Студенти Правног факултета за привреду и правосуђе из Новог Сада посетом Скупштини АП Војводине привели су крају своју петодневну практичну наставу у институцији Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
У великој сали Скупштине АП Војводине, проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, одржао је студентима предавање о значају територијалне аутономије, статуту и важности службене употребе језика, док је Зоран Јанковић, из скупштинског протокола, студентима говорио о историји самог скупштинског здања, његовој архитектури, организацији рада скупштине, распореду седења у сали, структури руководећих тела, покрајинским обележјима, као и о другим питањима важним за функционисање скупштине АП Војводине.
Практична настава је трајала пет радних дана и у оквиру ње студенти су могли да се упознају са надлежностима, организацијом и радом Покрајинског заштитника грађана – омбудсманом.
У оквиру активности праћења процеса укључивања деце миграната на територији АП Војводине у образовни систем Републике Србије, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, заменик за права детета Милан Дакић и виша саветница Јагода Вјештица, обишли су Прихватни центар за мигранте у Кикинди, као и основне школе „Ђура Јакшић“ и „Жарко Зрењанин“ у овом граду.
На основу овлашћења да надгледа примену међународних прописа и стандарда у области људских права, а имајући у виду обавезе наше државе као чланице Конвенције УН о правима детета, омбудсман посебно прати предузимање одговарајућих мера којима се детету које се сматра избеглицом омогућава да добије одговарајућу заштиту у остваривању права садржаних у овој конвенцији, међу којима се посебно издваја право на образовање.
На основу затеченог стања, омбудсман истиче задовољство до сада постигнутим резултатима пружања помоћи ради остваривања права деце миграната на образовање, коју у оквиру својих овлашћења и могућности пружају представници Комесаријата за избеглице и миграције, територијално надлежне школске управе, основних школа које ова деца похађају, установа здравствене и социјалне заштите и органа јединице локалне самоуправе, али и бројних хуманитарних организација.
Њиховим заједничким радом настоји се омогућити деци мигрантима да дани које проводе у прихватном центру што више личе оним најбезбрижнијим у којима треба да протекне свачије детињство, као и да право на образовање, које је у најбољем интересу детета, адекватно буде остварено: у школској згради, у учионицама са другом децом.
Охрабрује да су ово препознали и одговорни субјекти у нашој земљи, као и да су ове активности пре свега окренуте ка социјализацији деце, укључивању у школски живот, дружењу са својим вршњацима, како би макар донекле заборавили ужасе рата које су преживели и ублажили тугу за својим домовима које су напустили. По завршетку свих планираних активности које се односе на праћење процеса укључивања деце миграната у образовни систем, Покрајински заштитник грађана ће о овоме израдити посебан извештај у којем ће на основу прикупљених информација предложити мере за даље унапређење стања у овој области.
Представници Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана Снежана Кнежевић, заменица за равноправност полова, и Стефан Тодоровић, сарадник, учествовали су на конференцији „Насиље над женама и девојчицама у Србији – између обавеза и реалности“, која је јуче, уз подршку шведске владе, организована у Београду.
Конференција је организована у оквиру заједничког пројеката агенција Уједињених нација и Владе Републике Србије „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији“ са намером да отвори дебату о ефектима примене међународног и националног нормативног оквира на животе жена и девојчица које су преживеле насиље, изазовима у пракси и начинима на који се може унапредити превенција и заштита од насиља. Општи циљ заједничког пројекта је стварање нулте толеранције и елиминисање насиља над женама и девојчицама у Србији.
Чињеница да је у Србији од почетка године убијено, према званичним подацима, 18 жена, отвара питање да ли је нормативан довољан да би се одговорило на сложени феномен родно заснованог насиља или је потребан шири оквир и стратешки приступ овом питању, који би се фокусирао на превенцију, заштиту, гоњење починилаца, интегрисане политике и партнерство.
Насиље над женама је сложен друштвени проблем, дубоко укорењен у патријархалним нормама и свакодневно потврђиван асиметријом моћи у односима мушкараца и жена. Модернизован нормативни оквир је нужан, али не и довољан одговор на насиље над женама, да би се оно елиминисало потребан је шире утемељен, стратешки приступ.
Поред представника покрајинског омбудсмана, на конференцији су учествовали и представници других независних институција, владе, невладиних организација које заступају интересе и права жена, као и представници медија и међународних организација.
Друга група студената Правног факултета за правосуђе и привреду из Новог Сада, започела је данас у институцији Покрајинског заштитника грађана - омбудсмана практичну наставу. Студенте је примио проф. др Зоран Павловић, покрајински омбудсман, који је, у свом уводном предавању, говорио важности и значају институције на чијем је челу.
У наредних пет дана запослени у омбудсману упознаће студенте са Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинском заштитнику грађана - омбудсману, са организацијом институције, њеним надлежностима, конкретним поступањем по притужбама, истраживањима, сарадњом са невладиним организацијама и институцијама која се баве заштитом људских права, као и са односом институције и медија.
Током извођења практичне наставе ментор студентима ће бити Анико Ширкова, заменица Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана.
Крајем прошле недеље Јанош Орос и Снежана Кнежевић, заменици Покрајинског омбудсмана за заштиту права националних мањина и равноправност полова, разговарали су у Суботици са представницима буњевачког, мађарског, хрватског и немачког националног савета.
Заменике Покрајинског омбудсмана је интересовало да ли су представници националних савета били укључени у рад на измени и допуни закона о националним саветима, са каквим се проблемима у свом раду суочавају, да ли се ти проблеми и у којој мери односе на равноправност полова и где виде простор могуће сарадње две институције, које посвећено раде на афирмацији, остварењу и заштити права и слобода припадника националних мањина и родне равнопраности.
Представници сва четири национална савета активно су, било властитим предлозима, било примедбама на предложена решења, учествовали у процесу измена и допуна закона.
Имајући у виду чињеницу да ове године треба да буду организовани избори за националне савете, постављена су и питања финансирања изборних кампања, као и овере потписа у оним срединама у којима не постоје нотари. Пажња јавности мора бити фокусирана на питање бирачких спискова, а покрајински и републички органи, речено је заменицима Покрајинског омбудсмана, треба да подстичу грађане да се, без икаквог страха, на те спискове и уписују.
Сваки трећи члан немачког националног савета је жена, у буњевачком националном савету жене су у процентима изједначене са мушкарцима, док стручном службом мађарског националног савета доминирају жене. Након избора из 2014. године, у Хрватском националном вијећу је формиран одбор за родну равноправност, али он није заживео, а Вијеће током свог рада – а исти је случај и са осталим саветима - није добијало пријаве које би се односиле на обесправљеност жена и породично насиље.
Мађарски национални савет није организовао посебне едукације о правима жена, али су његове чланице учествовале у едукацијама које је организовао Савез војвођанских Мађара. Поред едукације, простор за сарадњу Покрајинског омбудсмана и националних савета би требало тражити, поручено је у хрватском националном вијећу, и у различитим формама повезивања и заједничким активностима чланица националних савета.
