U petak, 23. avgusta, uspešno je završena trodnevna Škola ljudskih prava koju je u Vršcu organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman. Među polaznicima/cama ove, druge po redu letnje škole, najviše je bilo studenata i studentkinja društvenih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Tema ovogodišnje Škole ljudskih prava bila je zaštita od diskriminacije, a polaznici/ce su slušali predavanja o pojmu i oblicima diskriminacije, ulozi nezavisnih i ustavno-sudskih institucija u zaštiti od diskriminacije, nediskriminativnim politikama u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, dece i roda, kao i o zločinu iz mržnje.

Školu su otvorili pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović i viši savetnik za ljudska prava i diskriminaciju pri Misiji OEBS-a u Srbiji, Džejms Stokstil. Kako je istakao pokrajinski ombudsman, tema diskriminacije je uvek aktuelna, jer otpor ovoj praksi pretvara koncept ljudskih prava u živ i dinamičan koncept. Prof. dr Pavlović izrazio je nadu da će nakon završetka Škole polaznici/ce dati svoj doprinos u realizaciji stvaranja boljeg sveta, kao ambasadori Pokrajinskog ombudsmana.

„Ideja da se održi škola ljudskih prava je velika stvar za Srbiju, a posebno Vojvodinu, zbog kulturne različitosti koja je karakteristična za nju. Tolerancija nam nije data, nego se o njoj mora govoriti i ona se mora učiti, pa je zato neformalno obrazovanje, u koje spada i ova škola, važno, jer nam pomaže u borbi protiv diskriminacije“, istakao je predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji Džejms Stokstil.

Nakon otvaranja škole polaznici/ce su bili u prilici da slušaju predavanje poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koja je pričala o ulozi institucije Poverenika u zaštiti od diskriminacije. Poverenica je predstavila i nekoliko tipičnih primera iz prakse Poverenika, kao i specifične probleme sa kojima se susreću građani i građanke koji pripadaju najčešće diskriminisanim društvenim grupama.

Nakon predavanja poverenice, savetnica u Pokrajinskom zaštitniku građana – ombudsmanu Svetlana Nešić Bajgo održala je radionicu o diskriminaciji, predrasudama i stereotipima, u kojoj su polaznici participirali u radu po grupama, čiji je cilj bio povezivanje učesnika/ca kroz sličnosti i razlike između i unutar grupa.

Predavanjem pokrajinskog ombudsmana prof. Pavlovića na temu „Diskriminacija: jesmo li posmatrači ili učesnici?“ započeo je drugi dan Škole. Prof. dr Pavlović govorio je o antidiskriminativnoj politici, njenim zadacima i instrumentima, kao i o ulozi Pokrajinskog ombudsmana u zaštiti od diskriminacije.

Teme predavanja prof. dr Tibora Varadija, akademika SANU i predavača na više uglednih američkih univerziteta (Kornel, Berkli...) su bile nediskriminativne politike u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina. Sledila su, zatim, izlaganja dr Zorice Mršević, naučne savetnice u Institutu društvenih nauka, i mr Svetlane Janković, ekpertkinje za rod i bezbednost. Potpukovnica u penziji Mr Svetlana Janković, je polaznike/ce upoznala sa svojim iskustvom žene – jedne od retkih žena sa ovim činom - na službi u Vojsci Srbije, dok je dr Mršević govorila o nediskriminativnoj politici u oblasti roda.

Poslednje predavanje drugog dana bilo je posvećeno diskriminaciji dece i nediskriminacionim politikama u oblasti prava deteta, o čemu je izvrsno govorio zamenik Pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava deteta Milan Dakić. Drugi dan završen je interesantnom radionicom koju je održala Milena Stošić, specijalna predstavnica za omladinu i bezbednost u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Trećeg dana Škole polaznici/ce su bili u prilici da upotpune svoje znanje o nasilju motivisanom predrasudama – zločinima iz mržnje, o čemu je govorila savetnica u Misiji OEBS-a u Srbiji Jelena Jokanović, koja je između ostalog istakla i da zločini iz mržnje ugrožavaju i opštu bezbednost, zato što imaju sposobnost da generišu nasilje, pa je, stoga, potrebno da se posebno i dodatno kažnjavaju.

Program Škole završen je predavanjem sudije Ustavnog suda prof. dr Tamaša Korheca, koji je izlagao na temu „Sudska i ustavno pravna zaštita od diskriminacije“. On je svoje izlaganje ilustrovao i nekim primerima iz prakse Ustavnog suda.

Školu je svojim obraćanjem zatvorio Džozef Melot, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji, koji je, zajedno sa pokrajinskim ombudsmanom, polaznicima/cama uručio sertifikate, čime je i zvanično završena ovogodišnja Škola ljudskih prava.

Škola ljudskih prava je organizovana zahvaljujući razumevanju i podršci Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Misija OEBS u Srbiji.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman učestvovao je danas u radu okruglog stola povodom realizacije projekta - Opšti komentari 6 i 7 Komiteta UN za prava osoba  sa invaliditetom - konsultacije sa organizacijama osoba sa invaliditetom kao  preduslov ravnopravnog učešća ovih osoba u društvu, koji u okviru konkursa “Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbiji za 2019. godinu”  sprovodi Nacionalna organizacija osoba s invaliditetom Srbije (NOOIS), uz  finansijsku podršku Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Učesnicima okruglog stola u Novom Sadu, koji je okupio predstavnike gradskih i  pokrajinskih organizacija osoba s invaliditetom, predstavnike institucija i  nezavisnih državnih tela, predstavljeni su i rezultati analize o sprovođenju  preporuka Komiteta UN koju je NOOIS uradio tokom 2018. godine uz podršku  Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Pokrajinski zaštitnik građana prof. dr Zoran Pavlović je u svom obraćanju  prisutnima ukazao na činjenicu da je poštovanje prava osoba sa invaliditetom od  suštinskog značaja za poboljšanje njihovog položaja u društvu. Osobe s  invaliditetom su posebno osetljiva grupa i suočavaju se sa mnogobrojnim problemima  u svakodnevnom životu, uključujući socijalnu nevidljivost i izolaciju,  nepristupačnost, kako organa državne uprave, tako i kulturnih, zdravstvenih i  institucija socijalne zaštite, zatim teškoće u ostvarivanju prava na materijalnu  podršku, ali i neinformisanost samih osoba o svojim pravima i načinima njihovog ostvarivanja. 

Ombudsman je i ovom prilikom istakao važnost planiranja i pružanja adekvatne intersektorske podrške osobama s invaliditetom, kako u pogledu omogućavanja  njihovog njihovog punog učešća u svim sferama života, tako i s ciljem poštovanja i  unapređenja prava propisanih Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom.

Ekspanzivni razvoj reproduktivne medicine omogućio je velikom broju parova da postanu roditelji, ali je otvorio pitanja ljudskih prava, kao i  pravna i etička pitanja. Interes koji u javnosti postoji za institut surogat materinstva sasvim je opravdan. Ako taj institut u narednom periodu bude legalizovan, mi ćemo morati da menjamo naše ustaljene obrasce poimanja sveta, naše razumevanje roditeljstva, materinstva, očinstva i identiteta, izjavio je juče prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman. On je, otvarajući stručni skup pod nazivom  „Surogat  materinstvo – pro et contra“, poručio da promene pred kojima se nalazimo zahtevaju od nas da se prema njima odredimo – i moralno, i pravno, i kulturno.  U slučaju surogat materinstva to znači odgovor na pitanje da li će ono i dalje biti zabranjeno, kao što je to sada slučaj ili će, u slučaju prihvatanja ovakvog nacrta Građanskog zakonika, biti legalizovano.

Na skupu koji je održan u Novom Sadu i koji je privukao veliki broj učesnika, što samo govori da u javnosti postoji veliko interesovanje za ovu temu, izneti su argumenti za i protiv surogat materinstva.

U svom izlaganju  prof. dr  Gordana Kovaček Stanić, profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, učesnike skupa je upoznala sa pojmom surogat materinstva, oblicima surogat materinstva (potpuna i nepotpuna,  altruistična i komercijalna, te srodnička, prijateljska i surogacija kada između surogat i nameravane majke ne postoji nikakva veza), prednostima i nedostacima svakog od tih oblika, interesantnim primerima, kao i komparativnom perspektivom i uvidom u zakonodavstva koja dozvoljavaju, odnosno ne dozvoljavaju surogat materinstvo.

Da li će se u Srbiji uvesti surogat materinstvo to, po rečima profesorke Kovaček Stanić, zavisi od interesa koje želimo da zaštitimo. Interes neplodnog para je da se ostvare kao roditelji, interes surogat majke je altruistički ili komercijalni, a interes deteta je da bude rođeno.

Zagovornici smatraju da surogacija treba da bude dozvoljena, jer svaka zabrana gura one koji žele decu izvan granice zemlje, u ilegalnu sivu zonu, u ruke nesavesnih medicinskih radnika i kriminala. Po rečima dr Zorice Mršević, naučne savetnice u Institutu društvenih nauka u Beogradu, gde god postoji potražnja za određenom vrstom usluga, a nju nije moguće zadovoljiti na legalan način, tu će stvoriti crno tržište koje će tu potražnju zadovoljavati na ilegalan način.  Zabrana stvara plodan ambijent za razne vrste ucena i zloupotreba, eksploatacije, trgovine telima, matericama, decom, za bogaćenje jednih i siromašenje drugih. Ljudi koji žele decu ne zalužuju, naglasila je dr Mršević, da zbog želje za potomstvom budu kriminalizovani i eliminisani iz kruga poštenih građana. U Srbiji rađanje za drugog mora biti dozvoljeno, kao što je to slučaj i Rusiji, Ukrajini, Estoniji, Grčkoj, Slovačkoj, Poljskoj i nekim drugim zemljama.  Surogat materinstvo je vid solidarnosti među ženama i niko, poručila je dr Zorica Mršević, ne može sebi dati za pravo da drugome zabrani da bude roditelj, ako je razvojem bio-medicine omogućeno izlečenje neplodnosti.

U surogaciji i iznajmljivanju uterusa nema, po rečima prof. dr Jovana Babića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, ničeg nemoralnog; nemoralna je donacija genetskog materijala, zato što omogućuje manipulaciju. Profesor Babić smatra da nije moguće da dete može  ima dve majke i da majkom deteta treba smatrati ženu koja je donirala jajnu ćeliju.

Protivnici surogacije smatraju da će lagalizacijom surogat materinstvo biti kompromitovano raznim  zloupotrebama i da će time građanima i građankama biti naneta velika šteta. Po rečima Vanje Macanović, advokatkinje i koordinatorke u Autonomnom ženskom centru, u surogat materinstvu svoj interes će naći razne agencije, ginekološke klinike, nasilni muževi, makroi... Surogacija je veliki biznis i to je industrija u kojoj ima najmanje altruizma. U Srbiji, smatra Macanović, surogat majke će biti najsiromašnije žene i preti opasnost da se pretvorimo u raj surogacije i u veliku fabriku beba. Macanović je postavila pitanje kakav je to ugovor koji će se sklapati između nameravanih roditelja i surogat majke? Šta je predmet tog ugovora? Šta će se zakupljivati, poklanjati ili prodavati? Šta je tu i kakav je tu interes države i kolika je cena tog interesa? Na pitanje da li postoji pravo na roditeljstvo, njen odgovor je bio da – Ne postoji!

U Srbiji je zabranjena surogacija i tom zabranom država je, po rečima dr Miše Djurkovića, direktora Instituta za evropske studije,  iskazala svoj stav prema surogaciji. Legalizacijom, surogat materinstvo će postati posao na kome se zarađuje. Pored toga, legalizacijom će se otvoriti vrata raznim zloupotrebama, a nečiji će životi, imajući u vidu ogromne socijalne razlike, biti pretvoreni u pakao.  Dr Djurković je podsetio da javnost nije na  korektan način upoznata sa surogat materinstvom i postavio pitanje: Zašto se u ovoj zemlji uporno nastoji regulisati materija koja je već regulisana?

U svakodnevnoj ginekološkoj praksi kandidati za surogaciju su, po rečima prof. dr Aleksandre Trninić Pjević, žene sa materičnim problemima, zatim žene koje boluju od ozbiljnih i po život opasnih oboljenja (bolesti srca i bubrega), hroničnih bolesti koje zahtevaju terapiju imunosupresivima, kao i žene u čijim se slučajevima metode vantelesne oplodnje nisu pokazale kao  uspešne. Kada se svi ovi podaci pretvore u brojke u Srbiji, po rečima Trninić Pjević, oko 30 žena ima čist medicinski razlog za surogaciju, što znači da je postoje sasvim realne, medicinski indikovane potrebe za surogat majkom.

Postoji, takođe, i potreba za otvorenom komunikacijom na raznim nivoima, kao i između zagovornika i protivnika surogacije. Problem, po rečima Svetlane Janković, ekspertkinje za rod i bezbednost, nije toliko u donošenju zakona kojim bi se legalizovala surogacija, koliko u primeni tog zakona, pošto živimo u društvu u kome se zakoni neprestano izigravaju. 

U radu skupa je učestvovao i prof. dr Stamenko Šušak, kardiohirurg iz Klinike za kardiovaskularnu hirugiju iz Sremske Kamenice.  On je izjavio  da će surogat materinstvo pre ili kasnije biti legalizovano i u Srbiji i postavio važno pitanje: Da li smemo sve što možemo?

Da li će institut surogat materinstva biti legalizovan ili ne, o tome, po prečima prof. dr Pavlovića, treba da odluče donosioci političkih odluka. Ma kakvu odluku da donesu, oni neće moći da ignorišu argumente koji su se čuli i na skupu koji je juče, u organizaciji Pokrajinskog ombudsmana, održan u Novom Sadu.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombudmsan učestvovao je na ovogodišnjem ЕXIТ festivalu u okviru ОPENS State of ЕXIТ zone.

Učešće na ЕXIТ festivalu bila je prilika da Ombudsman neposrednije komunicira sa mladima, informiše ih o ljudskim pravima, a istovremeno i da stekne uvid u potrebe, interesovanja i probleme mladih danas.

Na štandu Pokrajinskog zaštitnika građana tokom četiri dana festivala posetioci su imali priliku da iskažu svoje mišljenje o instituciji ombudsmana i o ljudskim pravima, kao i da popune upitnik čija sadržina obuhvata pitanja u vezi s tim kako mladi vide aktuelne probleme u vezi s ljudskim pravima u zemlji u kojoj žive i globalno u svetu i kako ovi problemi utiču na migracije mladih. Pokrajinski ombudsman očekuje da će na osnovu dobijenih rezultata steći više uvida u potrebe mladih u Srbiji i njihovim specifičnostima u odnosu na mlade iz drugih zemalja Evrope i Sveta, na osnovu kojih će kreirati smernice i plan za podršku i dalju saradnju sa organizacijama mladih i za mlade.

Posvećenost unapređenju položaja dece i mladih i efikasnoj zaštiti njihovih prava Pokrajinski ombudsman iskazao je u proteklom periodu zaključivanjem sporazuma o saradnji sa više omladinskih organizacija sa teritorije AP Vojvodine, kao i organizovanjem zajedničkih aktivnosti sa pojedinim omladinskim organizacijama.