Србији је потребна нова мањинска политика чији ће фокус бити на интеграцији, међунационалној и интеркултуралној комуникацији и сарадњи. Постојећа политика има сегрегативне учинке, води паралелном животу већине и мањина, а одговорност за то сносе и држава, и мањинске елите, које у жељи да сачувају своју моћ утичу на затварање мањина – истакнуто је на представљању Комуникационе стратегије интегративне мањинске политике коју је јуче, у Новом Саду, организовао Форум за етничке односе.
Обесхрабрује и забрињава чињеница да данас, четрнаест година након октобарских промена, говоримо о потреби да се учини искорак у области мањинске политике, уместо да је тај искорак већ учињен, нагласила је Анико Мушкиња Хајнрих, покрајинска омбудсманка.
За заштиту права особа са менталним сметњама, нарочито онима које су смештене у установе затвореног типа, најважнија је укљученост свих релевантних инстанци, нарочито системских механизама за заштиту људских права, у поступке остваривања њихових права. У својим уводним излагањима приликом отварања округлог стола „Улога Националног механизма за превенцију тортуре у спречавању тортуре, нехуманог и нечовечног поступања према лицима са менталним сметњама” заменик заштитника грађана Републике Србије Милош Јанковић и заменик покрајинског заштитника грађана - омбудсмана Стеван Арамбашић сложили су се да се током протекле четири године однос институција и установа које се баве особама са менталним сметњама и Националног превентивног механизма (НПМ-а) развио од почетног антагонизма до сарадње будући да имају заједнички циљ.
Данашњи скуп у Новом Саду окупио је представнике и представнице специјалних психијатријских болница, одељења психијатрије у општим болницама, служби хитне помоћи, министарстава здравља и унутрашњих послова, као и институција и организација НПМ-а који врше надзор у установама за збрињавање и смештај особама са менталним сметњама. По речима Наташе Новаковић, руководитељице програма за људска права и кривичноправни систем Мисије ОЕБС у Србији, овакви скупови значајни су и због тога што лишавање пословне способности особа са менталним сметњама у ванпарничном поступку може практично довести и до тога да та особа изгуби све. „Уколико је та особа уз то још и лишена слободе, то је као да је избрисана са лица земље,“ закључила је Новаковић.
Школа је најбоље место за учење о сопственој и другим културама, о људским правима и дискриминацији, јер ученицима пружа могућност да се уче интеркултуралној комуникацији, да стичу и развијају интеркултуралне вештине, истакнуто је на округлом столу „Живети интеркултуралност, подучавати и учити на примеру пројекта Мултипликација – живети толерантно“, чијом је организацијом Грађански фонд Панонија окончао вишегодишњи рад на пројекту „Мултипликација – живети толерантно“.
Анкица Драгин, саветница за односе са јавношћу Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана, упознала је учеснике округлог стола са резултатима истраживања „Војвођански ученици о дискриминацији“, којим су обухваћени ученици завршних разреда у 12 средњих школа на територији Војводине.
Студенти и студенткиње треће године Правног факултета Универзитета у Новом Саду данас су, по другу годину заредом, отпочели са реализацијом практичне наставе у Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману.
Практичну наставу у оквиру предмета Управно право у Покрајинском омбудсману овог семестра похађа десеторо студената са циљем да се упозна са надлежностима и делокругом рада институције, као и правним оквиром њеног поступања. Током једноседмичне праксе студенти ће имати прилику да се упознају и са поступком по притужбама грађана и грађанки, да присуствују раду стручне службе са странкама и да за потребе студија анализирају одабране случајеве, односно предмете по којима је Покрајински омбудсман поступао.
Анико Мушкиња Хајнрих, покрајински заштитник грађана – омбудсман, известила је у петак чланове Удружења локалних омбудсмана Србије (УЛОС) о раду округлог стола на тему „Проблеми у вршењу комуналних услуга у јединицама локалне самоуправе“, који је у другој половини новембра, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у Новом Саду организовао Покрајински заштитник грађана - омбудсман. Поред ње, извештаје су поднели и Златко Маросиук и Весна Гојковић о учешћу локалних заштитника грађана у пројекту „Омбудсман као медијатор“, и Марко Томашевић о делу Нацрта закона о изменама и допунама Закона о локалној самоуправи, који се односи на одредбе којима се регулише положај локалног заштитника грађана.
Радна група за израду нацрта прихватила је предлоге УЛОС-а да се у члану 97 речи „заштитник грађана“ замене речима „локални омбудсман“, а после речи „до“ додају речи „независно и самостално“, тако да ће, уколико републичка влада и посланици у Народној скупштини усвоје поменуте предлоге, први став члана 97 гласити: „У јединици локалне самоуправе може се установити локални омбудсман који је овлашћен да независно и самостално контролише поштовање права грађана, утврђује повреде учињене актима, радњама или нечињењем органа управе и јавних служби, ако се ради о повреди прописа и општих аката јединице локалне самоуправе.”
