Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran S. Pavlović, dobitnik je nagrade za doprinos unapređenju prava žrtava za 2018. godinu, koju svake godine dodeljuje Viktimološko društvo Srbije.

Profesoru Pavloviću nagrada je dodeljena juče, nakon svečanog otvaranja konferencije koju, deveti put zaredom, Viktimološko društvo Srbije organizuje pod nazivom „Novi i stari oblici viktimizacije: Izazovi za viktimološku teoriju i praksu.

Na konferenciji prof. dr Zoran S. Pavlović je izlagao na temu „Nametanje vaspitanja silom”.

U radu konferencije učestvuje veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka, koji se iz perspektive različitih disciplina, teorijski i praktično, bave pravima žrtava.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je Kulturnom centru Novog Sada organizovao Stručni skup: „Zdravlje, samopoštovanje i dostojanstvo deteta – Podrška deci na bolničkom lečenju“. Skup je organizovan s ciljem da se ukaže na značaj celovitog pristupa pravima i razvoju deteta i da doprinos unapređenju prava deteta na uživanje najvišeg ostvarivog standarda zdravlja kako je to propisano Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta.

Prema rečima profesora dr. Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, na osnovu iskustva Pokrajinskog zaštinika građana u oblasti prava deteta na zdravstvenu zaštitu, deca na bolničkom lečenju prepoznata su kao posebno ranjiva grupa. „Boravak u bolnici za dete može biti zastrašujuće, traumatično iskustvo, jer deca nisu samo bolesna, ona su i odvojena od svojih porodica, prijatelja i poznatog okruženja. Stoga je, radi punog ostvarivanja prava deteta i poštovanja njegovog ličnog dostojanstva, i u uslovima bolničkog lečenja, neophodno obezbediti svaki vid podrške deci i članovima njihovih porodica, međusobnoj saradnji i komunikaciji zasnovanoj na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju, učenje i izražavanje mišljenja u skladu s godinama deteta i stanjem u kojem se ono nalazi.“

Zamenik Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milan Dakić prezentovao je preliminarne rezultate istraživanja o obezbeđivanju pratnje deci na stacionarnom lečenju, ukazavši na to da se ovo pravo deteta različito ostvaruje u bolnicama u AP Vojvodini, kao i da je neujednačena praksa bolnica u pogledu obezbeđivanja mogućnosti da roditelji oba pola budu u pratnji detetu na bolničkom lečenju.

Da bi istakao značaj holističkog pristupa zaštiti, ostvarivanju i unapređenju prava deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman okupio je na skupu stručnjake iz zdravstvenog, socijalnog i obrazovnog sistema koji su iz različitih uglova govorili o aktivnostima i podršci deci na bolničkom lečenju. Na Skupu su, uz pokrajinskog ombudsmana profesora Pavlovića i zamenika Pokrajinksog ombudsmana Milana Dakića, govorili predstavnici Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine - Dr Jovanka Kolarović, načelnica Odeljenja za hematologiju, Dr Tatjana Kisić, psihološkinja i Tatjana Manojlović, vaspitačica sa Odeljenja za dečju psihologiju, socijalnu, pedagošku i preventivnu delatnost, Mirjana Kojić Pilipović, socijalna radnica Centra za socijalni rad Grada Novog Sada, Zoran Aleksić, direktor OŠ "Dragan Hercog" Beograd, Neda Piljić - predstavnica roditelja dece obolele od raka.

Učesnici Skupa više puta u toku izlaganja naglašavali su značaj aktivnosti, rada i podrške koju zdravstvenim institucijama, zaposlenima, a pre svega deci na bolničkom lečenju i njihovim roditeljima, pruža Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR). Sa željom da poseban podstrek da onima koji kao pojedinci i grupe svojim nesebičnim i požrtvovanim altruističkim radom ostalima osvetljavaju pravac kojim se krećemo zajedno, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman dodelio je priznanje u vidu Povelje za unapređenje ljudskih prava upravo Udruženju NURDOR.

Joland Korora, predsednica Upravnog odbora Udruženja NURDOR zahvalila se Pokrajinskom ombudsmanu na podršci i prepoznavanju značaja rada udruženja. Kako je navela: "Od danas Ombudsman i Nurdor su tim koji čine mala grupa ljudi, ali koji će udruženim snagama činiti velike stvari“. Tom prilikom predsednica Udruženja dodelila je dr Jovanki Kolarović Povelju o pravima dece u bolnici za doprinos u radu sa decom koja su na bolničkom lečenju.

Pokrajinski ombudsman profesor Pavlović u zaključnim zapažanjima istakao je potrebu za pružanjem podrške i zaposlenima u zdravstvenoj zaštiti, kao i unapređenja položaja zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Uz to, ukazao je na to da i deci koja pohađaju srednje škole mora biti obezbeđeno pravo na obrazovanje u okolnostima bolničkog lečenja, postavio je pitanje istinske podrške roditeljima i skrenuo pažnju na to da smo svi odgovorni za položaj i unapređenje prava deteta i da nije na organizacijama civilnog društva da rešavaju probleme, već da je neophodno da odgovorni organi i institucije kreiraju sistemska rešenja.

Veoma je važno da se u okviru obeležavanja stogodišnjice prisajedinjenja Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji posebna pažnja posveti ženama, učesnicama Velike narodne skupštine, jer su te žene svojim delovanjem počele da menjaju tradicionalni svet u čijoj javnoj sferi nije bilo prostora za žene – izjavila je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije na svečanom skupu koji je, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, danas upriličen u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine.

Skup je organizovan u okviru jubileja stogodišnjice od održavanja Velike narodne skupštine, na kojoj je doneta istorijska odluka o prisajedinjenju, a u čijem je radu učestvovalo i sedam žena – Milica Tomić, Marija Jovanović, Mara Djorđević Malagurski, Manda Sudarević, Anastazija Manojlović, Olga Stanković i Katica Rajčić.

Podsećajući učesnike prigodnog skupa da je u radu Velike narodne skupštine učestvovalo 757 delegata, Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman, je istakao da je učešće žena u radu skupštine imalo veliki simbolički značaj.

„Ako su odluke Velike narodne skupštine izraz prava na samooprdeljenje, onda realizacija tog prava nije moguća ni bez učešća žena, ni bez prava žena, u svemu jednakih sa pravima muških članova društva“.
U novonastaloj državi prava žena se, na žalost, nisu nalazila na vrhu političke agende. Nova država je, po rečima pokrajinskog ombudsmana, bila izrazito heterogena zajednica, u kojoj su, u različitim socio- kulturnim prostorima, delovali različiti pravni sistemi, koji su favorizovali prava muškaraca u odnosu na prava žena. Ako su želele da se uključe u javni i politički život žene su nailazile na otpor i brojne prepreke, ali ni u takvim uslovima potraživanja žena za jednakošću i političkim pravima nisu zamirala.

Posle Drugog svetskog rata i 28. godina nakon održavanja Velike narodne skupštine žene su izjednačene sa pravima muškaraca, što je bio ogroman korak napred, u odnosu na prethodni period. Žene su, naglasio je prof. Pavlović, ušle u skupštine, od lokalnih preko republičkih do savezne, ali ne u procentu koji je odgovarao njihovom učešću u strukturi stanovništva.

U cilju povećanja broja žena u parlamentu, posle dvehiljadite godine uvedene su kvote, privremene afirmativne mere koje su trebale da raspodelu poslaničkih mandata usmere u pravcu rodne ravnopravnosti.

„Međutim, ono što je učinjeno i što je jedan od veoma važnih rezultata borbe politička prava žena je“, po rečima Zorana Pavlovića, pokrajinskog ombudsmana, „ slamanje otpora i dekonstrukcija predrasuda koji su od politike činili sferu u kojoj su se suvereno mogli esponirati samo muškarci. Parlament sastavljen od muških i ženskih poslanika šalje poruku da su žene politički vredne isto kao i muškarci. Pored toga, prisustvo žena jača legitimitet parlamenta i njegovu osetljivost na potrebe, interese i zahteve koji dolaze iz dubine društva“.

Učesnicima skupa obratile su se i Ljubica Otić, muzejska savetnica, Biljana Šimunović Bešlin, profesorica Filozofskog fakulteta, Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacinalne manjine, Zorica Mršević, naučna savetnica i Stojanka Lekić, poslanica u Skupštini Vojvodine, koje su govorile o počecima organizovanja ženskog pokreta, pravu glasa, o ženama učesnicama Velike skupštine, kvotama, osnivanju i radu ženske parlamentarne mreže.

Priliku da se učesnicima skupa obrate imale su i Verona Adam Bokroš, prva žena predsednica Skupštine AP Vojvodine, Simonida Djurić, potomkinja Milice Tomić Miletić, kao i studentkinja Fakulteta političkih nauka Aleksandra Veljović, koja je ponudila pogled na budućnosti parlamentarnog života u Vojvodini i Srbiji.

Na skupu je predstavljena i monografska publikacija „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018.“ Ovom publikacijom Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je želeo da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine. U publikaciji je sadržan spisak svih žena koje su, od kada su izborile biračko pravo, obavljale funkciju poslanica Skupštine AP Vojvodine.

U okviru aktivnosti obilaska ustanova domskog smeštaja dece čiji je osnivač AP Vojvodina, sa ciljem uvida u stanje ljudskih prava njihovih korisnika, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman je u petak 16. novembra 2018. godine posetio Dom za decu ometenu u razvoju „Kolevka“ u Subotici. Direktor ustanove Nenad Kozomora upoznao je zamenika Pokrajinskog ombudsmana za prava deteta Milana Dakića i njegove saradnice sa radom ustanove i uslovima života korisnika.

Dom je socijalno zdravstvena ustanova koja zbrinjava decu sa smetnjama u razvoju uzrasta od 0 do 26 godina života. U Domu u ovom trenutku zbrinuta su 162 deteta, najmlađi korisnik ima godinu dana, a najstariji 19 godina. Dom pruža i uslugu Dnevnog boravka, a u njemu trenutno boravi 25 korisnika, uslugu Stacionara za majku i dete i uslugu Prihvatne stanice. Uslugom Prihvatne stanice se obezbeđuje privremen smeštaj dece u slučaju hitne potrebe, do iznalaženja trajnijeg rešenja od strane nadležnog organa starateljstva, a koristi se i za zbrinjavanje dece migranata.

U Domu se o deci brine 90 medicinskih sestara, pedijatar, dečji neuropedijatar, dečji psihijatar, fizijatar i stomatolog. Za stručni rad sa decom ometenom u razvoju postoje dva savremeno opremljena kabineta za ranu stimulaciju psihomotornog razvoja: kreativna radionica i senzorna soba. Takođe određen broj dece je uključen i u redovan sistem obrazovanja i vaspitanja.

Ovom prilikom ukazano je i na mnogobrojne projekte koji se planiraju da realizuju u cilju unapređenja života korisnika ustanove. Projekti se odnose na adaptaciju i rekonstrukciju ustanove, odnosno na proširenje kapaciteta ustanove, kao i stvaranju uslova za učenje na daljinu dece koja nisu u mogućnosti da odlaze u školu i na taj način budu uključena u obrazovno-vaspitni rad. Takođe, razgovarano je na temu smeštaja dece u male domske zajednice i o ideji palijativnog zbrinjavanja korisnika ovog doma.

Zoran S. Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman i Snežana Knežević, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za ravnopravnost polova, razgovarali su danas sa delegacijom Moldavije o iskustvima Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana u borbi protiv nasilja nad ženama, kao i o iskustvima u radu Mreže „Život bez nasilja“.

Uz podršku UN Women kancelarije, delegacija Moldavije se nalazi u višednevnoj studijskoj poseti našoj zemlji, kako bi se što potpunije obavestila o iskustvima i primerima dobre prakse koje su organizacije civilnog društva i nezavisne institucije stekle u zaštiti žena od nasilja.

Srbija je jedna od država u regionu koja je primer dobre prakse u oblasti zaštite žena od nasilja, a ugled koji je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman stekao kao koordinator Mreže „Život bez nasilja“ bio je važna preporuka članovima moldavske delegacije da se sretnu i razgovaraju sa njegovim predstavnicima.