Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman danas je organizovao onlajn Okrugli sto na temu „Zbrinjavanje dece u stanju potrebe“. Skup je organizovan radi celovitog sagledavanja problema, potreba i sačinjavanja zajedničkih zaključaka i predloga za unapređenje i adekvatnu zaštitu dece sa višestrukim smetnjama i teškoćama u mentalnom i fizičkom razvoju, a koja su zbog neadekvatnog roditeljskog staranja izdvojena ili ih je potrebno izdvojiti iz biološke porodice. Neretko, ova deca bivaju uključena u psihijatrijski tretman zbog autodestruktivnog ponašanja ili se evidentiraju kao deca u sukobu sa zakonom.
Okruglom stolu, uz prof. dr Zorana Pavlovića, pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i Milana Dakića, zamenika ombudsmana za prava deteta, prisustvovali su predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, Kliničkog centra Vojvodine, Centra za porodični smeštaj i usvojenje, Dečjeg sela i centara za socijalni rad sa teritorije AP Vojvodine. Prisutni su podelili svoja iskustva i usaglasili se u pogledu zaključka da problem zbrinjavanja dece u stanju potrebe proizlazi iz nerazvijenog sistema usluga u lokalnoj zajednici, nedovoljnog broja hraniteljskih porodica, kao i neadkevatnih kapaciteta ustanova socijalne zaštite. Kao moguće rešenje problema u kojem se, kako je zaključeno na skupu, trenutno nalazi oko 25 dece na području AP Vojvodine, razmatrano je formiranje ustanova socijalno-zdravstvene zaštite, odnosno usluga koje odgovaraju na potrebe dece i njihovih porodica za intenzivnom, individualizovanom i kontinuiranom podrškom u zajednici.
Pokrajinski ombudsman, iz godine u godinu, sreće se sa problemom zbrinjavanja ove grupe dece o čemu je ukazivao u svojim godišnjim izveštajima i predlagao mogućnost da se aktuelno, dok se ne razviju održiviji vidovi podrške i zaštite i ne pronađu kvalitetnija rešenja koja će biti u najboljem interesu deteta i u skladu sa politikom deinstitucionalizacije, deca u ovakvoj situaciji zbrinjavaju u ustanovama socijalno - zdravstvene zaštite. Međutim, iako je Zakonom o socijalnoj zaštiti propisana mogućnost ovakvog načina zbrinjavanja korisnika, konstatovano je da na teritoriji Republike Srbije još uvek nije ustanovljena nijedna ustanova ovog tipa.
Zaključci okruglog stola biće dostavljeni organima nadležnim za donošenje odluka u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i drugim institucijama odgovornim za zaštitu i unapređivanje prava deteta.
Danas, na Međunarodni dan deteta, Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman u saradnji s Gradskom bibliotekom u Novom Sadu poklonio je paket knjiga za decu na bolničkom lečenju na Institutu za zaštitu dece i omladine Vojvodine. Knjige je v.d. direktorki Instituta doc. dr Jeleni Antić uručio pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović.
Pokrajinski zaštitnik građana u dosadašnjem radu realizovao je više različitih aktivnosti u pogledu unapređivanja i zaštite prava dece na bolničkom lečenju. U godini koja protiče u znaku pandemije Kovid-19, Ombudsman želi da na ovaj, simboličan način, ukaže na to da je obezbeđivanje svih vidova podrške deci i njihovim porodicama, solidarnost i komunikacija zasnovana na empatiji, uzajamnom poštovanju i poverenju, pružanje mogućnosti za igru, rekreaciju i učenje, u skladu s uzrastom deteta i stanjem u kojem se ono nalazi, od višestruke važnosti za razumevanje i poštovanje zdravstvenog stanja, razvojnih potreba i dostojanstva dece na bolničkom lečenju.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman čestita svoj deci Svetski dan deteta!
Danas je održana Škola ljudskih prava koju je po treći put organizovao Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Ovogodišnja škola, kojoj je prisustvovalo više od 30 učesnika, ponajviše studenata i studentkinja društvenih nauka Univerziteta u Novom Sadu, održana je onlajn.
U uvodnoj reči prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman podsetio je na to da je Ombudsman ovu godinu obeležio kao godinu prava na dostojanstvo na kojem se temelje sva ljudska prava. Predstavljajući temu ovogodišnje škole koja se može sumirati u pitanju Kako da se štitimo i poštujemo međusobno, profesor Pavlović ukazao je na važnost tolerancije, ali naglasivši da kada je reč o mržnji prema drugima onda tu ne sme biti nikakve tolerancije.
Džon Dejvid Klejton, šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Srbiji pozdravio je polaznike i izrazio mišljenje da je kontinuitet održavanja Škole ljudskih prava izuzetno, makar i onlajn, jer tolerancija nije nešto što nam je dato, već se o njoj stalno mora govoriti i učiti. Kada govorimo o ljudskim pravima danas nemamo dilemu da nijedan oblik diskriminacije ne treba da postoji,
Govoreći o rasizmu i ljudskim pravima u okviru predavanja Ljudska prava i pretnje ljudskim pravima, prof. dr Tibor Varadi, akademik SANU, skrenuo je pažnju na to da je važno voditi računa o tome da jednakost podrazumeva uvažavanje i davanje iste šanse različitosti, odnosno da se jednakost ne može postići bez iskrenog poštovanja različitosti. Profesor Varadi posebno je istakao to da je važno da polazimo od sadašnjeg trenutka i postojećih istina kada štitimo ljudska prava, a ne od obrazaca i fraza koje dovodimo u vezu sa vrednostima ljudskih prava.
Jelena Jokanović, savetnica pri Misiji OEBS govorila je o zločinu iz mržnje kao kompleksnoj temi, ali ukazujući na njegove važne odrednice – postojanje zločina definisanog u krivičnom zakonodavstvu i motiv koji proističe iz predrasuda. Na temu Sistema vrednosti, nasilju i zločinu mržnje govorila je i Milica Borjanić iz Krovne organizacije mladih Srbije koja je predstavila rezultate istraživanja koje je ova organizacija realizovala s mladima. Između ostalog, istraživanje je pokazalo da je čak 82 odsto mladih svedočilo nekom obliku nasilja, a da 70 odsto mladih nasilje nije nikome prijavilo.
U diskusiji polaznika i polaznica škole sa predavačima bilo je reči i o zaštiti ljudskih prava radnika, pravu na informisanje u vreme pandemije Kovid 19, ljudskim pravima manjinskih zajednica, posebno romske, osoba drugačije seksualne orijentacije i migranata i migrantkinja.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman prof. dr Zoran Pavlović zaključio je Školu rečima da je ljudsko dostojanstvo vrednost iznad svake cene i da onda kada je ono ugroženo postaje predmet zaštite ljudskih prava. Ono što štitimo je vrednost založena u samu činjenicu postojanja slobodnih bića.
Nakon naučno-stručne konferencije pod nazivom „Pravo na dostojanstvo“ koju je Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman organizovao u petak, pokrajinski ombudsman Zoran Pavlović i učesnici konferencije posetili su Muzej Vojvodine i obišli postavke u okviru Muzeja prisajedinjenja 1918.
Izložba „Od sna do jave, prisajedinjenje Vojvodine Srbiji 2018“ prikazuje Veliku narodnu skupštinu koja se održala u Novom Sadu 1918. godine. Posebnu pažnju pokrajinskog zaštitnika građana i drugih učesnika i učesnica konferencije privukla je zbirka umetničkih predmeta koja sadrži portrete sedam žena koje su izabrane da budu poslanice na Velikoj narodnoj skupštini. Naime, kada su 1918. godine na teritoriji Bačke, Banata i Baranje birani delegati za Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu, na kojoj su te oblasti prisajedinjene Kraljevini Srbiji, pravo da biraju i da budu birane, prvi put u istoriji Evrope, dobile su i žene. Njih sedam – Milica Tomić, Mara Malagurski, Anastasija Manojlović, Marija Jovanović, Olga Stanković, Katica Rajčić i Manda Sudarević – kao izabrane delegatkinje prisustvovale su Velikoj narodnoj skupštini u uzele aktivno učešće u njenom radu. Na ovaj način one su dale svoj, veoma značajan, doprinos u izgradnji društva jednakih političkih mogućnosti za žene i muškarce, a stalna muzejska postavka portreta ovih znamenitih žena služi kao svedočanstvo njihovoj istorijskoj ulozi i postavljanju temelja rodnoj ravnopravnosti.
Sto godina nakon ovog istorijskog događaja, u republičkom parlamentu Srbije sedi 40% žena – ove godine je unapređen sistem izbornih kvota usvajanjem izmena izbornih zakona kojima se propisuje da se na listama za parlamentarne i lokalne izbore mora naći 40% manje zastupljenog pola. Osim povećanog broja žena u parlamentu, bilans rodne ravnopravnosti u izvršnoj vlasti je dostigao istorijski maksimum - nova Vlada Srbije, koja ponovo ima ženu na čelu, ima najveći broj žena na ministarskim mestima od početka višestranačja.
Povodom stogodišnjice održavanja Velike narodne skupštine 2018. godine, Pokrajinski ombudsman je, želeći da ponudi sliku učešća žena u javnom i političkom životu Vojvodine i njihovu ulogu u razvoju parlamentarizma, priredio monografsku publikaciju „Žene u parlamentarnom životu Vojvodine 1918 – 2018”.
Ako postoje ljudska prava, onda bi pravo na dostojanstvo trebalo da bude prvo među njima. Ovim rečima profesora Jovana Babića, mogla bi se sumirati jednodnevna međunarodna naučno-stručna konferencija o pravu na ljudsko dostojanstvo koja je danas, u organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana i beogradskog Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, održana u Novom Sadu.
Temu konferencije Porajinski ombudsman je najavio već u oktobru prošle godine i ona je tada, možda, nekome i delovala kao još jedna dosadna akademska tema. Danas je, međutim, tema ljudskog dostojanstva izuzetno važna. Svet je suočen sa pandemijom COVID 19 a mere koje vlade, kako u Srbiji, tako i u svetu, preduzimaju u borbi protiv korona virusa zaoštrile su pitanje ljudskih prava i u polje medijskih, etičkih i političkih analiza i istraživanja uvele temu ljudskog dostojanstva.
U radu konferencije učestvovali su predstavnici stručnih, naučno-istraživačkih, akademskih i drugih institucija i organizacija iz Australije, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Italije, Norveške, Japana, Mađarske, Severne Makedonije, Rumunije, Rusije, Hrvatske i Kine.
Temu konferencije učesnici skupa su tematizovali sa stanovišta borbe protiv pandemije COVID 19, dečijih prava, krivičnog zakonodavstva, zločina iz mržnje, slobode izražavanja, socijalne zaštite, kao i iz ugla stanovnika neformalnih naselja. U izlaganjima su navođeni i neki konkretni primeri grubog kršenja prava na dostojanstvo, kao što su telesno kažnjavanje dece, nasilje u porodici i vršnjačko (adolescentsko) nasilje, nedostatak solidarnosti ili potpune dehumanizacije ljudi, do koje dolazi u savremenim, postmodernim oblicima ratovanja.
Kao i ranijih godina, Pokrajinski ombudsman je i ove godine sve radove pripremljene za konferenciju publikovao u formi Godišnjaka. Između korica zbornika (na 744 stranice) nalaze se prilozi četrdeset autora i autorki iz zemlje i sveta. Okupljajući iz godine u godinu veliki broj učesnika različitih disciplinarnih usmerenja, konferencije Pokrajinskog ombudsmana sve više se potvrđuju kao respektabilan regionalni forum za debatu o najvažnijim pitanjima iz oblasti ljudskih prava.
