У складу са овлашћењем да спроводи истраживања како би стекао увид у стање људских права, идентификовао проблеме и формулисао препоруке у циљу остваривања, заштите и унапређења људских права, Покрајински заштитник грађана-омбудсман је спровео истраживање о томе у којој мери запослени у покрајинским секретаријатима као делу покрајинске управе владају језицима националних мањина, да ли је познавање језика који су у службеној употреби у органима АПВ услов за заснивање радног односа на одређеним радним местима, као и на који начин су запослени доказивали да владају одређеним језиком.
Након сумирања резултата Покрајински омбудсман је упутио појединачне препоруке покрајинским органима управе у циљу унапређења стања у области службене употребе језика и писама националних мањина који су у равноправној службеној употреби у органима АПВ.
Истраживање можете преузети овде.
Идеје о новом закону о заšтитницима грађана, независност локалних омбудсмана, измене Закона о локалној самоуправи, као и предлог пројекта о доброј управи и људским правима, само су неке од тема о којима ће локални омбудсмани из Србије и Војводине, уз учеšће Анико Муšкиње Хајнрих, покрајинског заšтитника грађана - омбудсмана, расправљати током дводневног скупа (21 и 22. мај) на Авали.
Пре одласка на Авалу, локални омбудсмани окупили су се у сали градске опšтине Врачар, где су се упознали са условима рада градске заšтитнице грађана Зорице Рунић, која је, уз подрšку Мисије ОЕБС-а у Србији, и организовала поменути скуп.
Заменица покрајинског заштитника грађана - омбудсмана за заштиту права националних мањина Ева Вукашиновић разговарала је током протекле недеље са председницима пет националних савета националних мањина.
На састанцима су заједнички размотрена актуелна питања релевантна за сваку националну заједницу, као и начини на које њени припадници и припаднице сматрају да би институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана могла да допринесе успешнијем остваривању, унапређењу и заштити њихових личних и колективних права.
Чињеница да национални савети нису препознати у другим законима који се непосредно или посредно тичу остваривања права припадника националних мањина кључни је проблем са којим се национални савети сусрећу у свом раду. На састанцима су такође разматрана и искуства националних савета у вези са протеклим изборима за њиховенове сазиве, као и заступљеност жена у њима.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је у оквиру својих надлежности успоставио сарадњу са свим националним саветима чији припадници и припаднице живе и на територији АП Војводине и пратио њихов рад по основу Закона о националним саветима националних мањина. Детаљни подаци о вршењу овлашћења националних савета током њиховог првог мандата објављени су у истраживању институције „Четири године националних савета националних мањина”.
Скупштина Аутономне покрајине Војводине била је 11. маја покровитељ и домаћин конференције под називом: “Резолуција 1325: женско лице мира и безбедности“ којом је обележена петнаестогодишњица од усвајања прве резолуције Савета безбедности Уједињених нација која се бави улогом жена у решавању сукоба и изградњи мира, као и последицама које ратни сукоби остављају на живот жена.
Отварајући конференцију, председник Скупштине Аутономне покрајине Војводине Иштван Пастор рекао је да се војвођанска Скупштина увек залагала за изградњу друштва једнаких могућности и да подршку конференцији види као потврду наставка таквог залагања. Управо је Скупштина 2004. године донела Покрајинску скупштинску одлуку о равноправности полова, пет година пре него што је донетЗакон о равноправности полова, рекао је председник покрајинског парламента. Природно је да Скупштина АП Војводине обележава петнаестогодишњицу од усвајања Резолуције 1325 зато што је 2008. године донела Одлуку о Стратегији за заштиту од насиља у породици и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2008. до 2012. године, а прошле године и Одлуку о Програму за заштиту жена од насиља у породици и у партнерским односима и других облика родно заснованог насиља у АП Војводини за период од 2015. до 2019. године, казао је између осталог председник Пастор.
Председница Одбора за равноправност полова и координаторка Женске парламентарне мреже у Скупштини АП Војводине Стојанка Лекић указала је на важност да јавност буде упозната са значајем како саме Резолуције 1325, тако и са Националним акционим планом за њену примену. За унапређење улоге жена и укључивање родне перспективе у све области, па и у области безбедности, потребно је да жене, посебно у локалним самоуправама буду упознате са суштином наведених докумената и да знају шта могу да ураде“, казала је између осталог Стојанка Лекић. На конференцији је говорила и Марија Обрадовић, председница Одбора за одбрану и унутрашње послове Народне скупштине и Комисије за праћење спровођења НАП-а за примену Резолуције 1325 у Републици Србији. Представила је улогу Парламента и Комисије у спровпђењу овог документа и оценила да у оквиру надлежних радних тела до сада није довољно урађено на примени НАП-а.
Заменица Покрајинског заштитника грађана-омбудсмана за равноправност полова Даница Тодоров представила је рад и искуства омбудсмана у овој области и подсетила да су спроведене различите активности у подизању свести стручне јавности, органа управе, али и најшире јавности о безбедности жена, заштити од насиљу у породици и партнерским односима, затим о мирном решавању спорова и развијању толеранције у друштву. Покрајински омбудсман покренуо је 2005. мрежу „Живот без насиља“ у АП Војводини којаповезује различите институције и омогућује бољу сарадњу и размену информацијаса циљемделотворнијеги ефикаснијегрешавањапроблема насиља у породици и над женама.Умрежавање је унапредило поступање органа и помоћ жртвама, међусекторску сарадњу и прикупљање података, али би у будућности требало радити на јачању свести да је насиље у породици питање безбедности у заједници. Пошто је подсетила на то да су прошлогодишње катастрофалне поплаве наметнуле питање положаја и улоге жена у смањењу ризика од катастрофа, најавила је да Покрајински омбудсман ове године уз подршку Агенције Уједињених нација за оснаживање жена реализује пројекат чији је циљ да се повећају знања у локалним самоуправама и удружењима грађана, пре свега женским за укључивање родне перспективе у документа и програме који се односе на ванредне ситуације и повећање учешћа жена у процесима који се покрећу ради смањења ризика од катастрофа.
Учеснице и учесници конференције посвећене Резолуцији 1325 су путем видео поруке чули и Маријет Шурман, специјалну саветницу генералног секретара НАТО-а за програм “Жене, мир и безбедност”, а присутнима су се обратиле и Татјана Васић, саветница министра унутрашњих послова за родну равноправност која је говорила о својој и улози Мултисекторског координационог тела Владе Србије у спровођењу НАП-а за примену Резолуције 1325 и
Јованка Шарановић, директорка Института за стратегијска истраживања и саветница за родну равноправност Министра одбране која је представила искуства Министарства у спровођењу НАП-а за примену Резплуције 1325, као и Борис Варга из Центра за политику и евроатлантско партнерство који је говорио о сарадњи Србије и НАТО-а и НАП-у са становишта безбедносних изазова.
Извор: www.skupstinavojvodine.org.rs
У центру нашег деловања је грађанин. Настојимо да помогнемо грађанима, да укажемо органима на пропусте, да спречимо и отклонимо последице кршења закона. Зато је за наш рад карактеристично да се, у великом броју случајева, проблеми решавају већ у току поступка и без упућивања препорука – изјавила је јуче Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка, представљајући посланицима скупштине Војводине годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана за 2014. годину.
У свом веома кратком обраћању посланицима, покрајинска омбудсманка је истакла да незадовољни грађани, обраћајући се омбудсману, ретко кад наводе орган који је својим поступањем повредио њихова права. Грађани, по њеном мишљењу, нису ни дужни да то знају, јер је на омбудсману да процени у раду ког органа је дошло до пропуста и поступања мимо закона. По њеном мишљењу, ефикаснији рад заштитника грађана могао би се постићи новим законским решењем којим би се могућност подношења притужбе опредељивала према месту пребивалишта грађана и седишту органа, односно организационе јединице органа управе.
У расправи која је уследила након уводног излагања, посланици су износили посве дивергентне оцене о извештају. Док су једни истицали да је годишњи извештај Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана добар, јасан и детаљан, посебно истичући истраживања и део извештаја који се односи на националне мањине, други нису крили своје запрепашћење и згранутост, посебно констатацијама из уводног дела извештаја, за који је речено да је политизован и да садржи паушалне оцене и нетачне констатације. По њиховом суду, покрајински омбудсман је изашао изван оквира својих надлежности и, уместо извештаја, понудио је чист политички памфлет.
Овогодишњи извештај покрајинског омбудсмана написан је на 137. страница, а уводни и најчешће спомињан део у расправи на свега четири странице. У том, уводном делу се налази и констатација да на односе у Војводини снажно утичу чиниоци и прилике изван покрајине. У случају скупштинске расправе та је констатација, имајући у виду актуелну кампању против републичког заштитника грађана, добила своју потврду. На то је указала и покрајинска омбудсманка, када је у својој завршној речи резигнирано констатовала да напади на омбудсмане постају мода.
