Покрајински заштитник грађана – омбудсман, у оквиру редовних активности у области заштите права детета, јуче је заједно са Заштитником грађана Града Сомбора посетио Дом за децу и омладину "Мика Антић" у Сомбору. Циљ посете био је стицање непосредног увида у услове живота и ниво пружања услуга корисницима смештеним у овој установи социјалне заштите. То је била прилика и да заменик Покрајинског заштитника грађана за права детета Милан Дакић, заједно са сарадницама, разговара са секретаром Дома Милошем Кукуљем, запосленима, децом и младима о тренутним околностима живота и рада у Установи, њиховим свакодневним активностима, те о старосној структури корисника, нивоу задовољења њихових узрасно - развојних потреба и степену пружања подршке, као и о проблемима с којима се запослени свакодневно сусрећу у раду и о евентуалним могућностима за њихово успешно превазилажење.
Покрајински заштитник грађана почетком следеће године посетиће преостале установе за смештај деце и младих на територији Покрајине, након чега ће, сходно објективно сагледаној ситуацији, сачинити извештај и дати препоруке за унапређење стања у овој области руководећи се, пре свега, најбољим интересом детета.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман данас је у Скупштини АП Војводине по тринаести пут организовао годишњу конференцију Мреже „Живот без насиља“. Тема овогодишње Конференције била је: „Истанбулска конвенција – од закона до праксе“, будући да је Република Србија 2. јула 2018. године поднела први државни извештај о примени Истанбулске конвенције Гревио групи надлежној за праћење њене примене.
Отварајући Конференцију, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана за равноправност полова Снежана Кнежевић, истакла је да је важно што овом догађају присуствују представници и представнице свих релевантних институција, што говори о томе да смо спремни и вољни да сарађујемо и пошаљемо заједничку поруку да се насиље над женама и насиље у породици не може и не сме толерисати.
„Насиље над женама је комплексан друштвени проблем, а број жена које су преживеле насиље у породици и број жртава фемицида говори да су нам потребни шири оквир и стратешки приступ који ће се фокусирати на превенцију, заштиту, гоњење починилаца, на интегрисане политике, партнерство и, поново подвлачим – међусобну сарадњу институција која представља кључ ефикасне борбе против насиља у породици и насиља над женама.“
У првом пленарном делу Конференције, уз заменицу Кнежевић, говорили су: Биљана Степанов из Центра за подршку женама из Кикинде која је презентовала Извештај из сенке о примени Истанбулске конвенције, Јасмина Станковић, заменица тужиоца упућена у Републичко јавно тужилаштво која је говорила о усаглашавању кривичног законодавства Републике Србије с Истанбулском конвенцијом, Маја Бранковић Ђундић (УНДП) презентовала је пројекат Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији, Зорана Антонијевић (ОЕБС) презентовала је резултате најновијег регионалног истраживања о насиљу према женама у Србији, а Милорад Калат (Одсек за превенцију насиља у породици Министарства унутрашњих послова) представио је извештај о бази података МУП-а пријава насиља у породици. На Конференцији више пута је указано на проблем неадекватних и неусаглашених евиденција институција о насиљу над женама и насиљу у породици због чега није могуће на свеобухватан и квалитетан начин сагледати проблем и слику стања о овој појави у нашој земљи.
Након пленарног дела, учеснице и учесници Конференције имали су прилику да у мањим групама учествују и размењују мишљења и искуства у оквиру четири панела на теме: насиље над женама мигранткињама и избеглицама, медији о насиљу над женама, индивидуални планови заштите жртава, кривично дело прогањање и полно узнемиравање.
Мрежа „Живот без насиља“ формирана је на иницијативу Покрајинског омбудсмана 2005. године с циљем унапређења сарадње и координације свих надлежних органа и институција које се баве заштитом од насиља у породици, континуиране едукације стручњака и професионалаца запослених у овим институцијама, размене искустава и примера добре праксе.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман био је гост на свечаности обележавања 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која је одржана у Гимназији у Бечеју, у сарадњи са Канцеларијом за младе општине Бечеј.
Како је опште схватање људских права и слобода од највеће важности за пуно остварење обавезе државе да обезбеди њихово поштовање и примену, наступима ученица и ученика у свечаном програму приказано је да признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице уистину представљају темељ слободе, правде и мира у свету, као што се и наводи у уводу овог најзначајнијег међународног документа о људским правима.
У свом обраћању заменик покрајинског омбудсмана Милан Дакић указао је да Универзална декларација о људским правима представља заједнички цивилизацијски стандард на основу којег свако треба да кроз учење и васпитавање доприноси поштовању људских права и слобода. Зато је присутним ученицима посебно указао да је предуслов за остваривање других људских права претходно омогућавање права на образовање, као главног оруђа у остваривању циљева људског друштва. Изразивши уверење да искрени осећај хуманости, емпатије и солидарности, као највећих људских врлина, код деце и младих доприноси да пре свих препознају да је за истинско остварење и заштиту зајемчених људских права неопходно да људска бића једна према другима поступају у духу братства, пожелео им је срећу на даљем путу усвајања знања и откривања света, те да моћ коју ће тако стећи увек користе да чине добро другима.
Положају жена са инвалидитетом се није посвећивало много пажње, иако се оне суочавају са бројним проблемима у остваривању својих права. Изложене су дискриминацији и невидљиве су у јавном животу, сусрећу се са препрекама у образовању, здравственој и социјалној заштити. Сиромашније су и чешће незапослене од мушкараца са инвалидитетом. Честа су жртва насиља, а као сенка их прате и предрасуде у вези са њиховим родним улогама, посебно у вези са брачним и породичним односима и родитељством – истакнуто је на данашњој конференцији за медије на којој су представљени резултати истраживања „Репродуктивно здравље жена са инвалидитетом у АП Војводини“, које је Покрајински заштитник грађана – омбудсман реализовао у сарадњи и уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.
Поздрављајући присутне, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, је истакао да је тема репродуктивног здравља жена са инвалидитетом све присутнија у јавности, што је последица, како је навео, све отворенијег рада надлежних институција. „Има помака у нормативној сфери, а помаке очекујемо и у стварности. Ово истраживање је и реализовано зато да би се у стварности ти помаци и остварили, а у сфери јавне здравстене политике реализовала сва права жена са инвалидитетом, нагласио је проф. Павловић.
Истраживањем су обухваћени домови здравља, опште болнице, резиденцијалне установе, Институт за јавно здравље Војводине и Покрајински секретаријат за здравство, а добијени резултати налажу промптно деловање надлежних институција, јер су проблеми са којима се суочавају жене са инвалидитетом бројни.
На остваривања њихових права утичу, пре свега, бројне предрасуде и стереотипи, посебно оне које се односе на њихову сексуалност и могућности рађања деце. Приступачност здравствених објеката је проблематична. Информације од значаја за репродуктивно здравље жена са инвалидитетом су присутне у већем броју домова здравља, али не и у одговарајућем формату (већи испис, поједностављене верзије, итд). Посебан проблем представља заштита права на приватност, јер жене са инвалидитетом у здравствене установе долазе уз помоћ пратиоца, који стиче увид у њихове приватне податке. Поред тога, постоје и комуникацијске баријере, јер се медицинско особље не обраћа непосредно жени, него њеном пратиоцу. Присутан је недостатак протокола којима би се регулисао боравак персоналних асистената у болници док су жене са инвалидитетом на лечењу, као и обука лекара и медицинског особља о правима жена са инвалидитетом, а у вези са заштитом њиховог репродуктивног здравља.
Систем, истакнуто је на конференцији, не препознаје у довољној мери жене са инвалидитетом, па зато и нема података о прегледаним женама, о броју жена које посећују гинекологе, о порођајима и другим интервенцијама.
Проблеми који су идентификовани истраживањем умногоме одређују и начин њиховог решавања. Здравствени систем, речено је, мора омогућити препознавање жена са инвалидитетом, здравствене установе морају бити приступачне, односно морају имати најмање један тоалет намењен женама са инвалидитетом, а лекарима и медицинском особљу потребно је увести обавезу едукације о степенима, узроцима и облицима инвалидитета. Веома је важна и сарадња са женским организацијама како би се уз њихову помоћ подстакле жене да у већој мери користе превентивне прегледе. Поред тога потребно је на системски начин омогућити асистенцију женама са инвалидитетом које бораве у болници, као и тумаче за знаковни језик, како би се олакшало остваривање њихових зајемчених права.
Конференција није случајно организована на данашњи дан, јер се трећи децембар у свету обележава као Међународни дан особа са инвалидитетом, а Покрајински заштитник грађана – омбудсман овим је истраживањем желео да стекне што целовитији увид у стање репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, да скрене пажњу стручне и грађанске јавности на положај жена са инвалидитетом и проблеме са којима се суочавају.
Захваљујући се Покрајинском заштитнику грађана – омбудсману што је организовао конференцију за медије и на тај начин промовисао права жена са инвалидитетом, Жозеф Мелот, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, је истакао да ОЕБС са поносом подржава напоре омбудсмана да истражи случајеве вишеструке дискриминације и да унапреди механизме заштите жена са инвалидитетом и њиховог приступа одговарајућим службама. Господин Мелот је изразио наду да ће истраживање Покрајинског омбудсмана довести до побољшања услуга намењених женама са инвалидитетом.
Покрајински заштитник грађана – омбудсман учествовао је у раду Регионалне конференције „Националне институције за заштиту људских права на Западном Балкану у заговарању људских права и забране дискриминације“, која је одржана 29-30. новембра 2018. године у Сарајеву, у организацији Савета Европе и Институције омбудсмена за људска права Босне и Херцеговине.
На овом стручном скупу, кроз појединачна излагања о искуствима у својој свакодневној пракси, дискусију и размену мишљења о актуелним, а често и истоветним проблемима у раду, представници институција за људска права Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Турске, показале су да је изградња снажније мреже оваквих институција у региону још један значајан механизам који осигурава поштовање људских права. Поред овога, посебно је истакнута важна улога ових институција у промовисању људских права и забране дискриминације, чија ефикасност се нарочито повећава кроз сарадњу са средствима јавног информисања и организацијама цивилног друштва. Теме којима су се учесници конференције током интензивног дводневног рада бавили, односиле су се и на уравнотежен приступ и улогу институција за заштиту људских права у елиминисању говора мржње и промовисању слободе говора, сузбијању дискриминације миграната и добробити заговарачких иницијатива, а посебно је представљен материјал Савета Европе о методама борбе против дискриминације као и главни резултати овог пројекта.