Поводом почетка светске кампање „16 дана активизма против насиља према женама“ и Међународног дана борбе против насиља према женама – 25. новембра је у Скупштини АП Војводине одржано јубиларно десето годишње окупљање представника и представница институција и установа чланица мреже „Живот без насиља“ којом руководи институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, која је и покренула њено формирање.
Тема овогодишње конференције била је умрежавање као механизам за успешно решавање случајева насиља у породици. У свом уводном обраћању покрајинска омбудсманка Анико Мушкиња Хајнрих истакла је да Покрајински омбудсман кроз свакодневни рад упозорава да је насиље у породици најраспротрањенији вид кршења људских права и да институције имају обавезу да предузмају све законом предвиђене мере како би жртве насиља и особе које су преживеле насиље биле заштићене. Општа распрострањеност овог облика насиља чини га глобалном појавом која захтева свеобухватан приступ на локалном, на националном и на међународном нивоу. Смисао формирања и рада мреже „Живот без насиља“ је да помогне добровољно повезивање свих институција које се сусрећу и према закону су обавезне да раде на решавању случајева насиља са крајњим циљем да се побољша приступ проблему насиља у породици, успостави партнерство и размењују добре праксе како би се побољшао квалитет услуга које институције дају грађанима/грађанкама, рекла је, између осталог Анико Мушкиња Хајнрих.
Имајући у виду велики број примљених притужби грађана који се односе на рад енергетских субјеката који врше делатност производње и дистрибуције топлотне енергије као и на вршење комуналне делатности управљања комуналним отпадом, односно на један њен сегмент - одржавање чистоће (сакупљање и одвожење смећа) Покрајински заштитник грађана - омбудсман спровео је истраживање са циљем да се добије целовита слика о стању у јединицама локалне самоуправе у АПВ.
Након сумирања резултата два спроведена истраживања показало се да је пракса у јединицама локалне самоуправе различита и неуједначена, те да има како добрих, тако и лоших примера. Покрајински омбудсман је проценио да би размена искустава могла да буде први корак у уједначавању добре праксе и због тога је организовао јуче, у Скупштини Војводине, панел на тему Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе.
Покрајински заштитник грађана - омбудсман је на данашњој конференцији за новинаре представио извештај о истраживању ове институције под називом „Четири године националних савета националних мањина”.
Говорећи о разлозима за спровођење истраживања и значају праћења рада националних савета националних мањина покрајинска омбудсманка, Анико Мушкиња Хајнрих је истакла да се одмах након конституисања националних савета 2010. године показало да примена Закона о националним саветима националних мањина неће бити једноставна. „Ту се омбудсман нашао у улози некога од кога су, пре свега, тражени савети, мишљења, појашњења у вези са појединим одредбама овог Закона, те је због тога је Покрајински заштитник грађана одмах на почетку одлучио да провери колико јединице локалне самоуправе схватају и разумеју овај Закон, а од националних савета националних мањина су прикупљенима подаци о њиховим надлежностима“ рекла је Мушкиња Хајнрих и додала да је период након тога проведен у сталној сарадњи са јединицама локалне самоуправе и националним саветима, како би се покушао пронаћи одговор на сва постављена питања. „Због тога смо, протеком четири године, одлучили да сумирамо целокупни рад националних савета и да нашој заједници пружимо свеобухватне податке које могу да користе сви“ закључила је омбудсманка.
Ева Вукашиновић, заменица покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина, на конференцији Локални омбудсмани и толеранција, која је 14. и 15. октобра одржана у Бачкој Тополи одржала је излагање о толеранцији у прописима и у пракси.
Анализирајући прописе, Вукашиновић је нагласила да се појам толеранције највише користи у актима АП Војводине, док се на републичком нивоу он често користи у стратешким документима, а веома ретко у законима. У највећем броју случајева, појам толеранције се користи у подзаконским актима из области образовања и васпитања, што указује на жељу државе да превентивно делује на младе.
Након што су се у медијима појавили написи о томе да ће, након блокада мостова у Новом Саду прошлог петка, Градски одбор СРС од ове седмице свакодневно организовати протестне вечери у просторијама радикала на којима ће се присутни залагати за то да се Војислав Шешељ пусти на слободу и на којима ће, између осталих, говорити и Павел Домоњи, институција Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана медије и јавност обавештава о следећем:
Павел Домоњи старији који се у овом контексту помиње некадашњи је члан СПС-а и бивши покрајински секретар Извршног већа АП Војводине који је крајем деведесетих био задужен за националне мањине. Павел Домоњи који је шеф кабинета у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, а који је раније био шеф новосадске канцеларије Хелсиншког одбора, нема никакве везе са овим догађајима.
С обзиром на природу институције Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана, молимо медије да приликом извештавања о наведеним догађајима јасно наведу о којој особи је реч.
