Građanke i građani Kulpina i Gložana juče su u sedištu ovih mesnih zajednica imali priliku da razgovaraju sa zamenicom pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, da podnesu pritužbu instituciji ili da dobiju pravni savet u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i unapređenjem svojih prava.

Za razliku od drugih vojvođanskih sela u kojima je ovog proleća organizovan prijem građana, u Kulpinu i Gložanu nema masovnijeg odseljavanja, odnosno iseljavanja stanovnika u inostranstvo, a u mesnim zajednicama pretpostavljaju da je to zbog toga što su ova mesta blizu drugih većih mesta, pre svega Novog Sada, gde ima mnogo više mogućnosti za zapošljavanje nego u selima daleko od gradova. Direktorke osnovnih škola u ovim mestima tvrde da se mladi koji odlaze u inostranstvo na studije, najčešće u Slovačku, uglavnom i vraćaju u ova mesta, odnosno u njihove škole kako bi radili kao nastavnici.

Dok se Mesnoj zajednici Kulpin, po rečima njenog sekretara Zlatka Harminca, građani najčešće obraćaju sa pitanjima u vezi sa postupcima koje se odnose na gazdinstva i oslobađanja od RTV pretplate, u Gložanu je najaktuelniji problem građana komasacija koja se, po njihovom mišljenju, ne sprovodi pravično i na propisani način. Obe mesne zajednice imaju problema i sa realizacijom, odnosno povraćajem sredstava iz mesnog samodorpinosa, a koja su ranijih godina ili prikupljana na način koji su više instance kasnije ocenile nepropisnim, ili iz nekog drugog razloga nisu realizovana.

Uprkos tome što se u ovim mesnim zajednicama kontinuirano ulaže u infrastrukturu, naročito u izgradnju i održavanje vodovodne i kanalizacione mreže, puteva i školskih objekata, materijalna kriza pogađa sve više građana koji se na razne načine dovijaju da dođu bilo kakvih prihoda.

„Trudimo se da pomognemo koliko god možemo, učimo i decu da budu solidarna, ali ljude zaboli, na primer, kada vide da jedni, koliko god stvarno siromašni bili, dobiju neku pomoć, a drugi, koji isto tako spajaju kraj sa krajem, tu pomoć ne dobiju. Danas već svakome dobro dođe pomoć, a ne znaju ljudi ni gde da je traže,” vajka se jedna od sagovornica.

U ovim mestima je u službenoj upotrebi i slovački jezik, a stanovništvo je gotovo u potpunosti dvojezično. Dok se u Kulpinu nastava u osnovnoj školi, uprkos tendenciji opadanja broja đaka u svim odeljenjima, odvija na srpskom i slovačkom, u Gložanu, gde Slovaci čine većinu stanovništva, nastava se odvija samo na slovačkom jeziku, ali je pohađaju i deca drugih nacionalnosti. Ove škole uživaju veliku podršku Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, a gložanska je zbog svoje osobenosti proglašena i ustanovom od posebnog značaja.

Uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetilabiće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 15. marta uSkorenovcu i Vojlovici.

Zbornik radova „Nacionalni saveti nacionalnih manjina i kultura 2", posvećen aktuelnim pitanjima vezanim za položaj Nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, promovisan je juče i u Gradskoj kući u Subotici.

Jedna od urednica zbornika,zamenica Pokrajinskog ombudsmana Eva Vukašinović, izjavila je da se zbornik bavi kulturom unutar Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i konkretnim problemima tih zajednica.

„On se bavi kulturom u širem smislu, pluralizmom mišljenja i drugim aspektima ostvarivanja i unapređivanja prava Nacionalnih manjina", rekla je Vukašinović.

O zborniku su ovom prilikom gorovile još i autorke tekstova dr Katinka Beretka i mr snežana Ilić, a Miroslav Keveždi govorio je o njemu sa aspekta urednika. Među autorima tekstova sabranih u Zborniku su još i dr Alpar Lošonc, dr Duško Radosavljević, dr Dubravka Valić Nedeljković, dr Svenka Savić, Zoran Tairović, mr Veronika Mitro, mr Snežana Ilić, Nenad Djurđević, Nina Janić, Jelena Perković i druge stručnjakinje i stručnjaci.

Autori su poručili da bi ovaj zbornih trebao da posluži kao podsticaj i uvod za debatu o kulturnim politikama, njihovim ciljevima, institucionalnoj infrastrukturi i do sada postignutim rezultatima.

Domaćin promocije bio je Zaštitnik građana Grada Subotice, a zbornik je nastao kroz saradnju Zavoda za kulturu Vojvodine i Pokrajinskog ombudsmana.

Izvor: www.rtv.rs

Fotografija: www.subotica.com

Ovonedeljna poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana malim vojvođanskim mestima bila je danas u Kucuri i Lovćencu. Zaposleni u ovim mesnim zajednicama, kao i direktorke škola u njima, jednoglasne su u oceni da su najveći problemi sa kojima se ova mesta suočavaju nemaština usled velike nezaposlenosti, a koja je posledica zatvaranja ili privatizacije velikih preduzeća u kojima je većina meštana nekada radila.

„Svi odoše za poslom, đece sve manje, za 10 godina niko neće da ostane u selo. Jako teško narod živi, vođe ima gladni u selo,” navode meštani Lovćenca osvrćući se na situaciju u selu nakon što je 2008. godine u ovom mestu zatvoren Agroindustrijski kombinat „Njegoš”.

Direktorka osnovne škole Olivera Raut slaže se sa meštanima, ocenjujući da se ni u prosveti ne čini dovoljno kako bi se bračni parovi sa decom i mladi motivisali da ostanu na selu. Administracija u školama je sve zahtevnija, a broj zaposlenih se stalno smanjuje, pa je i većina nastavnika rastrzana između dve-tri škole kako bi imala punu normu. To se, po njenim rečima, izuzetno negativno odražava na celokupni obrazovni sistem jer se zaposleni u prosveti time zapravo svode na radnike koji jure za platom, a ne na članove jednog vaspitno-obrazovnog kolektiva. Završavajući obilazak školske zgrade sa zamenicom pokrajinkog zaštitnika građana - ombudsmana Evom Vukašinović, direktorka je pri ulasku u zbornicu sa žaljenjem konstatovala:

„Zbornica nam je iz vremena kada je u školi bilo skoro 600 đaka. Sada ih imamo 234, pa u zbornici obično ima tek dvoje-troje nastavnika.”

Građanke i građani Kucure često se obraćaju Mesnoj zajednici u vezi sa komunalnim problemima, a koje potom u najvećem broju slučajeva uspešno rešavaju jer u ovom mestu postoji i tzv. komunalni redar. Građani ovog mesta koji smatraju da imaju neki problem navikli su da se prvo obrate Mesnoj zajednici, a potom drugim instancama:

„I normalno je da se nama prvo obraćaju, mi smo ovde sa njima i zbog njih,” zaključila je sekretarka Mesne zajednice Kucura Jelena Besermenji.

Dok su u osnovnoj školi problemi u vezi sa organizovanjem nastave takođe povezani sa smanjenjem broja dece, naročito one koja bi nastavu pohađala na rusinskom jeziku, problemi Kucurana koji su se danas obratili zamenici ombudsmana odnosili su se na postupanje carinarnice u Novom Sadu, povredu prava na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku, kao i na ostvarivanje prava na nadoknadu koju Opština Vrbas isplaćuje za treće dete.

U vezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana bude posetila biće pokrenuti postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije. Sledeći prijem građana održaće se u četvrtak, 10. marta u Kulpinu i Gložanu.

Aniko Muškinja Hajnrih, pokrajinska ombudsmanka i Eva Vukašinović, zamenica za zaštitu prava nacionalnih  manjina, učestvovale su danas na Okruglom stolu pod nazivom „Analiza sprovođenja Bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Rumunije” održanom u Novom Sadu u organizaciji Centra za regionalizam.

Učesnici Okruglog stola bili su predstavnici Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine, Javne medijske ustanove Radio-televizija Vojvodine, Pokrajinskog zaštitnika građana, Zaštitnik građana Novog Sada, kao i predstavnici pokrajinskih sekretarijata i medija.

Na skupu je razmatran preliminarni izveštaj o sprovođenju sporazuma između vlada Srbije i Rumunije o saradnji u oblasti zaštite nacionalnih manjina. 

Peta i šesta ovogodišnja poseta institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana malim vojvođanskim mestima na teritoriji jedinica lokalne samouprave u kojima nema lokalnog zaštitnika građana bile su u Banatu. Zamenice pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu pava nacionalnih manjina i prava deteta, Eva Vukašinović i Marija Kordić, su tom prilikom razgovarale sa desetak građanki i građana, kao i sa direktorom škole u Belom Blatu i učiteljicom u Jankovom Mostu.

„Ako se izuzmu socijalni i ekonomski problemi i siromaštvo, koje je isto za sve, selo je dosta aktivno i ima dosta organizacija u njemu,” započeo je svoj osvrt na stanje u Belom Blatu predsednik Saveta Mesne zajednice Miroslav Markuš. „Sve se nekako smanjilo, usitnilo, pa su i ljudi počeli da se više okreću sebi i onome što misle da je samo njihovo. Na primer, nekada je u selu bio jedan KUD, zvao se 'Jedinstvo', koji je imao prihode iz budžeta i od građana, a sada ima tri KUD-a koji se snalaze kako znaju, svako iz svojih izvora.”

Jednako kao i u drugim mestima koje je institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana već posetila ove godine, život u mestima poput Belog Blata i Jankovog Mosta, po rečima Markuša i Viorela Besua, predsednika Saveta MZ Jankov Most, zahteva mnogo više angažovanja pojedinaca jer su resursi oskudni, a potrebe velike i raznolike. Međutim, usled sve intenzivnijeg iseljavanja stanovništva iz ovih mesta zbog potrage za novim i stabilnijim izvorima prihoda, oni  koji ostaju su sve inertniji i apatičniji, a sve je manje i pojedinaca koji su spremni da na sebe preuzmu odgovornost organizovanja života u ovim mestima, čije se blagostanje u najvećoj meri vezuje za poslovanje ribnjaka Ečka i parka prirode Carska Bara.

Na pitanje o etničkoj i verskoj šarolikosti, sagovornici su jedinstvenog stava da u osnovi bilo kakvih podela u ovim mestima leže siromaštvo i nemaština, a da se građani ponose time što govore po dva ili više jezika jer potiču iz ovih mesta. Po rečima Milana Nedeljkova, direktora O.Š. „Bratstvo jedinstvo” u Belom Blatu, višejezičnost i multikulturalnost su i dalje prepoznatnjive odlike ovog mesta u kom je ranije preko 400 stanovnika, od ukupno oko 1300, bilo zaposleno u ribnjaku u Ečkoj. Meštani su posebno ponosni na tzv. Bugarsku kuću u kojoj pripadnici ove nacionalne manjine, ali i svi drugi zainteresovani mogu da uče bugarski jezik i upoznaju kulturu ovog naroda.

Lija Petri, učiteljica u Jankovom Mostu, skeptična je po pitanju budućnosti nastave na rumunskom jeziku, odnosno brojnosti dece u ovim razredima.

„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Pritužbe građana u ovim mestima odnosile su se na rad poljočuvarske službe, a u vezi sa najezdom divljih životinja koje im uništavaju letinu i ugrožavaju bezbednost, kao i na nereagovanje komunalne policije na pritužbe zbog remećenja javnog reda i mira od strane ugostiteljskih objekata. Grupa građana žalila se i na postupak eksproprijacije zemljišta u svrhu izgradnje sistema odbrane od poplava 2006. godine i neisplaćivanje odštete. Međutim, rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu uredno stižu već gotovo 10 godina, uprkos tome što niti koriste ovo zemljište, niti su za njega dobili bilo kakvu kompenzaciju. Građanima čije pritužbe nisu u nadležnosti Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana zamenice su dale savet u vezi sa tim kako da postupe u vezi sa svojim problemom i kome da se obrate.„Starija deca od lokalne samouprave dobiju mesečnu kartu da putuju u grad u školu. To je lepo jer su jako siromašni. Sa druge strane, možda bi u suprotnom više njih išlo u školu u selu. Roditelji ne podstiču decu da fakultativno idu na rumunski, nego ih radije daju na informatiku, jer ne razumeju zašto je za decu korisno da kao mala dobro nauče još jedan jezik,” sa neodobravanjem zaključuje Petri.

Postupci u okviru nadležnosti i ovlašćenja institucije biće pokrenuti uvezi sa navodima i pritužbama građana u ovim i drugim mestima koja institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmanabude posetila. Sledeći prijem građana održaće se u utorak, 1. marta u Kucuri i Lovćencu.