Povodom početka svetske kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama“ i Međunarodnog dana borbe protiv nasilja prema ženama – 25. novembra je u Skupštini AP Vojvodine održano jubilarno deseto godišnje okupljanje predstavnika i predstavnica institucija i ustanova članica mreže „Život bez nasilja“ kojom rukovodi institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, koja je i pokrenula njeno formiranje.
Tema ovogodišnje konferencije bila je umrežavanje kao mehanizam za uspešno rešavanje slučajeva nasilja u porodici. U svom uvodnom obraćanju pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih istakla je da Pokrajinski ombudsman kroz svakodnevni rad upozorava da je nasilje u porodici najrasprotranjeniji vid kršenja ljudskih prava i da institucije imaju obavezu da preduzmaju sve zakonom predviđene mere kako bi žrtve nasilja i osobe koje su preživele nasilje bile zaštićene. Opšta rasprostranjenost ovog oblika nasilja čini ga globalnom pojavom koja zahteva sveobuhvatan pristup na lokalnom, na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Smisao formiranja i rada mreže „Život bez nasilja“ je da pomogne dobrovoljno povezivanje svih institucija koje se susreću i prema zakonu su obavezne da rade na rešavanju slučajeva nasilja sa krajnjim ciljem da se poboljša pristup problemu nasilja u porodici, uspostavi partnerstvo i razmenjuju dobre prakse kako bi se poboljšao kvalitet usluga koje institucije daju građanima/građankama, rekla je, između ostalog Aniko Muškinja Hajnrih.
Imajući u vidu veliki broj primljenih pritužbi građana koji se odnose na rad energetskih subjekata koji vrše delatnost proizvodnje i distribucije toplotne energije kao i na vršenje komunalne delatnosti upravljanja komunalnim otpadom, odnosno na jedan njen segment - održavanje čistoće (sakupljanje i odvoženje smeća) Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman sproveo je istraživanje sa ciljem da se dobije celovita slika o stanju u jedinicama lokalne samouprave u APV.
Nakon sumiranja rezultata dva sprovedena istraživanja pokazalo se da je praksa u jedinicama lokalne samouprave različita i neujednačena, te da ima kako dobrih, tako i loših primera. Pokrajinski ombudsman je procenio da bi razmena iskustava mogla da bude prvi korak u ujednačavanju dobre prakse i zbog toga je organizovao juče, u Skupštini Vojvodine, panel na temu Problemi u vršenju komunalnih usluga u jedinicama lokalne samouprave.
Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je na današnjoj konferenciji za novinare predstavio izveštaj o istraživanju ove institucije pod nazivom „Četiri godine nacionalnih saveta nacionalnih manjina”.
Govoreći o razlozima za sprovođenje istraživanja i značaju praćenja rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina pokrajinska ombudsmanka, Aniko Muškinja Hajnrih je istakla da se odmah nakon konstituisanja nacionalnih saveta 2010. godine pokazalo da primena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neće biti jednostavna. „Tu se ombudsman našao u ulozi nekoga od koga su, pre svega, traženi saveti, mišljenja, pojašnjenja u vezi sa pojedinim odredbama ovog Zakona, te je zbog toga je Pokrajinski zaštitnik građana odmah na početku odlučio da proveri koliko jedinice lokalne samouprave shvataju i razumeju ovaj Zakon, a od nacionalnih saveta nacionalnih manjina su prikupljenima podaci o njihovim nadležnostima“ rekla je Muškinja Hajnrih i dodala da je period nakon toga proveden u stalnoj saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i nacionalnim savetima, kako bi se pokušao pronaći odgovor na sva postavljena pitanja. „Zbog toga smo, protekom četiri godine, odlučili da sumiramo celokupni rad nacionalnih saveta i da našoj zajednici pružimo sveobuhvatne podatke koje mogu da koriste svi“ zaključila je ombudsmanka.
Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, na konferenciji Lokalni ombudsmani i tolerancija, koja je 14. i 15. oktobra održana u Bačkoj Topoli održala je izlaganje o toleranciji u propisima i u praksi.
Analizirajući propise, Vukašinović je naglasila da se pojam tolerancije najviše koristi u aktima AP Vojvodine, dok se na republičkom nivou on često koristi u strateškim dokumentima, a veoma retko u zakonima. U najvećem broju slučajeva, pojam tolerancije se koristi u podzakonskim aktima iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, što ukazuje na želju države da preventivno deluje na mlade.
Nakon što su se u medijima pojavili napisi o tome da će, nakon blokada mostova u Novom Sadu prošlog petka, Gradski odbor SRS od ove sedmice svakodnevno organizovati protestne večeri u prostorijama radikala na kojima će se prisutni zalagati za to da se Vojislav Šešelj pusti na slobodu i na kojima će, između ostalih, govoriti i Pavel Domonji, institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana medije i javnost obaveštava o sledećem:
Pavel Domonji stariji koji se u ovom kontekstu pominje nekadašnji je član SPS-a i bivši pokrajinski sekretar Izvršnog veća AP Vojvodine koji je krajem devedesetih bio zadužen za nacionalne manjine. Pavel Domonji koji je šef kabineta u Pokrajinskom zaštitniku građana - ombudsmanu, a koji je ranije bio šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora, nema nikakve veze sa ovim događajima.
S obzirom na prirodu institucije Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana, molimo medije da prilikom izveštavanja o navedenim događajima jasno navedu o kojoj osobi je reč.
