenjaninska promocija zaključena je živom raspravom pristunih, koji su u razgovoru sa autorkama radova i urednicom zbornika iznosili svoje stavove i viđenja o pitanjima manjinske politike u Srbiji.

Nakon što je zamenica pokrajinskog zaštitnik građana - ombudsmana Eva Vukašinović juče u Kupusini završila sa prijemom građanki i građana, koji su se žalili uglavnom na probleme iz oblasti radnih i porodičnih odnosa, kao i na rad komunalne i građevinske inspekcije, sekretar Mesne zajednice Atila Hodovanj ukazao je na to da su problemi građana, uslovi života u ovom mestu i dugoročni izgledi za njihovo unapređenje najčešće u vezi sa lošom ekonomskom i socijalnom situacijom u društvu. Lokalna samouprava i meštani nastoje, koliko god je to u njihovoj moći, da život u ovom voćarskom i povrtarskom selu organizuju tako da građane što više angažuju u društvenim aktivnostima u korist cele zajednice, a što u ovakvim sredinama zahteva veliku snalažljivost i svestranost.  

„Kao u stara vremena, građani i dalje kod nas dolaze 'u opštinu'. Doživljavaju nas kao autoritet jer im pružamo i usluge koje nisu u našem opisu posla. Organizujemo razna predavanja, obaveštavamo ih o konkursima koji im mogu biti zanimljivi, pomažemo im da obnove prijave gazdinstva i slično. Međutim, kako vreme ide, kod nas je sve više kao u glavi punoj loših zuba koje ne možemo sve da popravimo. Uzalud ćemo jedan popraviti, ako ubrzo zatim ne možemo i ostale,” zaključio je Hodovanj. „Pretpostavljam da ovakvi problemi muče i druga slična mesta u Vojvodini i da naši ipak nisu najveći.”

Nemogućnost zapošljavanja i ostvarivanja prihoda dovoljnih za osnovne potrebe porodice jedan je od osnovnih razloga zbog kog se stanovništvo, naročito mlađe porodice sa decom, iseljava i iz Kupusine i iz Svilojeva. Drugi razlog je infrastrukturna nepovezanost ovih mesta sa većim administrativnim centrima i otežana mogućnost školovanja dece na srednjoškolskom i višim nivoima obrazovanja. Direktori lokalnih osnovnih škola ukazuju i na to da se zbog toga poslednjih godina suočavaju sa konstantnim smanjivanjem broja đaka, ali i nastavnog osoblja. Činjenica da se u ovim školama nastava odvija na dva jezika dodatno usložnjava situaciju zbog toga što je potrebno organizovati odeljenja sa malim brojem đaka, a već sada je sasvim izvesno da će u Svilojevu za dve godine jedva biti dece u višim razredima na mađarskom jeziku, ako ih uopšte i bude. Slična je situacija i sa decom koja više razrede pohađaju na srpskom jeziku u Kupusini.

„Ovo su lepa mesta, mirna, očuvana, nisu daleko od Apatina i Sombora. Međutim, ljudi misle da će njima i njihovoj deci drugde biti bolje. Ovde je puno ljudi i otišlo još tokom devedesetih, ali ih je puno i došlo. Sada ljudi masovno idu odavde, ide sa njima i šira porodica. Čim dobiju hrvatski ili mađarski pasoš, krenu trbuhom za kruhom,” sa žaljenjem konstatuje Lidija Barać, direktorka škole u Svilojevu, pokazujući na sveže okrečenu školsku zgradu s kraja XIX veka koju danas pohađa sedamdesetak đaka. „Uz to, imamo problema i sa evidentiranjem dece koja se ispisuju iz škole zbog toga što se sa roditeljima sele u inostranstvo, ali i sa organizovanjem prevoza za učenike viših razreda na mađarskom jeziku koji zbog malog broja đaka na nastavu putuju u Kupusinu.”

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskogzaštitnikagrađana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 23. februara u Belom Blatu i Jankovom Mostu.

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović danas je posetila zavode za kulturu vojvođanskih Slovaka i vojvođanskih Rusina u Novom Sadu.

Informacije u vezi s radom, aktivnostima, iskustvima i izazovima sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini, a koje su prikupljene prvo pisanim putem, a potom dopunjene na sastancima sa direktorima ovih ustanova, omogućile su Pokrajinskom zaštitniku građana uvid u doprinos zavoda ostvarivanju i unapređenju prava nacionalnih manjina u oblasti kulture.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman na osnovu prikupljenih podataka sačiniće izveštaj o analizi rada zavoda za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini. U izveštaju će biti ukazano na segmente u radu zavoda koji se mogu unaprediti i biće upućene konkretne sugestije i predlozi o načinima rešavanja postojećih problema, ali će svakako sadržati informacije o bogatom opusu aktivnosti, projekata i programa koje ove ustanove realizuju i čime pružaju značajnu podršku očuvanju osobenosti kulture nacionalnih manjinskih zajednica koje predstavljaju.

Ovogodišnji niz prijema građanki i građana u malim vojvođankim mestima od strane institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana započet je juče u Slankamenačkim Vinogradima i Maradiku. Zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović je tom prilikom, osim sa građanima, razgovarala i sa predstavnicima mesne zajednice, odnosno zaposlenima u mesnim kancelarijama, a potom je posetila i odeljenja u lokalnim školama u kojima se nastava odvija na nekom od jezika nacionalnih manjina u službenoj upotrebi u AP Vojvodini.

„Kada se gase državne institucije, selo umire,” odgovorio je na pitanje u vezi sa funkcionisanjem organa uprave i infrastrukture u ovom mestu Paja Djarmotski, matičar i šef Mesne kancelarije u Slankamenačkim Vinogradima. Uz probleme usled udaljenosti, odnosno loše saobraćajne povezanosti sa okolnim administrativnim centrima, u mestima poput Slankamenačkih Vinograda, koje je prvobitno bilo vikend-naselje okruženo voćnjacima, teško je doći čak i do preciznih demografskih podatka. Osim što je i pošta nedavno zatvorena, usluge zdravstvene zaštite u ovom mestu, u kom je skoro dve trećine stanovništva starije od 65 godina, praktično su nedostupne. Lekar opšte prakse iz Doma zdravlja u Krčedinu, koji dežura jednom nedeljno po sat vremena, meštanima samo donosi recepte koji su unapred „poručeni” telefonom. Pregledi se obavljaju u Krčedinu i zbog toga što prostorija koja služi kao ambulanta u Slankamenačkim Vinogradima nema čak ni tekuću vodu, a poslednji tzv. bazar zdravlja u ovom mestu održan je još u avgustu 2014. godine. Treći veliki problem, čijih razmera i posledica, po mišljenju Djarmotskog, građani nisu u potpunosti svesni, predstavlja vodosnabdevanje i kontrola ispravnosti vode iz bunara i izvora iz kojih se meštani snabdevaju vodom za piće, navodnjavanje voćnjaka i preradu voća. Sa druge strane, meštani sa ponosom pričaju o godišnjoj manifestaciji Pudarski dani, jedinoj prigodi kada u selo dolazi veći broj ljudi iz drugih mesta, kao i o svojoj školi, zapravo isturenom odeljenju osnovne škole u Krčedinu, a koju na slovačkom jeziku u tri razreda pohađa ukupno šest đaka.

Meštani Maradika imaju slične probleme, iako je njihovo mesto znatno veće od Slankamenačkih Vinograda i nalazi se bliže glavnom putu, ističu članovi Saveta mesne zajednice na čelu sa njegovim predsednikom Jovicom Ratkovićem. Osim na probleme u vezi sa ostvarivanjem prava u oblasti socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, građani su se žalili na nemogućnost raspolaganja sredstvima iz mesnog samodoprinosa u skladu sa potrebama lokalne zajednice. Članovi Saveta Mesne zajednice takođe tvrde da građani nemaju mogućnost korišćenja resursa zajednice koji su svojevremeno izgrađeni iz sredstava samodoprinosa, poput maradičkog akumulacionog jezera. Uz zapuštene i neuređene atarske puteve, građani negoduju i zbog toga što nadležna inspekcija, po njihovim rečima, proizvoljno, selektivno i arbitrerno postupa u slučajevima prijava građana u vezi sa nemogućnošću navodnjavanja obradivih površina na propisani način. Po prijemu građana, zamenica Vukašinović posetila je i novootvoreno kombinovano odeljenje na mađarskom jeziku u maradičkoj osnovnoj školi. Očekuje se da će ovo odeljenje narednih godina imati sve više đaka, umesto da, kao što su to do sada bio običaj, deca nižeškolskog uzrasta koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku svakodnevno putuju u Novi Sad.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman će u okviru svojih nadležnosti i ovlašćenja pokrenuti postupke i ispitati navode građana u ovim i svim drugim mestima koja institucija bude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u sredu, 17. februara u Kupusini i Svilojevu.  

Aktivnosti Pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana koje ova institucija realizuje radi sticanja uvida u iskustva i izazove sa kojima se u radu sreću zavodi za kulturu nacionalnih manjina u AP Vojvodini nastavljene su tokom prethodne nedelje.

Zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović posetila je u petak zavode za kulturu vojvođanskih Mađara u Senti i vojvođanskih Hrvata u Subotici.

Na sastancima je bilo reči o izvorima i načinima njihovog finansiranja, saradnji zavoda sa relevantnim organima uprave i ustanovama u zemlji i inostranstvu, programima, projektima i aktivnostima ovih ustanova. Budući da je upoznavanje sa radom, iskustvima i izazovima sa kojima se zavodi za kulturu nacionalnih manjina sreću u svom radu započeto krajem prethodne godine slanjem kratkog upitnika, na sastancima sa direktorima zavoda razjašnjeni su podaci i dopunjene informacije koje je Pokrajinski zaštitnik građana prikupio na ovaj način.